Александар Шапић-Победа за Србију: Ако неко жели поданика, мене ће морати да прескочи

Ваљда је циљ бављења политиком да некада будете део неке власти, да добијете што веће поверење народа, а онда то поверење преточите у конкретне ствари које за тај народ треба да урадите – каже у интервјуу за „Блиц“ Александар Шапић, лidер Српског патриотског савеза (СПАС).

Он тако одговара на наше питање да ли је могуће да СПАС буде део будуће владе.

– Остваривати добре и мерљиве резултате који ће знатно утицати на квалитет живота људи није могуће без уласка у власт. Е, сад, да ли ћемо ми доћи у ту ситуацију, зависи од много ствари и о томе сам раније доста говорио. Свакако то јесте циљ, али сигурно не по сваку цену, само ради доласка на власт. Уколико неко буде желео да буде са мном партнер и успемо да се договоримо око заједничког циља, онда да. Уколико неко тражи поданика, онда ће морати мене да прескочи.

– У Србији углавном мање знају да се уопште бавим овим послом, тако да су углавном питања инformативног карактера о нама. Што се кампање тиче, трудимо се да обиђемо што више градова по Србији, да људи бар добију инformацију да постојимо, да им предочимо шта је наша политика и шта ћемо радити уколико дођемо на власт и будемо у прилици.

Вidимо ваше билборде у граду, приметили смо и брендиране аутобусе који idу по Србији… Како ће изгледати завршетак кампање?

Колико новца ћете дати за кампању и како ћете се финансирати?

– Отприлике ће нас кампања коштати мање-више онолико колико смо проценили да би требало да добијемо након уласка у парламент из буџета. Све преко тога углавном сам ја сам финансирао из личних средстава.

Према последњим истраживањима, СПАС је једини, поред Српске напредне странке и Социјалистичке партије Србије, известан за парламент. Издваја се и ПСГ, док су остали неизвесни. Да ли вам је рејтинг од 4,9 одсто изненађење или сте га очекивали?

Шта кажу ваша истраживања ако их радите?

– Радим их онолико колико ми услови дозвољавају и да ми она показују да сам маргиналан на нашој политичкој сцени, не бих се овим послом више бавио.

Ако занемаримо локалне изборе, какве су ваше амбиције? Можда да водите неко министарство?

– Сматрам да свакако на месту председника општине где сам сада или градоначелника могу највише да дам јер се тим послом бавим скоро деценију.

– Ја сам најближи Србији. Наши односи са свима треба да буду добри, а одлуке које доносимо да буду увек у складу са интересима Србије. Кад тако поставите ствари, онда је далеко лакше донети одлуку. Само је питање шта имате на столу. Србија је део Европе, а да ли ће постати и члан ЕУ, зависи од тога да ли ће нас звати као прво, а онда и да ли ће то нама одговарати. Просто је.

Ко су ваши гласачи, коме се обраћате?

– За мене не постоје моји и њихови. Никада људе делити нећу на оне који гласају за једне и оне који гласају за друге. Порука је да свако гласа у складу са својим осећајем, убеђењем и вером да ће ономе коме да поверење заиста нешто за ову земљу урадити, а не да ће водити личне ратове и задовољавати свој его и сујету. Како год српски народ да гласа, па чак и ако у мени не препозна некога коме ће дати поверење, ја на њега љут бити нећу, јер други народ немам, а свој волим без обзира на политику.

Све чешће се говори о томе да ће косовско питање бити решено до краја године или почетком следеће. Какав бисте споразум Београда и Приштине подржали?

– Свака врста разговора је добродошла осим разговора о статусу, јер би се тиме чинило кривично дело и прекршио Устав. Друга је ствар уколико постоји било која врста претње или условљавања војне или економске природе неке великих силе, е онда се то треба изнети пред народ, па да вidимо шта нам је чинити. Пошто тога засад нема, онда треба разговарати о нормализацији односа, слободном протоку капитала, људи, робе и услуга, али о мењању статуса – не.

Научио сам кроз спорт да се борим са притиском

Огромне су поделе у друштву. Тензије расту сваким даном како се избори приближавају, вidели смо да су чак и СПС и СНС дошли у сукоб, остали такође. Како то коментаришете?

– Логично је да нервоза расте код свих учесника избора како се приближава изборни дан. Мислим да ће сви бити још нервознији ова три дана до изборне ћутње, а човек кад је нервозан и под притиском, онда из њега свашта изађе. Ја сам научио давно да се носим са притиском кроз спорт и истрениран сам да што је притисак и тензија већа, будем мирнији и концентрисанији на оно што радим. Да не губим главу и рикошетирам где стигнем. Тако да што се мене тиче, излетања из лежишта сигурно неће бити, без обзира на понашања осталих, па и у односу на мене до изборног дана.