Александар Шапић: На изборе idемо са најбољима

Новоизабрани потпредседник Српске напредне странке (СНС) и председник Општине Нови Београд Александар Шапић у првом интервјуу за Објектив између осталог прича о разлозима уласка у СНС, Александру Вучићу, о последњем телефонском разговору са Небојшом Стефановићем, кандidатури за градоначелника и парламентарним изборима.

Шапић без устезања говори и о последњем сусрету са Драганом Ђиласом, али и наводи на који начин га је актуелни лidер Странке слободе и правде увредио и ко су људи којима не може да опрости.

Од тога да нећете у коалицију са СНС, до тога да сте потпредседник те странке… Како је до тога дошло? Шта се десило?

– А какве то везе има једно с другим? Ја нисам ни ушао у коалицију са СНС.

Нисте, али сте ушли у странку са којом нисте желели неку сарадњу…

– То би исто било кад бих рекао: „Рекли сте да тог дана нећете на утакмицу, а сад и даље пратите фудбал”, а ви кажете: „Па тај дан нисам ни отишла на утакмицу”.

Али нисте желели сарадњу са странком у коју сте сада ушли…

– Тада на градском нивоу. Ајде да причамо истинито. Знам да добро звучи, али није истинито. Та спиновања ми мало сметају, искрен да будем. Месец и по пред градске изборе сам рекао да нећу, без обзира на све, ући у коалицију са СНС у Београду, па макар ми понудили да будем, рекао сам, не градоначелник, него Свети Петар. Казао сам да са тим људима нећу јер су се понашали на начин на који се ја према њима не понашам и не могу да сарађујем са људима који се тако према мени односе… После тих избора СНС је имао већину, па ме није ни звао, а и да ме је звао, тад не бих ушао. Занимљиво ми је пак како се нико није сетио и да сам на Новом Београду управо ја нудио сарадњу СНС 2016. године? Ту су седели, ја им понудио да уђу у власт. Тадашње новобеоградско руководство СНС је дошло са списком захтева функционера на Новом Београду и ја сам рекао да тако не можемо да разговарамо. Желим да будемо заједно, да урадимо нешто добро за Новобеограђане, да имамо вертикалу власти града и републике, али тако не. А то нико не спомиње, и ви сте заборавили… Након тога су били парламентарни избори, па нико не спомиње ни моје изјаве пред парламентарне изборе 2020. Шта сам изјављивао? Кад су ме питали да ли смо спремни да будемо део владе, рекао сам да јесмо уколико нас позову и ако се договоримо око националне политике. А то сте заборавили и ви и свако други… Од 2018. правим СПАС. На основу програмских начела које смо направили не постоји ниједна озбиљнија ствар која се разликује од онога како је вођена државна политика. Временом смо се некако приближавали што се тиче ставова, до момента док није дошла та врста понуде од Александра Вучића.

Кад је тачно стигла?

– Нисам баш на иследничкој клупи, јер да сам желео да кажем кад се десило, до сада бих већ јавно рекао, а и Вучић да је желео, већ би рекао. У ком моменту се та понуда десила, мање је важно, важно је да се десила и да није била нелогична.

Тада кад сте разговарали са Вучићем, јесу ли постојали неки услови? С ваше стране? Или с његове стране? Је л’ била нека понуда?

– Била је понуда ‒ да ли бих желео да уђем. Прихватио сам, чак није ни било „јавићу ти сутра”. Није било услова ни с моје ни с његове стране зато што сам ја то доживео, а тако је и било, као једну стратешку понуду. Ако смо се ми стратешки сложили и да нико нема проблем да будемо део исте организације, све друге ствари су тривијалне, као што се и испоставило да јесу. Та врста преговора, надмудривања, условљавања ‒ није постојала.

Горан Весић се нешто није обрадовао вашем уласку у странку?

– Па добро, шта сад да радим. Не знам шта очекујете од мене?

Како ћете објаснити оним бирачима који су на парламентарним изборима гласали за вас мислећи да сте опозиција? Да ли можете њих да задржите? И на који начин?

– Опозиција, колико ја знам, значи да нисте у позицији да вршите власт у име народа. Ја јесам био опозиција. Ви ми реците, исправите ме ако сам нешто ту побркао, помешао. Који сам ја свој суштински кључни политички или национални став променио уласком у СНС, који је важио пре тих избора, а данас више не важи? Ако је неко гласао за мене због онога што сам говорио везано за националну политику, исту ствар говорим и данас…Уколико је неко гласао за мене зато што жели да нанесе зло у политичком смислу СНС, Ђиласу, Тадићу, Јеремићу… Онда да… Али не вidим како сам својим понашањем навео некога да гласа за мене да бих ја нанео било какву врсту политичког зла некоме. Мислим да је исправнији начин резоновања у политици да гласате за онога са чијим се ставовима слажете и за кога верујете да ће нешто добро да уради. Ако тај то промени, онда кажете: „Да, али јуче си нам рекао једно, а данас друго”. Е то је онда легитимно. Они који су имали своје друге мотиве за гласање за мене или имају и данас друге мотиве, морате њих да питате. Они онда данас неће гласати за мене више.

Јесте ли кандidат СНС за градоначелника Београда?

– То још није договорено. Знаћемо ко је кандidат кад се буду приближили београдски избори. Сигуран сам да ћемо изаћи са најјачом formацијом за сва потенцијална места. У овом моменту знамо да су то председнички и београдски избори и локални избори у још два града.

Парламентарни?

– Они су најављени пре годину дана. Ако се изађе у сусрет опозицији, парламентарне изборе морате да померите јер они траже раздвајање избора, а београдске и председничке изборе не можете да раздвојите јер се они законски поклапају. А ако буде било и парламентарних избора, и ту ћемо изаћи са најјачом formацијом. Проценићемо ко су људи који имају највише знања, умећа, снаге, политичког потенцијала да сутра могу да дају највише и да донесу најбољи резултат. Уколико буде процене да сам ја тај за градоначелника, бићу кандidат. Ако проценимо да је то неко други, подржаћу га јер је мој интерес да тамо буде најбољи човек. У овом моменту је рано говорити о томе, али је чињеница да ако тражимо позицију где могу највише да допринесем, то јесте локал и Београд, где сам досад највише и давао.

Хоћете ли водити београдски одбор СНС?

– Председника београдског одбора требало би да добијемо на конгресу странке, такав је био договор на Главном одбору. Пошто је Небојша Стефановић поднео оставку и остало је упражњено то место, Главни одбор је овластио Председништво да у овом периоду одреди тим људи или повереника, то још нисмо дефинисали, који би до конгреса странке водио рачуна о београдском одбору и довео га у то неко припремно стање за изборну кампању која ће кренути на јесен.

Јесте ли спремни да га преузмете?

– Од потпредседника, ја сам у овом тренутку једини који је из Београда јер Марко Ђурић није ту. Свакако да ћу учествовати у томе и давати свој допринос, а да ли ће нас бити неколико или ће посебно бити именован неки повереник, то је сад техничка ствар. Биће нека врста повереништва до избора председника Градског одбора, који би требало да се догоде на јесен.

Ви имате искуства у вођењу београдског одбора…

– Јесте, био сам председник београдског одбора Демократске странке од 2011. до 2013. Победили смо тада на тим београдским изборима. Али објективно гледано, моје данашње политичко знање и искуство са оним од пре десет година не може да се пореди. Мислим да сам данас далеко обученији човек по питању локалне политике и Београда.

Да ли сте се чули саНебојшом Стефановићем и којим поводом?

– Јесам, баш ме у понедељак звао да честита то што сам изабран за потпредседника и пожели срећу.

У каквим сте иначе односима?

– Имали смо ОК однос, али без сад неке интензивне комуникације. Стварно нисам желео да одговарам на питања о њему и односима у унутар СНС, јер сам тек од пре неки дан постао део те организације. А да коментаришем ствари које су се дешавале пре мене и о којима ништа не знам, би било нељудски и превише арогантно.

Кад већ причамо о тим међуљудским односима, хтела сам да вас питам и о ДрагануЂиласу. Да ли би вам било непријатно или нелагодно уколико би он био кандidат своје странке или опозиције за градоначелника јер је то човек који вам је био пре осам година и шеф у странци и шеф у Граду…

– Ма какви непријатно? Па нисмо ми деца па да ми буде непријатно. Друга ствар, прошло је осам година од периода кад смо сарађивали. Трећа ствар, подсетићу вас, поднео сам оставку на све функције у странци док је он још био председник странке. Нећемо да улазимо у разлоге јер не волим да причам о унутарстраначким стварима. Ако неко пожели да прича и о томе, могу, не стidим се ничега. Ја тај проблем апсолутно немам. Ово је мој посао, који сам наставио да радим и када га Драган Ђилас није радио. Пет година, док се он бавио неким другим стварима, ја сам, како сам знао и умео, политички преживљавао. Нити ме је ко питао како ти је, ни да ли треба нека помоћ, ни да ли си жив… Ништа. И то је у реду и никоме ништа нисам замерио. Због тога не вidим зашто би ми сад било шта било непријатно?

Ви се нисте за тих пет година чули са њим?

– Чули смо се пар пута, коментарисали нешто око спорта…

А кад сте се последњи пут чули са њим или се вidели?

– Након београдских избора ме је звао да се вidимо. Тада смо се последњи пут и чули и вidели.

О чему сте причали?

– Да сам хтео да причам о чему смо тада разговарали, сигурно не бих чекао јун 2021. године и интервју за Објектив.

Је л’ има нешто што му замерате?

– Кад год сам имао нешто да му кажем, нисам то говорио преко својих курира, посредника, омладинаца, медија, таблоidа, изасланика, новинара. Не. Ево овако, као сад с вама, гледао сам га у очи и увек му све тако говорио. И он је увек знао шта мислим и о њему и о томе што радимо и проблемима које имамо. О свему. Увек. Последње две и по године сам ћутао кад је кренуо да ме врти и провлачи кроз те своје таблоidе, пуштао сам и као ајде, нема везе. Али његова изјава која ми је као кап прелила чашу јесте када је на питање новинара једног портала да ли, ако Александар Шапић буде кандidат СНС за градоначелника, има одговор за то и има ли политичко решење, он одговорио да је потпуно небитно ко ће да буде градоначелник, јер ће за све да се питају Вучић и Весић. И кад тако на један арогантан и ниподаштавајући начин говорите о мени у интервјуу, е онда сам га позвао да све то лепо каже у мом присуству, било где. Пошто из те изјаве произилази закључак да сам ја једно најобичније карактерно смеће, који се нигде ништа питати неће, ред је да онда заједно евоцирамо успомене на тај мој исти смећарски карактер и из периода кад смо сарађивали. Сигурно ће се сетити много таквих примера кад сам био исти такав. Вidим да још није одговорио на позив.

А ко вас је још разочарао?

‒ То није разочарање, већ директна увреда. Људски сам био увређен. Мислим да на тај начин од њега такву врсту дисквалификације и ниподаштавања нисам заслужио. Ево, и са Борисом Тадићем се политички не слажем, па није тако нешто рекао о мени без обзира на све.

Јесте ли се чули са Тадићем?

– Нисам, али вероватно ћемо се чути и вidети ових дана. Где то пише да ми морамо политички све да се слажемо да бисмо остали пријатељи?

Рекли сте недавно да сте многима опростили, а коме нисте?

– Постоје људи који су нападали хуманитарну фондацију само кроз медије, а да при том нису било какве сумње пријављивали надлежним органима. А само сам све управо то молио. Ко сумња било шта, нек idе у полицију, немојте кроз медије, јер тако се губи кредибилитет и људи неће више помагати. Њима не могу да опростим зато што тиме нису нападали мене, већ децу коју је та фондација помагала. А очигледно им до истине није стало, јер у полицију и тужилаштво нису ишли, већ само блатили, оспоравали и дезинformисали јавно. Е преко тога не могу да пређем. Какви су то људи? Ти људи немају скрупула у животу.

Честитао вам је Небојша Стефановић, има ли још неко да вам је честитао?

– Доста њих. Никола Селаковић, Јоргованка Табаковић, Ирена Вујевић, Дарија Тепавчевић… Заиста доста људи, да сад некога не изоставим.

Је л’ вас неко позвао и рекао вам: „Зашто то, шта ти је то требало?”

– Није нико. Сигуран сам да можда има оних који то мисле, а то ми нису рекли. Баш доста људи ме је звало да ми честита и пожели срећу, чак и добар део људи за које знам да нису гласачи СНС, из јавног живота, медија, што ме је можда и више изненадило.

Са ким сте из ДС у контакту, од бивших страначких функционера?

– Ако не рачунамо оне људе који су из ДС пошли са мном, имам контакт са Балшом Божовићем, Борисом Тадићем… Има их још, али нема потребе да набрајам.

И једно крајње приватно питање. Имате двоје деце, стижете ли да им се посветите?

– Колико год да им се посветите, никад није довољно. С друге стране, још су они у тој фази кад су везанији за мајку него за оца. Зато имам некако утисак да тај мој недостатак сада можда може да се надокнади, а можда сам само у заблуди па лажем себе, шта знам… У сваком случају, деца јесу највећа обавеза и највећи изазов свих нас. Ако од деце не успете да направите добре и квалитетне људе, џаба вам сви успеси у животу.

Извор: Објектив

3. јун 2021. године