Aleksandar Šapić: Ne zanimaju me cenzus koalicije

Voleo bih da u političkoj karijeri doživim da vlast i opozicija, bez obzira ko je ko u datom momentu, naprave konsenzus oko opštih nacionalnih interesa, jer nema ozbiljne države na svetu koja opstaje, a da nema definisanu nacionalnu politiku iz čijih okvira se ne izlazi, bez obzira ko je na vlasti. Nažalost, našim političarima je uglavnom mnogo važnije da politički protivnik ne profitira, nego opšti nacionalni interes, kaže Aleksandar Šapić, lider Srpskog patriotskog saveza i predsednik SO Novi Beograd. Ističe da on politikom iz ugla sopstvenog interesa ne može i neće da se bavi, a siguran je da će jednom doći trenutak kad će konsensus biti moguć, jedino ne bi želeo da on tada bude neophodan, jer bi „to značilo da smo u ozbiljnom nacionalnom problemu”.

Stalno ističete koliko vam je važan srpski nacionalni interes, šta pod njim podrazumevate?

To bi značilo da definišemo osnovne stvari, važne za opstanak države, pa ako treba za početak krenemo od najjednostavnijih stvari koje niko ne dovodi u pitanje. Evo na primer da nas za deset godina bude makar jedan više nego sada. Hajde da se svi okupimo oko toga, da u skupštini svi za to glasamo i da svi, bez obzira ko vodi i ko će voditi državu, nastavi da radi na tome. To znači da pokušamo da pomognemo mladim bračnim parovima, da stimulišemo natalitet, itd. I to bi bilo nešto, pa onda da, na primer, se okupimo oko brige za sve Srbe u regionu i u drugim zemljama… Ali kad ja tako nešto predložim, kažu mi-tako će profitirati vlast. Ne možemo da se bavimo politikom ako nam je jedini cilj da politički protivnik ne profitira. Kada bih ušao u Skupštinu Srbije, ponašao bih se kao i u Skupštini Beograda, podržao bih ili ne nešto, u odnosu na kvalitet predloga, a ne predlagača.

Takav stav nije baš popularan, zato ste česta meta napada…

Nisam spreman da jurim političke poene šireći netrpeljivost i mržnju među svojim narodom, pa makar nijedan jedini politički poen nikad ne dobio. Zato me često etiketiraju, te „vučićevac”, te „đilasovac”, u zavisnosti od toga kako šta podržim. Ovde se nažalost samo gleda ko šta kaže, ali ne i šta se kaže.

To je razlog što nikada ne odgovarate na uvrede uvredom čak i u TV emisijama u kojima je bilo mučno i gledaocima da slušaju takav govor?

Rekao sam sebi da dok se budem bavio javnim poslom u ime građana koji su mi ukazali poverenje, bez obzira na kom nivou vlasti, na uvrede sa druge strane, neću odgovarati istom merom. Kad bih to činio znači da podržavam današnju lošu političku praksu koja dovodi, da komšije u zgradi, mogu zbog različitih političkih uverenja, a normalno je da ih imaju, mogu lako da pomisle kako je legitimo da se vređaju ili čak i potuku. Političari moraju da neguju pristojnost uvek, na svakom mestu, pa i u izbornoj kampanji, a umeju da kažu kako je u njoj sve dozvoljeno. Nije. Kad snosiš odgovornost za opštinu, grad, državu, moraš da paziš šta govoriš i radiš. U sportu sam naučio da u utakmici moraš da poštuješ pravila, čak i kad protivnik pređe granicu, jer ako ih ne poštuješ tim je na gubitku, a ti nisi sportista, nego siledžija.

Stalno ističete važnost dijaloga, ali vas nisu zvali na ove okrugle stolove?

Ne uklapam se u šablon svojim načinom političke borbe. Moraš da budeš apsolutno protiv svega što radi politički protivnik, da na uvredu odgovoriš uvredom, da komentarišeš i ono o čemu ništa ne znaš i slično, da bi bio deo šablona koji ovde vlada. Pošto to ne radim, onda me valjda mediji, pa i nevladine organizacije retko prepoznaju. Prva dva puta me nisu zvali, zaboravili su, pa su onda zaboravili da su me zaboravili, a kad je počeo dijalog da se ljulja, „setili me se“ i pozvali. Rekao sam im da mi nije drago što je vlasti i opoziciji potreban medijator za razgovor, da im želim sreću, ali sam poziv odbio. Da sam uradio suprotno i otišao,značilo bi da ne poštujem sebe i ljude koje predstavljam.

Trenutno traju izjašnjavanja ko će izaći na izbore a ko bojkotovati, gde ste vi? 

O neravnopravnim uslovima na političkoj sceni govorim već godinama, od kako je SNS na vlasti, a verovatno je slično bilo i ranije, samo je SNS pokazala da ume da bude efikasnija u primeni nekih metoda. Izlazak ili neizlazak na izbore legitiman je način političke borbe. Nikome ne govorim šta da radi, a zašto neki u opoziciji rade upravo ono što zameraju SNS-u, a to je da prave podele i etiketiraju svakog ko ne misli isto kao oni, e to ne znam. Da li ćemo izaći na redovne parlamentarne izbore, zavisi od procene da li imamo realne šanse da ostvarimo značajniji rezultat. Da izlazim na izbore, da bih uzeo dva-tri procenta, bio nečija vreća za udaranje, ili pozorišna kulisa, neću. Ukoliko ne uđete u parlament, ne možete da plasirate svoju politiku, niti ljudi mogu da vas čuju…Hoćemo li imati šansu da dobijemo poverenje ljudi, zavisi od toga koliko će nas pustiti, kroz medije, da nas građani vide. Donećemo odluku kad izbori budu raspisani. Što se tiče lokala, tu ćemo izaći. Ipak sam u Novom Beogradu osam godina, pa su ljudi imali priliku da vide šta umem i mogu, iako u jako skromnim uslovima.

Razgovarate li sa DSS-om o zajedničkom nastupu?

Sa DSS-om imam korektan odnos, razgovaramo, više od toga ne mogu da kažem. Uskoro ćemo više znati. Jedino Vam mogu reći da ja ni sa kim neću ulaziti u klasične koalicije kakve su prisutne poslednjih godina na našoj političkoj sceni. Takozvane cenzus koalicije, a posle kud koji mili moji.

Ukoliko se odlučite za izlazak, moraćete, na primer, da iznesete stav i prema KiM?

Činjenica je da imamo važeći Ustav, koji su svi dužni da poštuju, a on kaže da je Kosovo neosporni deo Srbije. Ustav može da se promeni voljom naroda na referendumu i ukoliko narod drugačije odluči od ovoga što je sada, toga svi političari moraju da se pridržavaju i da u okviru te odluke izvuku najbolje što se može za zemlju, bez obira šta on o tome misli. Činjenica je da smo mi 1999. godine povukli svoju vojsku i policiju sa KiM, a kasnije i sve naše institucije. Da li nas danas neko uslovljava nekom silom ili nečim drugim, to ne znam, ali voleo bih da ako neko to zna, kaže. Onda narod na referendumu nek donese odluku..

Aleksandar Vučić je rekao da će o svakoj odluci o KiM narod na referendumu reći poslednju reč, a iz SzS-a mu je odgovoreno da se krije iza naroda, umesto da preuzme odgovornost…

Dobro, onda se i ja krijem iza naroda. Slobodan Milošević je preuzeo odgovornost, doneo odluku i uveo nas u rat sa najmoćnijom silom sveta-NATO-om. Nisam primetio da su, kada je potpisao Kumanosvski sporazum i povukao vojsku i policiju sa KiM, milioni ljudi izašli na ulicu i tražili nastavak rata, niti da su krenuli na Kosovo dobrovoljno da nastave borbu. Da je Milošević pitao narod da li želi da uđe u rat, to je drugo. Kad narod odabere rat, onda se brani zemlja do poslednje kapi krvi. U suprotnom niste hrabri zato što ste kako kažete „preuzeli odgovornost“, već ste neodgovorni zato što ste doveli u pitanje opstanak čitave nacije, u želji da pokažete kako ste hrabar čovek.

NE GOVORI SE STRANCIMA RUŽNO O SUNARODNICIMA

Vi nikada niste pisali pisma strancima tražeći njihovo posredovanje, mislite li da sami sebi štetimo pozivajući svet da rešava naše probleme?

Nisam baš bio pristalica politike Miloševića. Iako sam tada bio dosta mlađi i manje u sve upućen. Živeo sam u inostranstvu, ali nikada nisam dozvolio da preda mnom neko kaže jednu ružnu reč o predsedniku moje države, kakav god da je. Sve što sam imao i imam protiv bilo kog Srbina, rešava se u zemlji. Nikada nemojte pomisliti da će vas neko spolja više poštovati, ukoliko govorite ružno o sunarodniku. Isto je to kao i sa porodicom, ili bivšim supružnicima ili prijateljima. Govoriti loše o njima više govori o vama i vašem karakteru, nego o njima. Gledao sam intervju albanskog premijera Edija Rame za jednu našu televiziju u vreme kad je u Albaniji imao strašne probleme sa ozbiljnim napadima na sebe od strane opozicije, protestima.. a kad je upitan da govori o tome, odgovorio je:„O prijateljima iz opozicije ne razgovaram sa strancima. Naše probleme rešavamo unutra. Molim vas da tu temu ne otvaramo”. E tako se pred strancima ponašaju ozbiljni ljudi, koji žele dobro svom narodu, pa makar se unutar države ni o čemu ne slagali.

Izvor:Politika

9. septembar 2019. godine