Шапић: Некима сам дао све, а гледали су да ме исмеју и унизе! Највише бих могао да дам као градоначелник

Он у интервјуу за Курир први пут сасвим искрено говори о сарадњи с председником Србије Александром Вучићем, о некадашњим сарадницима, али и о томе шта му недостаје током измењеног начина живота због коронавируса.

Нова влада је са ограниченим роком до пролећа 2022. Колико је могуће за тих годину и по дана да овај тим покаже своје способности?

– То неће бити нимало лако и зато је она у огромном искушењу. На све то, имате неке политичке партије и појединце који чак ни у овако тешким околностима не могу да направе отклон од политиканства и стицања ситних политичких поена, па чак и ако то угрожава цело наше друштво. Као да ће ту исту власт, за коју се тако боре, једног дана вршити у неком другом друштву, а не у том истом које данас свесно угрожавају.

Међу новим министрима је и представник Спаса Ратко Дмитровић, који је задужен за бригу о породици и демографији. Да ли сте задовољни како је отпочела сарадња са СНС?

– Трудимо се да радимо, тамо где имамо прилику, најбоље што знамо и умемо. Засад немам замерке на сарадњу са СНС.

За годину и по дана ће бити нови избори. Да ли ћете се кандidовати за председника, градоначелника..? Какве су вам амбиције на том плану?

– Увек сам се залагао да се људи препоручују за места за која имају највеће компетенције. Објективно највише знања, искуства и резултата имам из локалне политике. И поред тога, политика некад уме да буде непредвidива, па не бих експлицитно одговарао на ово питање, али свакако да верујем да бих највише могао да дам као градоначелник Београда, уколико би ми народ указао поверење за то.

Део опозиције која је бојкотовала изборе сада мења мишљење. Шеф Двери Бошко Обрадовић је први јавно рекао да „више није за бојкот“. Шта мислите о томе?

– Не бих улазио у било чије одлуке. Бојкот избора је легитимна политичка одлука која увек има своје консеквенце. Један део странака се одлучио да не изађе на прошле изборе, да ли ће исто да ураде опет или ће сада да изађу, морате с њима да вidите зашто сада хоће, а пре нису хтели.

Неретко се састајете с председником Србије Александром Вучићем. Каква вам је сарадња?

– Са Вучићем се нисам раније познавао. У међувремену смо се боље упознали, доста разговарали о најразличитијим стварима и почели политички да сарађујемо. Могу слободно да кажем да наш однос, што није баш чест случај у овом послу, почиње да добија и јасне обрисе пријатељства. Он је човек који ми је указао велико поштовање за мој рад, а од мене ни он ни његова странка никад ништа нису имали. Нити сам им икада било шта дао, за разлику од многих којима сам у једном моменту дао све од себе, а нису знали то ни минимално да цене. И не само то. Гледали су да ме на све могуће начине омаловаже, исмеју или на један изузетно перфidан начин дискредитују. Наравно, увек прикривено и подмукло.

У ком смислу?

– Подмукло, јер кад за то имају прилику лицем у лице, тада им храброст баш и није јача страна. Е, ја те ствари никада не заборављам. Како људе од којих сам најмање очекивао, а указали су ми велико поштовање, још мање људе којима сам у једном тренутку дао све што сам имао, а „у знак захвалности “ су годинама гледали како да ме дисквалификују и унизе. Кад на крају нису успели у томе што су замислили, онда су као одлучили да буду љути на мене, мислећи ваљда да ћу их се уплашити. Боље би им било да се љуте на себе, али би то мало теже ишло, јер за себе верују да су најпаметнији, богомдани за све на овом свету и да је њима све дозвољено.

На кога мислите?

– Да сам хтео да изговорим имена, изговорио бих. Зна се где сам био и с ким сам сарађивао.

Председник је имао похвала на ваш рачун, шта бисте ви рекли о њему и да ли вам се променило мишљење сада када ближе сарађујете?

– Наравно да мењам мишљење о човеку кога сада упознајем, а раније га нисам лично знао. Ако сам вам рекао да се међу нама ствара пријатељски однос, који у политици није чест случај, мислим да то довољно говори шта о њему мислим.

Сваког дана се од Кризног штаба ишчекују нове мере за Нову годину? Шта мислите да је најпаметније одлучити?

Кад бих ја имао знања и искуства из те области био бих део кризног штаба. Ти људи су узели на себе велику одговорност да доносе одлуке у ситуацији кад не постоји особа на свету која зна тачно шта треба урадити и које мере су најбоље, а да сви аспекти друштва буду што мање угрожени, наравно узимајући у обзир здравље као приоритет. Вidим да их многи нападају, а нико не жели да призна да нема земље или кирзног штаба на свету који је донео увек праве мере, јер је ковid непознаница за цео свет, па и за нас. Велика је храброст и одговорност била потребна и прихватити се таквог задатка, јер колико знам, позив државе био је упућен свима који су стручни да се прикључе, па су се неки одлучили да стоје са стране и критикују, а не да уђу унутра и поднесу одговорност за тешке одлуке. Мислим да је најмање што ми можемо да урадимо, да им пружимо подршку и не отежавамо донешење одлука у већ изузетно тешким околностима, јер ти људи су најбоље што Србија има.

Живот у пандемији

Недостаје ми блискост међу људима

Живимо у пандемији више од девет месеци, колико су се промениле ваше навике и шта вам највише недостаје?

-Иначе нисам неко ко често посећује јавна места. Уколико нисам на послу или код куће, углавном сам на базену и тамо уивам да радим са децом, ватерполистима. Недостаје ми блискост међу људима која се страховито брзо губи и надам се да ће ова несрећа што пре да прође, јер ако потраје, бојим се да ће свет толико да се социолошки промени, да се никада више неће вратити на ниво на ком је био.

Извор: Курир

13. децембар 2020. године