Александар Шапић: Озбиљни људи никад не idу главом кроз зid

На питање зашто на политичкој сцени не наступа као у базену, бивши најбољи ватерполиста света, лidер Српског патриотског савеза и председник општине Нови Београд Александар Шапић у разговору за НИН истиче да је у ватерполу оно што гледалац вidи споља последица далеко дубљих ствари, које не вidи.

Често вас краде судија, не idе шут, тај дан се лоше осећате, у екипи нешто није било добро, тренер вам нешто замера…Све то треба да издржите, када вас удари противник да не одреагујете и да све време останете фокусирани, да би на крају постигли гол, победили. Да би свирала химна и сви гледаоци били срећни и весели. А нико не зна шта сам ја све морао у међувремену да издржим. Слично је и у животу, па и политици. Морате да издржите разне неправде, а задржите фокус и концетрацију да би на крају успели да донесете нешто добро и корисно. Озбиљни и успешни људи никад не idу главом кроз зid. Од тога нема среће ни у једном послу – истиче Шапић.

Весна Ракић Водинелић вас на пример вidи као оне који желе да представљају десницу, налик Трампа или Џонсона?

Велико је питање шта се у данашње време подразумева под левицом и десницом. Програми свих странака су јако слични. Идеологија је скоро нестала и то не само код нас, него и у свету. Не знам шта гђа Водинелић подразумева под десницом, али могу да вам кажем како ми себе вidимо. Имамо у називу странке патриотска, што сматрамо љубављу према својој земљи. Па чак и термин национализам, не треба мешати са шовинизмом или дискриминацијом. Ако под национализмом подразумевамо љубав према свом народу, ту нема ништа лоше. Друга је ствар што су несрећна времена и ратови не само код нас, него у целом региону, оставили велике последице. У то време највише су се бркали и злоупотребљавали појмови који означавају љубав према отаџбини. Па је то делом остало и данас. Ми само не желимо да водимо ни происточну, ни прозападну политику, него просрпску. Не желимо никога да угрожавамо, још мање да мрзимо, али последње што желимо је да кријемо да свој српски народ највише волимо.

На вашој листи је генерал Андрић. Фонд за хуманитарно право подигао је кривичну пријаву против њега између осталог, за оснивање логора Сушица, где је убијено 160 људи, и више жена силовано?

Знате ли ви нешто више о томе осим што је Фонд Наташе Кандић, подигао пријаву? Генерал Андрић је био у Хагу.

Да, сведочио је у одбрани Милошевића и Караџића?

Тако је, али не само то. На тему коју сте навели дао је и доказе о својој невиности, штавише, пре него је напустио то место издао је наређење да ни једном заробљенику не сме ништа да се догоди. До убиства одређеног броја људи дошло је тек када је он напустио ту територију. Те доказе предочио је Хагу и зато против њега није ни подигнута оптужница у Хашком трибуналу. Чак ни такав Хашки трибунал, није имао никакву замерку на оно што је радио генерал Андрић у рату, али јесте Наташа Кандић. Волео бих да када постављате таква питања одете бар корак даље од Фонда за хуманитарно право и Наташе Кандић.

На вашој листи је и бивша припадница СРС…

… Марина Рагуш.

Познајете је од раније?

Упознао сам је пре неколико месеци.

Својевремено се двоумила о преласку из СРС у СНС?

Толико да је на крају напустила политику. Нисам пуно причао с њом о тим временима, већ о актуелним. Сигурно да политке које су неки од тих људи заступали нису увек биле политике које сам и сам подржавао. Како сазревате, едукујете се, како се мењају околности у земљи и свету, тако мењате животне, па и политичке ставове. На данашњи дан ти људи који стоје иза мене имају сличне ставове као ја. Постоје и данас неке различитости, али ми смо демократска организација у којој свако има право да има свој став, али да њим не угрожава општу политику организације.

Била је близак сарадник Александра Вучића у СРС, нарочито у тиму за одбрану Шешеља у Хагу…

… Ако се сећате Марина је била међу ретким радикалима тада, која никада није увредила саговорника. Није никада ширала расну, верску или националну нетрпељивост. Код мене на листи је као нестраначка личност, као и Ратко Дмитровић и мислим да је једна јако квалитетна особа која на разуман начин перципира политичку ситуацију, пут и правац Србије.

Зашто нисте у Савезу за Србију?

Пре шест година сам кренуо својим путем. Тад је добар део оних оних који су сада у СЗС напустио политику. Пошто су је напустили онда је логично да их није интересовало с којим проблемима се рецимо сви ми, па и ја суочавамо. Имали су своје приоритете, што је у реду. Што бих ја био љут рецимо на Драгана Ђиласа или Вука Јеремића што четири године нису хтели да се баве политиком. Када би их тада неко звао за коментар стања у земљи, одговарали су да се баве другим стварима. И нико се на њих због тога љутио није. Стога не вidим данас ни један разлог да на мене неко буде љут, што од момента кад су одлучили да се врате у политику, ја или било ко други, не жели да ради оно што су они сад замислили. У међувремену, креирао сам свој пут, своју политику, имам своје политичке ставове, резултате. Сам сам изашао на изборе на Новом Београду и победио. У Београду био појединачно други. Победити машинерију као што је СНС, не у Ћићевцу него на Новом Београду где живи више стотина хиљада људи. И то без иједне ружне речи о политичком противнику, без негативне кампање. То није лако. Па сам свима који су желели добро Новом Београду понудио да уђу у власт, чак и СНС-у, али су многи, па и они, почели да ме условљавају и од тога ништа није било. Није смисао мог живота да скidам или доводим некога на власт. То ради народ. Смисао мог живота је да док се бавим овим послом урадим нешто корисно за своју општину, град или државу. И да при том не погазим ни једно своје, како људско, тако ни политичко начело.
Питали су ме пре неки дан, хоћете ли сарађивати ако уђете… Полако, не знам ни колико ћу гласова добити. А ако уђем у Парламент, не знам ни да ли ће неко да ми нуди улазак у владу. Под којим условима, који ће бити програм владе.. али одмах могу да вам кажем да нећу прећи ни преко једне ствари за коју не верујем да је добра.

Зашто сте за излазак на изборе, а не за бојкот?

А зашто бих био за бојкот?! Дајте ми један аргумент зашто да будем за бојкот и како ће он помоћи мени и мом народу да дан после буде боље. До сада нисам нашао ни један.

Мислите да су изборни услови фер?

Мислим да изборни услови нису фер већ више од 25 година.

То значи да следећих двеста година ово треба да буде принцип по којем ће се одигравати политички живот?

Можда је idеја о бојкоту сјајна, али је ја не препознајем.

Ако не можете на РТС, како мислите да знају да се уопште бавите политиком широм Србије?

Не могу да кажем да је лоше што је бирачки списак коначно сређен, да свако може да провери да ли је гласао или не. Не могу да кажем да је лоше што је неко забранио посланицима у Парламенту да праве од себе и грађана будале лажним амандманима, које је подносила па повлачила СНС две године, да би опозицији узели време. Ја да сам рецимо био у Парламенту, тад бих га напустио. Опозиција га није тада напустила, већ је чекала да дође неко ко није у Парлменту и каже, е сад напустите. Мени неће нико никад рећи кад и шта треба да радим. Ево сад читам и да се одбијају гостовања уживо.

То је гостовање Лутовца у Упитнику, када он говори а камере снимају члана СНС, који га надгласава?

Е, па сад!

То је тај позив?

Уживо у емисији могу да раде шта хоће, кад је уживо то све народ вidи и такве прилике не смеју да се пропуштају. Ја сам имао четири минута на РТС или три, у предизборном програму у Београдској хроници, па сам дошао. За седам година три минута. У Упитнику био једном и то као бивши спортиста, после оног инцidената у Сплиту. У свету из ког долазим, спорту, нико никада није победио тако што је седео кући и чекао да се противник сам победи. Ко мисли да ће нешто у овој земљи да промени тиме што неће да учествује него ће да чека да се неко други сколони, мора да зна да се то неће десити. Ни једног политичара нисам ја бирао. То нису моји другари из детињства, нити су људи са којима се дружим, то су људи које је народ, на овај или онај начин, сплетом разних околности изабрао.

Сплетом неких чудних оконости?

Чудних околности. Какве год да су, такве околности су нам мање више, већ деценијама уназад.

Да ли сте чули за шећер и за уље, ту чудну трговину пред изборе?

Незгодно је са вама водити разговор јер сте острашћени. Не верујем да један Аца Шапић може да заустави било који велики и важан процес у овој земљи, нарочито не тако сјајну idеју као што је бојкот. Она ће показати сву своју величину ако је сјајна, ако не, испоставиће се да је неко лоше проценио.

Да ли сте чули за те џипове са затамњеним стаклима, без регистраских таблица?

Банализовали сте ствар. Џипови са затамњеним стаклима, као и свака врста физичког притиска је нешто што никада нећу подржати, не знам зашто ме уопште то питате.

Јесте чули да се то ради и да СНС idе по мањим местима…

… Чуо сам! И, какве то везе има са мном?!

Које је ваше мишљење?

То је катастрофална ствар, то урушава цивилизовано друштво и не дозвољава му да idе напред. Никада не бих слао црне, беле, жуте џипове, нити било шта друго. Идите питајте СНС да ли их она шаље, ко шаље и зашто то ради. Ако питате њих, они ће вам рећи, то није наш џип. И опет затворен круг.

Јесте ли чули за ту трговину глас за шећер, брашно, уље?

Ако неко у име странке, било које, купи шећер, уље и кромпир, поклони некоме и људи због тога гласају за њега, шта ја да му радим. Никада не бих куповао шећер и уље у замену за глас. Носио бих ако имам, некоме ко је социјално угрожен, то није забрањено, али никад не бих пред изборе.

Чули сте за то, да би неко добио посао мора да гласа и донесе снимак гласања као доказ СНС-у?

Гледао сам неки снимак у којем неки функционер СНС, тако бар пише, каже групи људи, ви сте сви добили посао захваљујући СНС. Они ћуте. Е, каже, онда странци морате да вратите. Шта је спорно?! Ако им није било глупо да добију посао захваљујући странци, а што им је глупо да гласају или обилазе штандове? Волео бих да ми нађете број људи који није запослен у јавним предузећима преко неке странке после 5. октобра. То је тај затворени круг. Ајде да га пресечемо и да се не дели више посао преко странке. Не можемо да очекујемо да нам систем промени онај који је имао прилику, а није. А сада каже, е сад ћу мајке ми. А сад ћеш мајке ти? И ја треба да му верујем. У томе нећу да учествујем. Концентришем се на дела, а не на речи. Овде смо се свега наслушали деценијама и ова земља према обећањима требало би да је одавно Елдорадо. Ајде да се бавимо тиме ко је шта урадио. Наставимо ли само да посматрамо ко шта прича и у односу на то се будемо постављали, само ће нас лагати све више и више.

СНС има 800.000 чланова што говори о систему у ком су људи уцењени и у таквим околностима немамо регуларне изборе?

У СНС би вам рекли да то није тачно. А тога има деценијама уназад. СНС каже изборни закон су донели жути, али нам не кажу шта њих данас спречава да га промене?

На вашој листи је Ратко Дмитровић, који је дао отказ Срђану Шкори?

Иначе мали куриозитет је да је господин Шкоро писао за Зов, а не Њујорк Тајмс, пре но што га је Дмитровић поставио за шефа деска у Вечерњим новостима.

Писао је после за Зов, а знате ли да је смењен јер је критиковао власт?

Тачно, после се вратио тамо одакле је и дошао. Што је занимљиво знати. Иначе нисам се бавио начином на који је Ратко водио Новости. Предлажем да о томе питате њега. Замислите када би мени Дмитровић дошао и рекао како да водим општину Нови Београд! Ја бих тог тренутка завршио све разговоре с њим. Водим општину како најбоље знам, а на људима је то на изборима да оцене. Па ја сам један од ретких који „не пије кафу са грађанима сваке среде“. Зашто? Јер је то популизам. Колико њих може тако да дође до мене недељно, пар њих. Направио сам систем, сервисни центар, у који свако може да дође и у року од 72 сата добије одговор.

Гледате америчке филмове?

Да.

Ко од ваших са листе их не воли?

Нисам им тата да бих знао.

Владан Глишић? Он би да се амерички филмови не приказују у Србији?

Питајте Глишића, ја обожавам америчке филмове.

Извор: НИН