Александар Шапић-Победа за Србију: Надам се трећем месту; у Новом Београду значио би ми глас више од СНС

Циљ је прелазак цензуса, очекивања треће место, каже за Б92.нет носилац листе „Победа за Србију“ и председник ГО Нови Београд Александар Шапић.

Нада се потврди своје политике од стране Новобеограђана.

Мада се чини да су конкретније понуде бирачима у овој кампањи изостале, баш то би могла да буде његова предност, рекао нам је Шапић. Нуди – прво увid у институције, па онда рад. Верује да овај атипичан стил кампање гласачи могу да препознају као искренији и реалнији приступ.

Са којим очекивањима излазите на изборе?

Уколико не бих прешао цензус, не бих био задовољан. Све преко тога, бих. Колико – не бих сад лицитирао. Никада то нисам радио, иако имам увid у моје стање далеко дуже него што је јавност упозната. Зашто сам у јавности игнорисан последњих година, то је питање за медије, аналитичаре , статистичаре.. А зашто се годинама даје простор људима који су потпуно занемарљиви политички, то већ није питање за мене. Мислим да је објективно да се надам трећем месту. Колико треће место би требало да носи процената, то ћу задржати за себе.

Немате неку процену?

Можда и имам, али нећу рећи.

Ипак, каква су Вам очекивања за гласове Новобеограђана?

У Новом Београду би ми јако значило када бих добио један глас више од СНС, зато што је овде јасно да ће бити дуел између мене и њих. Била би то потврда скоро деценије мог рада. Три пута добити већу подршку у народу од једне такве машинерије каква је СНС, не може случајно да се деси. То није нека варошица, од неколико стотина људи. Овде да бисте добили поверење људи морате нешто да урадите за све. Не можете то свести на пријатељске везе или куповину гласова.

Акценат Вам је на менаџменту, оперативи. Рекли сте да чекате да вidите какво је истинско стање у некој институцији да бисте могли да делујете. Да ли то допире до бирача? Обично чујемо конкретније предлоге.

То може да ме потенцијално лимитира у изборном резултату, али сам се одавно одлучио да тако политички делујем. Мислим да је исправније и поштеније. У Новом Београду, добио сам два мандата без великих обећања, већ са стварима које планирамо да урадимо, циљевима. Јесте у политици мало атипично зато што онда се каже – како ћеш добити глас? Мислим да су се људи тога наслушали у последњих 30 година. Сви ће све да реше. Е, па ја нећу све да решим, али оно чега се будем ухватио, то ћу урадити. Све што сам у животу до сада радио увек је било јасно мерљиво и увек сам био у самом врху у тој области. Задржаћу се на томе. Ако је то недовољно за успех на изборима, онда ћу пропасти и шта да радимо.

Од Београда до Ваљева

Новобеограђане можда познајете – шта им треба, шта да унапредите… Како ћете да чујете глас некога на локалу?

Па нећу ја ни да чујем, него тај који седи, на пример, у Ваљеву. Не могу ја да знам боље од њега шта је најбоље за Ваљево.

Ви сте испред листе, и углавном је фокус на Вама у кампањи…

То је била стратешка одлука. Не зато што немамо кога да покажемо, него зато што смо проценили да нећемо имати довољно медијског простора да на квалитетан начин свакога прикажемо и зато смо се одлучили да ја будем тај који ће у овој тури да изнесе целу кампању.

Али неко у Ваљеву гласа можда баш за Александра Шапића.

Наравно, али и за локалну политику коју ће репрезентовати њихови Ваљевци.

Мислите да народ тако размишља? Ако вidи само Вас, не мислите да очекује нешто баш од Александра Шапића?

У Ваљеву? Одмах да Вам кажем, није логично да ја знам шта тамо треба да се уради, јер у супротном, шта ће нам онда локални одбори. А ако говорите о промени закона, па први сам за то. Не морамо да гласамо сада за Вучића у Мерошини, а некада за Коштуницу у Нишу, Тадића у Новом Саду… Онда Шапић неће моћи да носи листу у Ваљеву. Са друге стране док је овакав закон, било би доста глупо да ја једини радим против себе и не ставим своје име, да не искористим ово што могу у овим правилима. Да ли сматрам да би носиоци локалних листа требало да буду локални људи. Сматрам. Људи су гласали за Вучића и у Београду, па је л’ он данас градоначелник? Па није. Ето.

Колико имате поверење у људе на Вашој листи?

На републичкој листи имам. Првих 20 нарочито, њих сам ја бирао.

Зашто сте истакли само за републичку?

Зато што не могу да гарантујем за све људе на локалу, ни не знам који су, право да Вам кажем. Не знам, можда се деси да неки пређу и у неку другу странку, то је модерно у нашој политици. Вероваћу нашим им тек након одређеног периода. То су људи који су се појавили, који су рекли да верују нашој политици, имали су неку референтну вредност. Да кажем да могу да гарантујем за сваког нашег човека на локалу да неће бити прелетач неки, да неће не знам ни ја шта урадити, то не могу, осим да Вас лажем.

Разговор, али тежак договор

Инсистирате и на некој врсти џентлменског разговора и смиреној реторици. Који би на листи приоритета у Србији био тај неки начин разговора?

Он је јако важан зато што уколико не успете међусобно цивилизовано да разговарате, како мислите да урадите нешто даље и озбиљније? Најбаналније, кад кажем да ћу да разговарам са свима, на мене скоче и нападну ме – а како ћеш са овим или оним да разговараш? Свака политичка странка која уђе у наш парламент представља неки део нашег народа. Чак и они који имају само три одсто, то је 100.000 људи. Који озбиљан човек се у Србији бави политиком, а да каже – мене 100.000 људи не интересује? Немам право да у овом послу неко ко ми се лично допада или не допада елиминишем читав део популације. Разговараћу, а да ли ћемо се договорити, то већ зависи. Са мном су се сви најтеже договарали. Нисам лак за договоре. Сви други се лако грле, љубе, договарају, па још лакше нападају и свађају. Ја се тако не понашам, али се лако ни не договарам. Велико је питање да ли људи када гласају за вас гласају да бисте се ви са неким обрачунавали или да бисте успели нешто да урадите.

Од почетка сте против бојкота?

Не, само нисам био за бојкот, а ко сам ја да некоме говорим шта да ради или будем против његових одлука. Само ми није јасно, ако ја никоме не замерам какве одлуке доноси, зашто би неко био љут на мене, што нисам спреман да радим оно што је он замислио да је исправно. Иначе за разлику од других, ја сам још у октобру рекао да излазим на изборе, и нисам никоме ништа замерао, а још мање га убеђивао шта треба да ради. Ни тада, а ни сада.

Како оцењујете процене појединих аналитичара да кокетирате и са гласовима СНС и опозиције?

Не знам шта сматрате под „кокетирањем“ али ако мисите на обраћање – да, апсолутно. Ја се обраћам целом српском народу. И никада нећу делити свој народ на гласаче СНС-а, Ђиласовце, Јеремићеве… Једино, да ли је прикладан израз „кокетирати“, то не знам. Мислим пре да се тај израз користи да би се показало да онај ко „кокетира“ сигурно је превртљив.

Планови, замерке, финансирање

Рекли сте да бисте увек дали предност домаћим привредницима у односу на стране.

Не бих искључивао домаћи капитал без страних директних инвестиција, без њих ови простори не могу да се развијају брзином којоим желимо. Међутим, мислим да је исправно да ако субвенционишемо нешто, да вidимо да ли за то прво има простора код наших привредника у земљи, па код наших људи из дијаспоре, зато што ми здрава логика каже, уколико помогнемо нашег привредника који ту живи, ради, где му је породица и уколико дође до неких непланираних ствари, неће се покупити и отићи. Након тога је добродошао и странац, који је логично дошао да прави профит, што је легитимно. Ми од тога имамо корист, он плаћа порез, запошљава наше људе и све у реду.

Какав је Ваш план за развој економије, подизање животног стандарда и одлива младих ван земје…

Улагање у инфраструктуру помаже подизању економије. Одлазак младих је такође поразан. Нисам против тога да они који су у својој области постигли изванредне резултате треба да idу, уметници, научници, спортисти… То је откад је света и века. Где мислимо да имамо проблем, јесте када човек одлази у иностранство да би прао чаше, да би физикалисао, радио ван струке – те људе треба да задржимо. То можемо да урадимо ако подижемо своју економију, а она се неће дизати уколико не буде добре сарадње са земљама у региону, европским партнерима, подизању инфраструктуре, вођења рачуна о нашим кредитним рејтинзима који скачу, а то је очигледно у последњих пар година. То су ствари које ће да задрже људе.

Споменули сте сада да скачу кредитини рејтинзи, али и у другим изјавама, не устручавате се да кажете да је власт нешто урадила добро?

У градској скупштини гласао сам за 30 одсто ствари, за неке нисам јер не дају материјал на време, па немаш увid, а можда бих гласао и за више. У последњих 10 година опозиција, а то су и напредњаци радили, критикују власт, а онда кад то сами постану, исте ствари раде. Нећу се тако понашати. Кад је нешто добро, подржаћу, иако нема везе са мном.

Шта бисте замерили, из угла првог човека Новог Београда?

Смета ми што ја као председник општине сам страховито ограничен, али би било лаж када бих рекао да то има везе само са СНС. Има везе са лошим статутом. Смета ми код СНС то што третирају општине које нису њихове као заморчиће и на то немају право. Ако постоји тајна мог успеха у Новом Београду, то је што не постоје СНС гласачи, Шапићеви гласачи, то су све моји Новобеограђани. Нема сад простора а ни времена да причам о другим опструкцијама, а и нисам неко ко воли да кука.

Како се финансирате у кампањи?

Пројектовали смо цифру отприлике, јер када уђете у парламент добијате средства од државе, која ће нам бити дата. Ја сам лично финансирао разлику. Нису ме финансирале тајне организације, владине организације, тајкуни.

Какав би био Ваш план у вези са Косовом и Метохијом?

Када бих знао да решавам вековне проблеме у свету, седео бих на Олимпу и владао светом. Ми у овом моменту имамо важећи Устав Републике Србије, Резолуцију 1244, која поред свих својих мана, КиМ третира као саставни део Републике Србије. Чињеница је да на једном делу те територије немамо контролу, од ’99. када нам је одузета од најјаче војне силе света, нису нам је одузели косовски Албанци. Косовски Албанци данас немају шта нама да понуде, као ни ми њима, јер имамо два различита гледања на суштинску ствар, а то је питање статуса. Све друго треба да покушамо да решавамо. И међуљудске односе и економију. Подржавам idеју да границе треба да се отворе и са Албанијом и С. Македонијом, слободан проток људи, робе, капитала, услуга, то је нешто што ће да дигне овај простор економски, релаксира ситуацију међуљудских односа и можда простор који ће сутра да нас доведе до неког решења. Они сецесију третирају као легитиман чин, ми не. И како ми то да решимо? Још нисам чуо у историји човечанства да се неко без силе одрекао добровољно своје територије. Е, сад, да ли ће неко да нам прети војном силом или економским мерама, које могу често да буду драстичније и опасније него сила, то не знам. Показаће време испред нас.

Извор: Б92