Александар Шапић-Победа за Србију: Важна су дела, а не обећања

Ако нисмо способни ни да међусобно разговарамо без странаца, како онда да будемо способни да независно водимо државу, Србија не сме да буде ничији протекторат.

Одговорна политичка сцена изгледала би тако што би људе за највише државне положаје препоручивала њихова дела, а не велике речи и обећања, каже Александар Шапић, лidер Српског патриотског савеза (СПАС) и носилац листе  „Победа за Србију”. Инсистира на томе да треба обратити пажњу на начин комуникације, да свако ту треба да пође од себе и верује да тако могу да се превазиђу поделе у друштву, а за њега не постоји нико с ким не може да разговара, без обзира на то да ли се с њим слаже или не.

Указујете на поделе у друштву, шта је решење за њихово превазилажење?

Решење је за почетак, да свако ко се бави јавним послом, а нарочито политиком крене од себе. Да обрати мало пажњу на начин комуникације са пре свега неистомишљеницима, јер неистомишљеник не сме и не може да нам буде исто што и непријатељ. Када бисмо само то променили, аутоматски би се рефлектовало и на поделе у друштву које добрим делом ту почињу. То је разлог зашто ја водим рачуна како говорим, на који начин се људима обраћам и јако водим рачуна да ниједним својим гестом не чиним нове поделе у нашем друштву, јер српском је народу било довољно подела и неслагања кроз своју историју и верујем да за њих више немамо простора.

Кажете да на српску политичку сцену треба да се врати одговорност, како би, по вама изгледала „одговорна” политичка сцена?

Изгледала би тако што би људе за највише државне положаје, препоручивала њихова дела за почетак, а не изговорене велике речи или обећања. Знате, у животу није тешко научити допадљиво говорити, а још је лакше научити давати велика обећања, то свако може. Суштина је у томе, шта је то, што некога стварно препоручује, да је способан да изговорене речи и обећања претвори и у дела. Јер ако у свом животу пре тога нисте били у стању да и далеко мање ствари урадите успешно, зашто би вам било ко веровао да сте у стању да водите успешно своју општину, град или државу. Бојим се да за то није баш довољно да сте мегаломани или слаткоречиви. Моје животно искуство каже да су успешни људи далеко обазривији у обећањима, а да они који ретко шта су знали како треба да ураде у животу, једну од ретких ствари које су стварно знали, јесте да слатко говоре и дају и велика обећања, али на томе се све завршавало.

Кад говорите о томе да никада не бисте допустили да странци одлучују о нашим проблемима и да ми морамо сами да их решавамо, на шта тачно мислите?

Па тачно мислим на ситуацију у којој је један део опозиције захтевао, а на то је актуелна власт такође одговорила потврдно, да медијатор разговора међу нама самима, у рођеној земљи, буду представници других држава, у овом случају, европарламентарци. Ја сам отишао на те разговоре да бих, између осталог, рекао и ово што сада вама кажем, а то је да је велика брука и срамота за нашу земљу и нас саме, да ми овде седимо у нашем граду и да нам неки странац помаже, како би једни са другима само разговарали. Ако нисмо способни ни да међусобно разговарамо без странаца, како онда да будемо способни да независно водимо државу. То је увод у протекторат, а Србија не сме да буде ничији протекторат.

Верујете ли да ми можемо сами да решавамо своје унутрашње ствари и како бисте ви то обезбедили?

Да не верујем не бих сада са вама разговарао, нити бих се овим послом бавио. Да, верујем да може, а обезбедио бих тако што никада странце не бих звао да ми помажу у разговору са другим Србином, већ бих сам био спреман да разговарам са сваким припадником мог народа, макар се са њим ништа не слагао ни по једном питању.

Спремни сте, кажете, да разговарате са свима, али не и да будете полтрон, мислите на неку, евентуалну будућу коалицију?

Спреман сам да разговарам са свима то прво, затим сам спреман и да сарађујем са онима са којима нађем заједничке тачке око којих бисмо успели да се договоримо да нешто конкретно урадимо за ову земљу, подразумевајући да је тај неко такође спреман са мном да сарађује. Оно што нисам спреман и никада нећу бити спреман је да зарад власти икада пређем преко својих људских и политичких начела, а још мање сам спреман да у том процесу будем било чији поданик. Мислим да сам ја то више пута у свом досадашњем политичком деловању и доказао и нема разлога да не буде другачије и у будућности. То није у мом карактеру, а против себе заиста не могу, а и нећу.

Извор: Политика

13. јун 2020. године