Александар Шапић: Водићу Београд као своју кућу
Део јавности спекулише да ће мандат новоизабраног градоначелника Београда Александра Шапића трајати свега неколико месеци, чега је он свестан и каже да у сваком тренутку може на изборе.
Док се ових дана спрема за нова задужења у Старом двору и селidбу из просторија Општине Нови Београд, на чијем је челу био 10 година, прослављени ватерполиста истиче да ће српску престоницу водити најбоље што уме. Каже, као своју кућу. У том смислу каже да грађане не интересује име предузећа, већ квалитет услуге коју у име града пружа. Зато нема потребе да свако предузеће има своју пи-ар службу, већ нам за цео град треба јединствен телефонски број, за све инformације које су грађанима потребне.
Ребаланс буџета, смањење саобраћајних гужви, изградња метроа и топли станови Београђана током предстојеће зиме у врху су Шапићеве листе приоритета. Један од највећих изазова који га чекају, а које наслеђује су јавни превоз и дивља градња.
– Све што је било добро задржаћемо, а променићемо оно што није. Зашто сам већ 10 година на челу Новог Београда? Зато што морате сваки дан да радите као да вам је последњи, а да правите планове као да ћете ту да будете деценију, јер и после вас неко долази.
Имате подршку 57 од укупно 110 одборника, што се сматра тесном већином. Мислите ли да ћете с таквом подршком успети да реализујете све планове?
– Није фер што неки опозиционари 57 називају као „танку“ већину, а нису тако називали 58 одборника ДС, СПС и ЛДП са којима је Ђилас у периоду од 2008. до 2012. извукао цео мандат. Наш приоритет је да презимимо зиму и ову велику светску рецесију и кризу, а да то Београђани што мање осете. Поскупели су материјали, енергенти и мораћемо да радимо и ребаланс буџета и прилагођавамо се новонасталим околностима.
Осећате ли одговорност јер су резултати СНС у Београду били слабији од очекиваних?
– Увек постоји лична одговорност. Овде је само питање шта ми се тачно замера. Део градске власти нисам био, па нисам могао да преузмем ни заслуге, али ни кривицу за све што је рађено у прошлости. Ако неко мисли да сам све покварио начином на који сам водио кампању, добро. Али шта би било да сам био са друге стране? СНС је дуго година на власти у Београду и није лако одржати поверење. Иако има много ствари које су добро урађене, људима, кад сте дуго на власти помало и досадите. Резултат није лош, чак верујем да га можемо назвати и добрим кад све ово узмемо у обзир, али сам сигуран да може и да ће на следећим изборима бити бољи.
Мислите ли да би сарадња са СПС требало да се пренесе и на републички ниво?
– О томе ће одлучивати председник Вучић и руководство наше странке, али мислим да то не треба мешати. Не зато што имам нешто против СПС, већ сматрам да локална и национална политика треба да буду одвојене. Надам се да ће сарадња са СПС бити још боља. На локалу можете да нађете заједнички језик и са људима са којима не делите баш све националне ставове, ту нема idеолошких боја. Треба да постане нормално да са неком партијом у Граду idете у коалицију, а на републици не, и обрнуто.
Како подносите увреде и оптужбе које не престају откако сте изабрани за градоначелника?
– Навикао сам. Врте исте три ствари већ 10 година, али зато немају ниједну замерку на мој рад на Новом Београду. По стоти пут диплома, а ја по стоти пут исто кажем, онај ко ми ју је доделио, уколико се утврди да је безвредна, нек ми је и одузме, али да прихватам да сам некоме нешто украо, нећу никада. Хрватски медији кажу да сам четнички градоначелник, али заборављају да су ти четници ослобађали и њих. Немојте да третирате четнике као ликове из Булајићевих филмова, тада је то била комунистичка пропаганда. То што ме називају четником, није ме увредило. Домаћи су говорили да сам се, после избора у априлу, сакрио у мишју рупу јер се нисам оглашавао. Само сам чекао да се formира градска власт, нисам имао потребу да било шта објашњавам до тад и по сваку цену будем у медијима. Смеју ми се јер сам рекао Замбија или Намбија, помињу годинама дивљу градњу, али доказа никад нема, бране од мене ВК „Нови Београд“ сад кад је постао вицепрвак Европе, а до пре неколико месеци су говорили да је то „Шапићев клуб“ и пропали пројекат… У овом послу морате да имате довољно снаге да на такве ствари не реагујете.
Који проблем у Београду не може да чека?
– Све што је дневно, не може да чека. Морам да вidим у каквом су стању градска предузећа, где су проблеми и шта је добро урађено, да проверимо комунални ред у граду.
Иако су чак и Вучићу пре три године обећали канализацију у Борчи, тај пројекат још стоји. Мораћемо због енергетске кризе можда и да мало одложимо неке ствари, рецимо сређивања неког парка или фасаде. То може да чека, али канализација и нова аутобуска станица, не. Спремамо редизајнирани градски сајт, где ће грађани имати све инformације.
Моћи ће да на интерактивној мапи вidе колико ће улица бити затворена због радова и да ли се рокови померају. Укинућу све градске телефоне и увести само један број. За грађане су сва предузећа и секретаријати исто, они не морају да знају шта је надлежност „Чистоће“, „Водовода“, „Зеленила“… Систем ћемо организовати тако да се људима неће више пуштати Бетовен, на чекању, ако је само позвао да пита што нема грејања. Није човек звао да слуша концерт класичне музике, већ га занима зашто нема и када ће доћи струја, вода…
Када ће Београђанима бити доступан тај сервис?
– Надам се за неколико месеци. Желим да градски сајт буде сервис инformација, без политике. Укинућемо пи-ар службе свих градских предузећа. Они су сви део градске управе и у њено име пружају услуге, а грађанима је једино важан квалитет те услуге, а не и од кога им долази.
Како решити саобраћајне гужве на престоничким улицама?
– То имате у свим великим градовима, који притом имају и метро. Зато нам је то пројекат од националног значаја. Кад се људима не буде исплатило да долазе у центар аутомобилом, већ аутобусом или метроом, значи да смо победили. Иако делује далеко, брзо ће доћи 2030. година и две линије метроа, тада Београд неће бити исти. Јавни превоз је велики изазов, што је немогуће решити за неколико месеци. ГСП је рак рана целог Београда, деценијама, где долазимо до зачараног круга – да нам је превоз није довољно добар јер не плаћамо карту, а карту не плаћамо јер је превоз такав. Чак ми је и Вучић једном у шали рекао да ако успем да решим проблем губитака у ГСП-у заслужујем Нобелову награду. Суграђани морају бити свесни да новац, који дају за маркицу, неће ићи у нечији џеп, већ ће се трошити на побољшање квалитета услуге превоза.
Велики проблем је и дивља градња…
– Нешто што се ради на силу, зауставља се једино силом. Тако је и са нелегалном градњом. Инспектори не могу сами да то зауставе тако што ставе траку, напишу кривичну пријаву Н. Н. лицу и оду. То је пракса, али то се зауставља тако што са инспектором дође и полиција да похапси све које нађе на „дивљем“ градилишту. После десет хапшења, ниједан радник неће пристати да ради за таквог газду. Морамо да донесемо закон којим ћемо да подвучемо линију да се легализује све што може. Не можете да срушите 200.000 објеката у Београду, а није ни сваки случај исти.
Радојичић и Весић
Како оцењујете рад досадашњег градоначелника Зорана Радојичића и заменика Горана Весића?
– Више пута сам рекао да мислим да се Радојичић, са којим имам добар однос, није најбоље снашао, сигурно и он сноси одређену кривицу, али да је било и много оних који су учинили све да се не снађе. Што се Весића тиче, он је био далеко више медијски експониран, а колико је за шта био и крив или заслужан, ја то не могу да знам нити желим да лицитирам. Генерално, цела градска управа са градоначелником и његовим замеником на челу је мислим радила добар посао. И то је највећи број Београђана тако оценио.
Арена „Бора Станковић“
– Волео бих да сви спортски центри у Београду носе име неког нашег славног спортисте, да им се тако одужимо. Не само у главном граду, већ у читавој Србији. Можда је дошло време да „Арену“ назовемо по Бориславу Бори Станковићу, кошаркашкој легенди. Он је то заслужио, а бољи објекат од „Арене“ која је и симбол кошарке, немамо. Могли бисмо да поставимо и неку лепу Борину бисту на платоу испред хале.
Извор: Новости