Aleksandar Šapić za “Blic”: Ne pojavljujem se na protestima iz samo jednog razloga

Napustiti parlament samo zato što je neko u opoziciji doneo odluku da to uradi u sklopu svoje političke borbe, pa to onda traži i od ostalih, nije mi prihvatljivo – kaže u intervjuu za “Blic” Aleksandar Šapić, predsednik Srpskog patriotskog saveza.

On kaže da je legitiman nečiji pokušaj da na ovaj način sve uvuče u svoju borbu u nameri da ih marginalizuje i sebe predstavi kao jedinu relevantnu alternativu i tako politički profitira, ali da je takođe legitimno da on na to ne pristane.

– I kao što mi poštujemo njihove legitimne namere da u tome uspeju i ne ljutimo se ni na koga, mislim da je red da i oni poštuju naše.

– Na Savez za Srbiju, organizaciju koja je sebe proglasila jedinom alternativom Aleksandru Vučiću.

A zašto poslanički klubovi pristaju na to?

– To je pitanje za njih. Odbornici Srpskog patriotskog saveza nisu napustili gradski parlament.

Ne mislite da je sazrelo da se napuste skupštinske klupe?

– Da smo bili deo parlamenta, napustili bismo ga onog dana kada je počeo da se skrnavi onim besmislenim amandmanima kojima je oduzimano vreme poslanicima da normalno govore. I ne bismo tražili od ostalih opozicionara da nas u tome prate, niti bismo bilo kome zamerili što to ne čini. Međutim, očigledno da mnogima to dosta dugo nije smetalo.

Na društvenim mrežema jedan broj korisnika vas kritikuje zbog toga što ne učestvujete u protestima.

Zar ne mislite da bi vam vidljivost bila veća da se pojavite poput nekih drugih opozicionara?

– Što se same vidljivosti tiče, delimično ste za to u pravu, ali da budem vidljiv po svaku cenu, a da time rušim ono u šta verujem, neću. Između toga da ovaj posao radim na neprihvatljiv način, ugrožavajući sopstveno društvo i toga da budem nevidljiv, biram da budem nevidljiv.

Hoćete li izaći na izbore, bili oni vanredni ili redovni?

Prema istraživanjima ste na tri odsto podrške. Istraživanja pokazuju i da biste u koaliciji sa DSS, recimo, prešli cenzus. Da li razgovarate sa drugim političkim opcijama?

– Ne bih komentarisao razna istraživanja. Naša istraživanja kažu da imamo više, ali to svi za sebe kažu, pa sam onda svestan da ove moje reči baš i nemaju neku naročitu težinu. Što se razgovora tiče, uvek sam na njih spreman sa svakim ko želi sa mnom da razgovara. Razgovor nikome ne može da šteti.

Jeste li, od našeg prethodnog intervjua do danas, razgovarali sa liderom DSS Milošem Jovanovićem?

O čemu, da li možete da nam otkrijete?

– O svemu.

Ko su za vas prihvatljivi partneri?

– Za nas je prihvatljiv svako sa kim možemo da nađemo zajednički jezik u interesu ove zemlje i našeg naroda, a da je u okviru programa i ideja za koje se zalažemo, ali isto tako nismo spremni da ulazimo u bilo kakve dogovore sa bilo kim, pa makar to značilo i da budemo sigurno deo vlasti, ukoliko se to kosi sa našim osnovnim načelima i onim u šta verujemo.

Važite za teškog pregovarača. Utisak je da je veoma teško dogovoriti se s vama?

– Sa mnom je izuzetno lako razgovarati, ali tačno je da se nije lako dogovoriti. Smatram da sam se s nekim dogovorio, kad se to desilo pod uslovima da nisam narušio svoja osnovna, pre svega ljudska i životna načela, a onda naravno i politička. Takođe, ako pružim ruku i napravim dogovor, onda znači da ću ga se i pridržavati. Na našoj političkoj sceni ljudi lako prave razne dogovore, onda ih krše, pa se opet dogovaraju, pa opet raskidaju, pa jedni o drugima svašta govore, pa se onda opet kad ih neki interesi spoje grle i dogovaraju, pa zaboravljaju šta su jedni o drugima govorili… Ja tako ne funkcionišem. Jako vodim računa šta govorim i radim. Ne padam lako u zagrljaj, ali se trudim da ni u sukobe olako ne ulazim. Stojim iza svojih reči i dela, ali baš zato se i trudim da budem izuzetno oprezan šta izgovaram, a smatram, samim tim i odgovoran. Mislim da ne postoji odgovorniji posao na svetu nego baviti se politikom. To znači da u ime drugih ljudi, na osnovu njihovog poverenja, radite neke stvari. Znam da to mišljenje mnogi ovde ne dele i da kažu da je u politici sve dozvoljeno, ali ja to ne prihvatam. Niti ću se ikada tako ponašati, pa po cenu svog potpunog političkog kraha. Možda je to glavni razlog zašto se sa mnom nije lako dogovoriti.

Da birate između saradnje sa Draganom Đilasom ili sa Aleksandrom Vučićem, koga biste izabrali?

– Dobrim delom sam dao odgovor u prethodnom pitanju. Nije tu stvar koga bih ja izabrao, već ko bi se sa nama pre svega složio oko ključnih nacionalnih stvari i kome bi bila prihvatljiva naša osnovna politička načela za koja se zalažemo. A nije nemoguće da nijednoj strani ona ne budu prihvatljiva i to baš iz razloga koje sam dao u prethodnom odgovoru. Da uprostim. Ovo pitanje nije za mene, nego za njih.

Jeste li čuli kritike da ste neke razočarali pošto ste otišli previše desno?

– Prvo ne znam šta znači “previše desno”? Naši stavovi su samo zdravi nacionalni i patriotski stavovi, gde stavljamo interes srpskog naroda na prvo mesto. Pri tom ne omalovažavajući nikoga, uz maksimalno poštovanje svih nacija i vera. Bez širenja mržnje i nacionalne netrpeljivosti. Mnogi su u Srbiji termin “patriotizam” decenijama unazad skrnavili i mi baš zato želimo da mu vratimo pravo značenje. Voleti svoje, a ne mrzeti druge. A drugo, nisam ja nigde otišao, to su moji politički stavovi oduvek. Mislim da je ovo pre pitanje za druge, zašto su zarad trenutne političke koristi bili spremni da gaze svoja uverenja, prateći reči one pesme – malo levo, pa desno, opa cupa.

Kako komentarišete radove po gradu? Gondolu, rekonstrukciju Trga i centra…?

– U Skupštini grada glasali smo protiv gradnje žičare. Verujemo da taj projekat nema puno smisla, a naročito ne ako treba da se ugrozi kulturno istorijsko obeležje kao što je Kalemegdan. Za ostale stvari nas i ne pitaju, niti ih mnogo intersuje šta mi mislimo. Aktuelna vlast radi onako kako veruje da je ispravno. Ima tu nekih stvari za koje mislimo da nisu loše, dosta stvari za koje verujemo da nisu dobre i sve to jasno i nedvosmisleno iznesemo u gradskom parlamentu. Znate, ljudi nekada olako prilaze izborima, glasaju iz različitih motiva ili ne glasaju, a onda kada taj neko ko je dobio vlast, a naročito apsolutnu vlast, počne samo da sprovodi stvari o kojima je govorio i za koje misli da su odlične, vi se onda kao prenerazite. Otkud sad ovo? E, o tome je trebalo da razmišljate kad ste glasali.

Malo političara na maratonu

Niste podelili s pratiocima vreme za koje ste pretrčali polumaraton, da li to znači da je vreme lošije nego prošle godine? I koga ste sreli još od političara tokom trke?

– Niste dobro ispratili. Stavio sam fotku sa vremenom ulaska u cilj. Što se političara tiče, trčao je Balša Božović iza mene, pa je malo poklekao na 14. kilometru i zaostao, ali je istrčao do kraja, što je za pohvalu jer mu je prvi polumaraton. Ostale političare nisam video, osim u medijima da je bio Siniša Mali.

Izvor: Blic

Piše: Ivana Mastilović Jasnić

21.4.2019. godine