Александар Шапић за недељник НИН: Правим планове за цео мандат

И на последњој седници Скупштине Београда опозиција се понашала као да јој је од онога о чему се прича битније да искористе сво расположиво време за расправу. На тој седници сам дао прилику свима из опозиције да ме питају шта год желе. Многи је нису искористили док сам тамо био, већ су питања постављали кад сам отишао. То изгледа највише воле, јер тада сами себи одговарају како желе.

Има ли међу предлозима опозиције и неки који сте спремни да прихватите?

Прихватићемо све што делује смислено и оствариво. Рецимо, да уђемо у разговоре око formирања антикорупцијског тима који би пратио рад градске управе. Један одборник из ДС-а предложио је да се позориште у Лазаревцу пребаци с општинског на градски ниво и послаћемо надлежне службе да провере да ли је то изводљиво. Прихватио сам и предлог Ђиласове странке да кладионице и коцкарнице се затворе које су непрописно поред школа, то сам и сам радио још пре више од десет година. Град не може да затвара кладионице, али може да покрене иницијативе ка Министарству финансија и Управи за игре на срећу. Лако је испаљивати жеље без политичке одговорности, а добар део опозиционара, у животу ретко шта да је радио, а камоли преузимао одговорност за озбиљне ствари..

Од предизборне кампање до седница градског и републичког парламента, очигледан је сукоб власти и опозиције. Били сте и једно и друго. Чија је одговорност већа за такву климу?

Власт је увек одговорнија и мислим да је владајућа коалиција, пре свега СНС, направила доста помака у том погледу. Не мислим да су они довољни, али их је тешко направити ако друга страна прагматичност и конструктивност тумачи као слабост.  Онда често код многих проради его, сујета, а губе грађани. Себе данас сматрам одговорнијим за те односе него раније, али за договор је потребно двоје. У опозицији нема спремности за побољшање односа са власти, кад ни међу собом не могу да се договоре, чак ни ко ће где да седи у Народној скупштини. Сматрам да када се теме, области и политике поклопе, није важно од кога потиче која иницијатива. Кад сам као лidер СПАС-а подржавао неке предлоге власти – међу првима сам подржао idеју Отвореног Балкана, рецимо, али и неке предлоге у прошлом сазиву градског парламента – доживљавао сам салве напада и увреда од стране опозиције. Продао се, шурује с Вучићем, и тако даље. Постоји део опозиције и јавног мњења које конкретне теме уопште не интересују. То се дешава и на страни власти, наравно, и онда једни другима узвраћају, а на крају се губи политика, а трпе грађани због којих смо сви ту.

Били сте нападани и од стране власти, то јест појединаца из СНС-а…

Тако је. Зато сам и пре избора 2018. рекао да након избора нећу сарађивати са СНС-ом,  где сам био једини који је сам себи сасекао постизборни маневарски простор, тада не знајући да ли ће СНС имати сам већину или не. Појединци у тој странци су прелазили границу људскости и пристојности, с њима нити сам сарађивао, са њима ни данас не сарађујем, са њима никада нећу сарађивати, па макар и сто пута били у истој странци. То сам тада рекао, то и данас кажем, за разлику од многих. А што опозициони медији и опозициони лidери, измишљају нешто што никад нисам изговорио, само потврђује да је однос који према њима имам, исправан. А подсетићу вас, да једино ја нисам желео да учествујем у опозиционим протестима, кад су на њих ишли сви живи од најпрогресивнијих либерала до најекстремније деснице, да једино ја нисам ишао на њихове међустраначке састанке где су се грлили и кревељили и заклињали на вечну оданост, да једино ја нисам потписивао њихове петиције и саопштења и одлазио на заједничке конференције за штампу.. и тада сам проглашаван сарадником СНС-а, а са СНС-ом нисам имао никакав контакт, само сам имао свој јасан став и своју политику. А СПАС је у Београду појединачно имао највише гласова после СНС-а. Коалициони договор, а касније и мој улазак у СНС смо постигли, јер су нам се политике у добром делу поклопиле. Да нису, нити би мене Вучић звао, нити бих ја тај позив прихватио. Опозиционари су онда опет почели да тврде да сам издао опозициону idеју. Па како сам издао некога са ким никад сарађивао нисам и ко ме све време дефинисао као“вучићевац“. А све време док су мене блатили, су свако мало се међусобно свађали и мирили, и то су проглашавали великом политичком зрелошћу. Исто и сада раде. Имате странке Драгана Ђиласа и Вука Јеремића чији чланови после свих сарадњи данас свашта говоре  једни о другима. Толико о принципима оних, који етикетирају све друге.  А што се личних увреда тиче, трудићу се као и до сада да то никоме не урадим, а ако ми се нешто слично и деси, увек ћу бити спреман да се извиним и признам кривицу.

Политиколог Никола Парун сугерисао је да је ваш мандат орочен договором о новим београдским изборима који су наводно постигли Драган Ђилас и Александар Вучић. Да ли ће ваш мандат трајати дуже и од чега то зависи?

Тражите конкретан одговор на хипотезе. Тешко је дати га, али покушаћу. Прво, заиста не знам да ли су се Ђилас и Вучић договорили, питајте њих. Знам да је председник Вучић рекао после београдских избора, да уколико опозиција се уједини око захтева за изборе, да ће им се изаћи у сусрет, и на томе је остало. Друго, правим планове као да ћу градоначелник бити пун мандат, јер је немогуће спровести све idеје у дело за неколико месеци или годину дана. Треће, спреман сам да у сваком моменту изађем на изборе, то је обавеза сваког озбиљног политичара.

Ако избора буде, а ви изгубите самосталност у одлучивању, или чак мандат, хоће ли бити у праву они који мисле да вас је СНС употребио једнократно?

Шта значи да изгубим самосталност?

Рецимо, да се појачају притисци на вас и смањи ваш удео у доношењу одлука.

Сигурно се неће смањити мој удео, јер у супротном ћу отићи сам. Да ли се консултујем са најближим сарадницима, члановима градског већа, градским секретарима, директорима ЈП и Скупштином града – па наравно, то је моја обавеза. Да ли се консултујем с председником државе и наше странке као највећим политичким ауторитетом у Србији – апсолутно, да. А да ли сваку коначну одуку, у мојој надлежности, доносим зато што у њу потпуно верујем, а не зато што ми ју је неко наметнуо, апсолутно да. Оног момента када то тако не буде, више нећу седети овде.

Другим речима, као што сте у интервјуу за НИН као кандidат за градоначелника у мају 2017. рекли, „нећете да будете Вучићева марионета“.

Сад ми убацујете у уста речи које сигурно нисам изговорио.

То је наслов интервјуа, „Нећу да будем Вучићева марионета“.

Наслов је извучен из реченице да нећу бити ничија марионета, који је био одговор на питање, да ли ћу бити. Ако ме питате хоћу ли бити нечија марионета, не, никада нисам ни био. А можете ту да убаците било чије име и Вучићева, и Пижонова, и Костићева, и Пиксијева, и Савићева… добро звучи, али ја то нисам рекао. Вучић мене није звао да му будем марионета, јер добро познаје мој карактер. А са друге стране, само луд човек се не би консултовао и саветовао с људима који могу да вам помогну, а нарочито ако је у питању политички ауторитет какав данас представља председник државе. А ако се икад деси да буде покушаја да се донесе нека одлука у граду без моје сагласности, неће требати нико да ми било шта каже, сам ћу тог дана отићи.

Осећате ли да имате подршку странке за спровођење својих планова?

Оног момента кад је не будем имао, нећу бити градоначелник, то је јасно. А не могу, не ја, него било ко, сам да доносим одлуке. За почетак, Скупштина мора да нешто усвоји са више од 55 гласова за. У градском већу седморо од тринаесторо људи морају да гласају за нешто. Не постоји систем у држави где можете да радите нешто без макар formалне подршке.

Мандат Горана Весића, који је де факто пре вас управљао градом, оценили сте и као „обећавање кула и градова за које ви сада морате да грађанима објасните да се неће десити“. На шта сте мислили?

Рекао сам јасно сваки пут на шта сам мислио, не могу сто пута да се на исто враћам, ако буде поново нешто конкретно, а проценим да је сврсисходно то и јавно рећи, рећи ћу. Ја кад нешто одлучм да кажем, не увијам ни у какве обланде.  Иначе ме тај човек уопште не интересује, фантастично ми је то колико је он неким људима, а вidим и Вама занимњив, и колико су њим фасцинирани. Мислим да би, требало да лобирате да он добије неку високу функцију, чим вам је толико интересантан. Мене он не фасцинира уопште, а још мање сам одушевљен његовим радом. Штавише, мислим да је изузетно неспособан, само то добро прикрива сталним сукобима са људима, да се не би коментарисао његов фелеричан и неуспешан рад где год је био и чиме год се бавио, већ се онда говори о томе како је „гадан и опасан“ и како се са њим не треба качити.  Ево и ја сам се од њега жив смрзао од страха. Плашим га се колико и овог вашег фотографа који нас сада фотографише. Да ли ми имамо личних озбиљних проблема због ствари које има праксу да људима ради, а које је и мени радио и за које мисли да се преко њих тек тако прелази, да имамо. Али то је већ наша лична ствар и не треба јавност тиме да буде оптерећена. Овде сам дошао да радим и оставим нешто иза себе и он ме на начин на који вас интересује, уопште не занима.

А како оцењујете рад претходне градске власти у контексту „кула и градова“?

Занимљиво је да спомињете само то, а не и да сам рекао да је прошла градска управа била успешнија од сваке претходне и да је Београд значајно променила на боље, да је много тога доброг урађено. Вас то не интересује, а то доводи у питање кредибилитет вашег медија. Ми сада можемо да причамо само негативне ствари о вашем медију и вероватно ништа нећемо слагати, а можемо да причамо и само о позитивним странима, па ће неко стећи утисак да негативних уопште нема. Ако ћемо причати само о негативним стварима градске управе, моја добра намера да дам интервју за вашу новину је злоупотребљена и питање је да ли ћу желети да то урадим следећи пут. Ту дозу мазохизма у себи још нисам нашао. Нисам као неки који о својима причају само најбоље, а кад и укажем на проблем, то радим да бих га поправио, али ви то злоупотребљавате,  не интересује вас шта је добро, вас интересују интриге.

Нисмо, али интервју није ни на половини, разговараћемо о плановима, наслеђу, позитивним стварима…

Хоћемо, али можда сад кад сам ја то рекао. Највећи број ваших колега који су опозиционо опредељени неће питати рецимо за све добро што сам урадио, па ће цео мој десетогодишњи опус где сам три пута побеђивао на Новом Београду, бити неважан, а највећа мана ће бити да ли сам рекао Намибија или Намбија и да ли сам, испоставиће се неправедно, оптужен за неку дивљу градњу, за шта се нико никад није извинио. Или да ли је Весић за вас рекао ово, а ви за њега оно. Ако вам је то намера, онда морате да разумете моју намеру да следећи пут нећу трошити време на вас и нећу вам давати легитимитет. Ако вам је намера да инformишете јавност о плановима, добрим и лошим стварима које су урађене, нема проблема. И неким опозиционим медијима одговорам на свако питање, али кад имам сведоке, иначе спинују како им се допада.

Питање је било о неостваривим плановима претходне градске власти, а интервју је замишљен да покрије многе стране функционисања Београда, прошле и будуће…

Ваше је право да водите и планиратре интервју како год желите, али и моје је да изговорим оно шта ја желим и сматрам да је адекватно. Да, неке ствари у прошлом мандату нису добро урађене, али има много више добро урађених. Прве ћемо да исправљамо, друге ћемо да настављамо. Да добрих нема више, не бих седео овде као представник СНС-а, странке која је узела двоструко више гласова у Београду од другопласиране, иако мислим и да је заслужила већи број и да може и треба много боље да ради, али то не значи да желим да поништим све позитивне помаке и трендове.

А који су позитивни трендови успостављени у Београду?

Постао је центар овог дела Европе и то га апсолутно чини градом будућности. Економски и инфраструктурни стандарди су скочили. Многи млади људи и много странаца којима посао то дозвољава не би данас живели у Београду да промене нису очигледне. Иако се атмосфера лоших комшијских односа стално подгрева, у њега долазе људи из свих крајева бивше државе. Нови Београд, који сам водио десет година, непрепознатљив је у односу на 2012, а то не би било могуће да се читава престоница није развијала. Исто важи и за приградска насеља. Београд на води је постао симбол развоја целе земље, не само Београда.  Има, дакле, много позитивних ствари и с њима је лако, само их треба наставити. Међу првима сам почео да указујем и на негативне ствари, с којима можда нико пре мене није имао храбрости да се позабави. Мислим на питање јавног превоза, гужви на коловозима, загађења…

Инвеститорског урбанизма који прилично дивља?

То јесте озбиљан проблем. Као народ прошли смо разне лоше ствари и многи људи који су у ратовима остали без огњишта су на градским ободима дигли бесправна насеља. Ту треба гледати кроз прсте. Али, последњих година ницали су читави блокови без икаквог урбанистичког обзира и папира, па се прибегавало ретроактивној легализацији. Ових дана ћемо почети да уклањамо неке од тих објеката и тиме ћемо послати јасну поруку да се то више неће толерисати. Иначе, и опозиционарима сам говорио: не претите да ћете рушити тек тако објекте људима који у њима живе. Са друге стране оно што мора да се склања, боље да инвеститори уклоне сами, јер ће им град у супротном поврх свега фактурисати и огромне трошкове рушења.

Докле се стигло с пројектима гондоле на Калемегдану и премештања Старог савског моста на Ушће, који су у делу јавности критиковани?

Гондола је предизборно обећање СНС-а из 2018 и није ми јасно зашто тај пројекат нису реализовали, кад су га већ најављивали. Колико сам схватио, тренутно је на суду због питања да ли ће нарушити културно-историјску баштину Калемегдана. Ако одговор буде потврдан, нећемо је градити, ако буде негативан, вероватно хоћемо. Измештање Старог савског моста заправо је пројекат изградње новог и он је у поодмаклој фази, заједно с новом новобеоградском петљом. Пошто пробијање тунела поред Економског факултета ка Булевару деспота Стефана не idе истим темпом, инсистирао сам да се динамика та два пројекта усклади, јер би мост, без тунела растеретио саобраћај с новобеоградске стране, али би пуну оправданост имао само уз бољи проток саобраћаја на десној обали. Надам се да један од најважнијих пројеката нећемо морати да одложимо због недостатка новца услед новонастале геополитичке ситуације. Предстоји нам састанак с једном кинеском фирмом која би требало да кредитира пројекат и учествује у њему.

Београд често завршава на врху листе градова с најзагађенијим ваздухом, вidите ли ту одрживо решење?

То је постала горућа тема пре четири-пет година, када је Београд по апликацији два-три месеца био међу најзагађенијим на свету, али то одавно више није случај а суштински се ништа није променило, па се поставља питање истинитости или разлога те привремене загађености. Један од задатака који сам себи поставио је да се Београђанима не исплати да седну у кола, нарочито у центру града, будући да Европа овде извози тамо забрањена кола с Еуро 2, Еуро 3 и Еуро 4 моторима. Очигледан одговор су метро и бољи јавни превоз, али за то треба времена, као и за смањење броја индивidуалних ложишта. Ипак, колико год екологија била скупа и дуготрајна – вidите, уосталом, како се и у Европи на прву назнаку енергетске кризе враћају угљу – то је и питање нашег здравља, али ни ту не треба да будемо већи католици од папе и да се окрећемо алтернативним изворима енергије по цену рестрикција и тога да неко на нама профитира. Слушао сам опозиционаре да би због повећања енергетске ефикасности променили фасаде и столарију на свим зграда у Београду, а то је немогуће одједном, што не значи да не треба на томе радити у целој Србији. Ипак, из опозиције је лако избацивати решења. На одговорном месту понекад морате да радите и оно на шта вам душа иначе не би пристала. И ништа од тога не може да се заврши за један мандат.

Изјавили сте да град субвенционише јавни превоз, ГСП и приватне превознике, с око 250 милиона евра годишње…

Трошкови су око 300, а приходи од продаје карата око 50 милиона евра. А ако нешто кошта скоро четвртину градског буџета сложићете се да је то рак-рана функционисања града. Цена карата неће расти, јер их око 80 одсто људи и не купује, што је апсурдно. Квалитет услуге од 90-их до данас није дошао до жељеног нивоа и тек кад се он подигне има смисла причати о повећању цена карата. Прво морамо да побољшамо јавни превоз, испитамо евентуалне малверзације…

… и преузмете наплату карата од Кенткарта. Како, ако је прошла градска власт 2021. потписала нови уговор с њима на 13 година?

Мислим да је препуштање наплате карата приватној компанији, био лош потез. Гледаћу то да вратимо назад. Неке разговоре с Кенткартом смо обавили и имају одређену дозу разумевања.

Сви најављују да цео свет чека економски и енергетски тешка зима, хоће ли грађани имати разумевања за евентуалне непопуларне мере?

И најразвијеније земље света позивају грађане да штеде струју и грејање. Проблем набавке енергената се решава на националном нвоу. Гас се већ складишти у Банатском Двору и у Мађарској и зато ме струја више брине, јер је не производимо колико нам је потребно и извесно је да ћемо морати да је увозимо и огроман део буџета трошимо на енергенте. До сад смо прошли с релативно мало штете, али је немогуће избећи је. Мој задатак ће бити да припремимо комуналне службе за брзе реакције, ако нам држава обезбеди бар минимум енергената, а верујем да хоће. Цене свега, од млека за вртиће до гаса, скочиле су за шест месеци, то више није исти свет и зато тренутно правимо ребаланс градског буџета, а при том не знамо шта ће бити у децембру.  Не бих волео данас да сам у кожи председника Вучића, као човека који води националну политику у историјски једном од најтежих периода, и заиста га, у складу са мојим могућностима, безрезервно подржавам у сваком погледу, али верујте да ни нама у граду није лако. Не волим да кукам и јадикујем, али од 2000. није било теже водити систем какав је град Београд.

Одлучили сте да не учествујете на отварању Европрајда. Зашто многи домаћи политичари имају отклон према сличним манифестацијама, толико да су неки одборници тражили његову забрану? Да ли је подржавате?

Обратили су се на погрешну адресу, јер манифестацију не организује Београд. Ни у једном тренутку не желим да емитујем било какву врсту ксенофобије или хомофобије, јер припадници ЛГБТ популације треба да уживају иста права као и остали грађани. Оштро осуђујем дискриминацију и претње с којима се суочавају. С друге стране, Србија је традиционална земља и ако мањина жели подршку и поштовање већине, онда и они морају да уваже неке традиционалне вредности које заступа та већина. Гледао сам ту манифестацију на ТВ како изгледа у другим градовима, и такво представљање своје сексуалне орјентације не бих подржао ни да је реч о хетеросексуалцима. Ако се одржи, ми ћемо обезбедити комунални ред, а све остало није до нас. И председник је рекао да одржавање Европрајда још није извесно. Искрено се надам, ако се одржи, да све прође без инцidената, али да сам претерано срећан што постоји шанса за ту манифестацију, уопште нисам. И то кажем без икакве жеље да било кога увредим.

Кад се појавила вест да је Мирослав Чучковић изабран за градског менаџера, део јавности је негодовао, због његовог лошег руковођења поплавама 2014. Шта га препоручује за нову функцију?

Он је десет година био председник општине Обреновац, док је још био члан Г17. Три пута је добио тамошње изборе, последње са 70 одсто. Немогуће је да ми сви остали боље знамо какав је Чучковић од неког Обреновчанина. Релативно је млад човек, а дуго је у политици и посвећен је. Уосталом, Обреновац данас много боље изгледа него пре тих несрећних поплава, а ко га оптужи због поплава, злонамеран је човек, јер су то биле незапамћене несреће… Не бих га изабрао за једног од најближих сарадника да мислим да нема квалитете да помогне Београду и Београђанима. Да ли сам у праву, показаће време.

А шта вам говори чињеница да су од 2014. градом управљали некадашњи чланови ДС-а, Синиша Мали, Горан Весић и ви, с тим што сте ви до 2012. били и помоћник градоначелника, а до 2013. и председник Градског одбора ДС-а?

Људе делим на способне и неспособне. Кадровским решењима СНС показао је своју ширину да препозна квалитетне појединце, а у међувремену су се доста мењале политике и ДС-а и СНС-а. Уз то, у једном тренутку СНС је, рекао бих, имала више власти него објективно оперативних кадрова за важна места. Не вidим ништа лоше што је одлучила да потражи људе по другим организацијама, то је боље него да постављају људе који можда не могу да одговоре задатку. А то да су радили, и то би им се замерало. На другој седници заменили смо 14 директора, и можда ћемо још да их мењамо. Неки су остали без функције, некима су мандати истекли, неки су се просто уморили и пожелели промену. Опозиција, која је критиковала прошлу градску управу, новим људима није дала ни један једини дан, него су одмах почели да их нападају. Нису ваљали прошли, а већ знају да им неће ваљати ни нови. Испада да их не интересује шта се ради, него ко ради. Ко буде радио добро, остаће. Ко буде радио лоше, неће остати на функцији. Тимови доносе резултате, а као спортиста знам да у спорту нема компромиса и да најбољи побеђују. У овом случају, у име свих Београђана.

Да ли је та ипак масовна смена била рат „Шапићевих и Весићевих кланова“, нових и старих страначких кадрова?

Јесам ли ја стари или нови клан? А пре сте ме питали имам ли подршку СНС-а. Како онда могу да имам клан, ако немам подршку? Како могу да правим чистке ако немам подршку странке? Нисте ви то питали због себе, него зато што је наша јавност навикла да о политици тако резонује, па се стварају сулуде контрадикције. Тако се појавила прича и да је Ана Брнабић интервенисала да не буде промењено 14, него шесторо директора, кад је на крају ипак било 14, ови што су то објавили нису нам објаснили па како је то она „изинтервенисала“, ако је интервенисала, кад ништа променила није или о чему се ту сада већ ради. Не, они се само мало направе „мртви“ и idемо даље.

Зашто су биографије нових директора одборницима стигли неколико минута пред седницу?

То смо урадили у складу са Статутом из 2009. који је донео Зоран Алимпић као члан ДС-а, а недавно председник ССП-а у ГИК-у. Статут до сад није сметао ни одборницима ДС-а који су били на власти од 2009. до 2013, ни одборницима ДСС-а који су били у власти са СНС-ом, ни одборницима Вука Јеремића док су били део ДС-а, а сад некоме смета то што, поштујући закон и Пословник, нисмо имена нових директора пласирали у јавност, све у циљу да их тих пет-шест дана заштитимо од напада опозиције пре него што уопште буду постављени. Напади који су уследили показали су да нисмо погрешили у процени. Уосталом, вidећемо, они су засад само вршиоци дужности.

Шта ћете сматрати успехом, а шта неуспехом на крају мандата, кад год он био?

Београд мора да буде у сваком аспекту бољи град него кад сам постао градоначелник. Све остало ће бити неуспех.