Nekada je vodio bitke u bazenu, danas vodi bitke protiv podela u društvu

Kao što je vodio bitke u bazenu kao vaterpolista, tako danas vodi bitku protiv podela. Nekadašnji proslavljeni vaterpolista Aleksandar Šapić, koji je sada predsednik opštine Novi Beograd i lider jedne od najmlađih srpskih stranaka SPAS, u razgovoru za Srpski telegraf poručuje da je spreman da bude eliminisan sa političke scene ukoliko su podele ono što Srbi žele.

Prisećajući se ulaska u političku arenu, Šapić je govorio o bivšim saborcima iz Demokratske stranke, ali i zašto je ovu stranku praktično napustio još dok je Dragan Đilas bio njen lider. Otvoreno je govorio o Oliveru Ivanoviću, o prijateljstvu koje je počelo tokom Ivanovićevog tamnovanja u zatvoru.

U politiku je, kaže, ušao iz naivnosti, ali i za bivšu i sadašnju vlast ima istu poruku:

Uvek poručujem da ostaju dosledni u stavovima koje su rekli kao opozicija jer po dolasku na vlast tek imaju šanse da ih primene. Kao opozicija možeš da kažeš šta hoćeš, ali ne možeš ništa da uradiš. Kad postaneš vlast, nemoj da zaboraviš sve ono što ti je smetalo dok si bio u opoziciji.

Kako ste odabrali baš Demokratsku stranku?

To se zasnivalo na mom ličnom odnosu sa Borisom Tadićem. Najbliža mi je bila njegova vizija jer mi se tada činilo da je to dovoljno široka politika, jednako i nacionalna i okrenuta svetu. Smatrao sam da je to dobar kurs. U sve to sam ušao zaista slučajno i iz potpunog neznanja, jer da sam tada imao ovo znanje o politici, to nikad ne bih uradio. To je bila samo želja da pomognem svojom kraju, gradu, državi pošto sam igrajući i živeći u inostranstvu video i upoznao mnoge stvari. Nikad se nisam pozivao na ono što sam uradio kao sportista jer to nije nikakva garancija da budem dobar političar.

Da li su vas kolege brzo prihvatile?

Generalno, ljudi koji se u Srbiji profesionalno bave politikom imaju dozu nipodaštavanja prema onima koji dolaze iz drugih sfera. Smatraju sebe sposobnijima i vrednijima. Mislim da me taj politički esnaf nikada nije prihvatio na pravi način, ali me to nikad nije ni pogađalo jer je ipak narod taj koji na kraju bira, a ne samoproglašeni politički stručnjaci.

Stranku ste napustili dok je još je Dragan Đilas bio njen predsednik. Kakav je bio rastanak?

Iz DS sam otišao bez ijedne izgovorene ružne reči sa moje strane. Oni su smatrali da nemam dovoljno znanja, umeća, političke veštine. Zbog svega toga nisam želeo da im budem kamen u cipeli, a još manje da stojim na putu njihove sreće, pa sam izašao. Na njihove ružne reči upućene meni nisam reagovao jer je za svađu uvek potrebno dvoje.

Birani ste u dva mandata za predsednika opštine Novi Beograd. Kako vam je to uspelo?

Uspeo sam da u malom prostoru političkog delovanja postavim drugačija pravila ponašanja, koja nisu postojala na političkoj sceni do sada. Ako mi se bude ukazala prilika u budućnosti da to bude veći prostor, ni tada neću menjati ta pravila. Iako sam opozicija u gradu, ne glasam uvek protiv svega što predlaže vlast, posebno onda kada bih i sam to uradio da sam u prilici. Ne mogu da glasam protiv nečeg što je dobro samo zato što ja to ne radim.

Teško ste podneli što su i vlast i opozicija morali da razgovaraju o izbornim uslovima pred predstavnicima Evropskog parlamenta.

Želim da stranac više nikada ne bude medijator razgovora među Srbima. U ovim pregovorima vlasti i opozicije nisam hteo da pričam na engleskom sa Srbinom, ma koliko se razlikovali po svojim stavovima. Ne mogu u Beogradu sa Srbinom da pričam na stranom jeziku. Stranci su dobrodošli, ali ne kao posrednici u dijalogu među Srbima. Ja sam na tim razgovorima pričao na srpskom, pa su me prevodili strancima.

Mislite li da je Srbima potrebno definitivno izmirenje i ujedinjenje?

Srpskom narodu je dovoljno podela vekovima i ja ga neću dodatno deliti. Tu sam da mu nađem tačku spajanja, a ako Srbi žele podele, neću biti deo tog plana. Vreme će pokazati da li sam u pravu što želim da menjam tradicionalno loš način razmišljanja ili će me to pojesti. U tom slučaju, spreman sam da budem eliminisan sa političke scene.

Bili ste prijatelj sa Oliverom Ivanovićem?

Nisam ga poznavao dugo. Moj prvi kontakt sa njim ostvaren je dok je još bio u zatvoru i ja sam ga tada nekoliko puta javno podržao jer mi se nekako činilo da to ovde prolazi nezapaženo. Nakon toga mi se javila njegova supruga Milena, koja mi je prenela da Oliveru puno znači to iako se ne poznajemo.

Zajedno ste obišli Visoke Dečane, a onda ga i podržali na izborima. On je to tražio od vas?

Kad je izašao iz zatvora, javio mi se i izrazio želju da se vidimo u Beogradu i zahvali mi se. Tad smo se upoznali i krenulo je naše prijateljstvo. Kad je počela kampanja za izbore u Mitrovici, pitao me je da li bih ga podržao, i ja sam to prihvatio. U jeku kampanje otišao sam kod njega dole i tamo bio dva dana, obišli smo manastir Visoki Dečani i razgovarali sa igumanom Savom Janjićem.

Kako je Oliver sve to doživeo?

Obilazeći Kosovo, shvatio sam zapravo koliko je napeta situacija, ali je Oliver uvek bio pun optimizma, na sve je gledao pozitivno. Stalno je ponavljao da situacija mora da se smiri, među Srbima, pre svega. Govorio je i da moramo da živimo sa Albancima jer su to naše komšije. Nažalost, nedugo posle toga desilo se ubistvo i ja sam jedini obustavio kampanju na sedam dana, ne želeći da to koristim u političke svrhe. Odjednom su svi postali njegovi prijatelji, a ja sam se jednostavno samo sklonio smatrajući da je najmanje što možemo da uradimo da ga pustimo da počiva u miru.

Šta mislite o čestim napadima na njegovu suprugu kojima je izložena na društvenim mrežama?

Milena može da vam bude simpatična ili ne, ali pre nego što bilo šta kažete o njoj, stavite se na njeno mesto. Nedajbože nikome!

Važno je da se blamiramo
Kada sumirate dosadašnja iskustva, ima li nečega što biste voleli da niste uradili?

Mnogo toga, ali su mi male mogućnosti koje pruža moja funkcija to onemogućavale. Takođe, problem sam imao i sa činjenicom da nisam deo vlasti u gradu i republici, pa tu nikakvu pomoć imao nisam, štaviše, bio sam sprečavan.

Smejali su vam se zbog lapsusa. Šta je ono što vi mislite da je vaš najveći gaf, blam?

Kreatori javnog mnjenja u medijima, koji misle, kako vi kažete, da je blam kad progutaš slovo, obično svoje živote žive bez blama, ubeđeni u svoju pamet i ispravnost. Mene bi njihov život bio blam, njih je moje progutano slovo blam i tako ukrug. Važno je da se blamiramo.

Ne u vlast po svaku cenu
Izlazite na izbore, istraživanja pokazuju da sigurno ulazite u Skupštinu. Kakav rezultat očekujete?

Očekujem dobar rezultat.

Da li je moguće da SPAS posle 26. aprila bude u koaliciji sa SNS?

To zavisi od mnogo faktora, tako da na to pitanje nemam odgovor na današnji dan. U vlast radi vlasti sigurno ulaziti po svaku cenu neću.

S kim nikako ne biste sklopili savez?

Isuviše smo mi danas mali da bih na taj arogantan način postavljao stvari. Ono što je sigurno jeste da preko svojih ljudskih i političkih načela prelaziti nećemo bez obzira na to ko je u pitanju.

U vašoj biografiji stoji da ste postigli najviše golova. Koji vam je omiljeni?

Svaki.

Možete li da ispričate neku anegdotu iz sportskih dana?

Nemojte da se ljutite, ali to je pitanje koje najviše mrzim, oduvek.

Oprobali ste se i kao glumac. Ima li tu neka zanimljivost koju biste podelili sa našim čitaocima?

To da sam imao ludu sreću da taj film uđe u istoriju srpske kinematografije i da ga ljudi vole.

Gde je žešća borba, u sportu ili u politici?

Svugde je teško.

Izvor: Srpski telegraf