Шапић: Београд постаје права европска и светска метропола, настављамо са историјским развојем главног града

Како који месец прође, све сам сигурнији у оно што сам већ рекао, да ми у овом моменту живимо један историјски моменат што се тиче Београда. Београд се никада овако није развијао, ни инфраструктурно, ни саобраћајно, ни економски, ни туристички, ни на један други начин. Потпуно сам сигуран да ћемо за коју годину моћи да кажемо да овај Београд, који сада настаје, нема апсолутно никакве везе са Београдом од пре само неколико година. Од праве балканске метрополе, Београд постаје европска и светска метропола – рекао је градоначелник Београда Александар Шапић на конференцији за медије у Старом двору.

Осврћући се на развој Београда, градоначелник Александар Шапић оценио је да град пролази кроз један од најзначајнијих периода у својој новијој историји и да се, како је навео, никада није развијао оваквим интензитетом у више области истовремено. Он је додао да постаје јасно да сви путеви воде у наш град.

Такође, подсетио је јавност да су бесплатне картице за улазак на базене кренуле са поделом пре десетак дана.

-Нешто су веће гужве него обично, вероватно због боље медијске пропраћености, иако је просечно сваког лета око 170.000 Београђана узимало поменуте картице. Јавили су ми да ће покушати да отворе у просторијама Инфостана додатне шалтере како би грађани мање чекали да добију своју картицу. Такође, почела је исплата ђачке помоћи за сваког ђака основне и средње школе у вредности од 20.000 динара која ће трајати неколико месеци и за њу Град издваја око 40 милиона динара – истакао је.

-Пре неколико дана расписана је набавка за потпуни ремонт 29 трамваја, то су они тзв. шпански трамваји. Знате да смо у протекле две године имали доста набавки аутобусе, тролејбусе и за трамваје, које једноставно из разних разлога нису успевале, па смо морали нове да распишемо. Када набавка не успе, онда кажу: неспособни сте, нисте у стању ни да спроведете набавку. Када набавка успе кажу: наместили сте набавку. Уколико набавка успе, ми ћемо за две и по године добити 29 трамваја на којима је, осим осовине, све ново. С тим да не одустајемо ни од започетих набавки нових трамваја, око 100 комада – казао је.

Шапић је рекао да нема кашњења што се тиче изградње Новог српског моста.

-Вidели сте да су почели радови на кружном току у Улици Владимира Поповића, што је део приступне саобраћајнице која ће водити ка Новом српском мосту. Надам се да ће мост бити завршен како је планирано и у року. Да ће у периоду када се буде отварао ЕКСПО бити у пуном капацитету, са свим приступним саобраћајницама и са стране Новог Београда и са стране старог дела града – напоменуо је.

Он је додао да ће, када се завршетак радова буде приближио, званично предложити Скупштини града, односно надлежној комисији, да мост понесе назив Нови српски мост.

-Надам се да ће тај предлог бити прихваћен, а уколико не буде, они који то буду одбили мораће да објасне зашто им смета такав назив – рекао је.

Навео је да су радови у Карађорђевој улици увелико у току, те да се очекује да буду завршени у априлу. Према његовим речима, завршетком тих радова и приступних саобраћајница Нови српски мост требало би да добије пуну функцију и значај у саобраћајном повезивању Новог Београда са старим делом града.

Када је реч о изградњи тунела који је у склопу пројекта „Мали метро“, Шапић је нагласио да неће бити затварања читавог Булевара деспота Стефана, већ само једног дела, на шест-седам месеци колико траје измештање инсталација.

Говорећи о саобраћајним пројектима на Новом Београду, градоначелник је најавио да Град планира изградњу још једног кружног тока код Тржног центра „Ушће”, на раскрсници Булевара Михајла Пупина и Улице Милентија Поповића, чиме би, како је навео, био заокружен читав саобраћајни потез у овом делу града.

-Сећате се када сам пре неколико година рекао да ће овде бити неколико кружних токова, па смо направили први код Бранковог моста, други у Булевару Зорана Ђинђића, сада се ради трећи у Улици Владимира Поповића, а четврти ће бити у Улици Милентија Поповића. Та четири кружна тока требало би да потпуно промене саобраћајну инфраструктуру, а са новим мостом ће све то изгледати потпуно другачије. Нови Београд је данас не само административни центар те општине, већ и пословни центар Београда. Он сада спаја Сурчин, Земун и Чукарицу, захваљујући Мосту на Ади, и зато је изузетно важно да буде проточан, квалитетан и модеран – рекао је Шапић.

Подвожњак у Булевару уметности, према његовим речима, касни због велике комплексности радова.

-Био је рок септембар, сада је опет померен на крај године. Још пре почетка радова говорио сам колико је овај подвожњак комплексан и да је, да је било среће и памети, морао да буде урађен пре реконструкције пруге и пуштања воза „Соко” у саобраћај. Сада не можете да заустављате железнички саобраћај и зато је читав подухват далеко сложенији – рекао је.

Шапић је објаснио да ће се, са новобеоградске стране, преко Улице Јурија Гагарина, Владимира Поповића и Булевара Николе Тесле, formирати саобраћајни правац који ће повезивати више мостова.

-Уколико idете лево, ићи ћете на Нови српски мост и Бранков мост, а уколико idете десно, директно на Газелу и Мост на Ади. Иста ситуација биће и са друге стране, преко Карађорђеве улице. То су ствари које има мали број градова у Европи, а ја не знам ниједан који на тај начин има комуникацију – указао је.

Када су у питању радови на аутобуској станици на Новом Београду, градоначелник је подсетио да је тај пројекат, пре доласка ове Градске управе, годинама био у застоју.

-Само пре коју годину тамо није било ништа. Радови који су најављени још 2017. године стајали су добрих пет-шест година. Средили смо станицу и, заједно са Владом Републике Србије, развезали Гордијев чвор који је постојао. Направили смо једну од најмодернијих станица у Европи, а сада се завршава и станична зграда – рекао је Шапић.

Он је навео да ће нова станична зграда, осим естетског значаја, бити важна и због тога што ће у њој бити смештен велики део Градске управе.

Када је реч о Париској улици и платоу који би требало да повеже Кнез Михаилову улицу и Калемегдан, Шапић је навео да је idеја да се на јесен тај прелаз затвори за аутомобиле, док ће трамваји остати.

Градоначелник је, говорећи о вртићима, истакао да је увођење бесплатних вртића једна од најважнијих мера које је Град донео, јер је, како је навео, директно довела до повећања броја уписане деце.

-Откада смо увели бесплатне вртиће и повећали износ који се исплаћује приватним вртићима са 28.000 на 33.000 динара, имамо 6.000 новоуписане деце. То је, ако рачунате да просечан београдски вртић има око 150 деце, као да смо добили 40 нових вртића – истакао је Шапић.

Он је подсетио да се број деце у београдским вртићима приближава броју од 90.000, док је, како је навео, пре 12 или 13 година у вртиће ишло око 45.000 деце.

Када је реч о безбедности, Шапић је навео да је у београдским школама и вртићима постављено 9.000 камера, у 309 школа и 270 вртића, као и да су уведене патроле које обилазе ове објекте.

-Захваљујући тим патролама имамо јасне статистичке податке о томе колико је смањено насиље у школским двориштима и школама, као и колико су простори у којима наша деца проводе време безбеднији. Добили смо захвалницу од директора свих школа, а ниједна школа у Београду није желела да сама брине о својој безбедности, већ су све у градском систему – рекао је Шапић.

Подсетио је и на завршену Таковску улицу, Цетињску, Влајковићеву као и на друге довршене радове у ужем центру града.