Шапић: Био сам тамо где нико од вас није ни помишљао да оде

Димензије трагедија које су се десиле у ОШ „Владислав Рибникар”, једнако као и у Дубони и Малом Орашју, у потпуности надилазе било какве политичке функције и зато тада нисам хтео да један незапамћен злочин користим у било какве политичке сврхе, па чак ни да бих се одбранио од бесрамних лажи и напада на мене, изјавио је председник Привременог органа Града Београда Александар Шапић за ТВ Хепи.

Према његовим речима, када се десила трагедија у „Рибникару”, био је са својом породицом јер су били у току првомајски празници.

– Чим сам чуо шта се догодило, дошао сам у Београд, а већ дан касније нам се догодила и друга трагедија – у Младеновцу. Два дана после трагедије у „Рибникару” организовали смо да испред Скупштине града људи могу да на једном месту запале свеће и тако одају пошту свим страдалим жртвама. Исто вече сам отишао пред школу и запалио свећу, што сам такође урадио у Дубони и Малом Орашју, само што о томе, за разлику од других, нисам обавестио медије. Сматрао сам да је то лични чин и да не треба да се користи у било какву медијску промоцију – рекао је Шапић.

Он је подсетио да су одмах кренули напади, не само на њега већ и на читаву плејаду људи.

– Морам да признам да ме је то збунило, јер нисам могао да верујем да се те ствари раде, и то док су још све ране биле толико свеже. Нисам био сигуран како да реагујем, јер нисам желео да будем попут људи који су били спремни да чак и овакву трагедију искористе да би некога напали и извређали. Да ли је требало да излазим у јавност и браним се од њихових напада у тренутку када нам се догодила највећа трагедија на овим просторима у мирнодопско доба? То би значило да сам исти као они и због тога нисам никада хтео да говорим на ту тему. Одмах је постављено питање: „Где сам ја био?” Ево шест месеци касније ћу рећи – био сам тамо где нико од њих није отишао. Био сам у кући сваког страдалог и рањеног детета и разговарао са њиховим родитељима и члановима најближе породице. Снага тих људи и све кроз шта су пролазили била је равна чуду. То су ми биле најтеже три недеље у животу и никад их нећу заборавити. Као што нећу заборавити ни све те несрећне, а неизмерно храбре људе који су на овај начин изгубили своју децу – рекао је Шапић.

Додао је да су тада донете одређене одлуке и мере како би се помогло тим људима, али да није желео да се у јавност пласирају инformације о томе шта је Градска управа урадила за породице жртава.

– Потом су кренуле шетње против насиља, које су се недуго затим претвориле у нешто друго, у политичке протесте, да би на крају заборавили и на сам првобитни разлог њиховог окупљања. Толико сам био потресен нападима и лажима који су кренули да се пласирају, да се у мени појавио бес, али сам се наравно трудио да се понашам људски и хришћански, да не реагујем и не узвраћам истом мером. Реаговао сам на начин који је био једини адекватан у том тренутку. Говоре како нисам смео да дођем испред школе. Кога сам се плашио испред школе, Добрице!? Плашио сам се Добрице и Маринике, а нисам се плашио да одем у куће људи које је задесила та незапамћена трагедија. Све који су тако говорили требало би да буде срамота и не знам како се сами Бога не боје када су такве глупости спремни да изговарају – рекао је председник Привременог органа.

Он је навео да је родитељима жртава рекао да у сваком тренутку могу да дођу код њега, без обзира на ком се месту налази и коју функцију обавља.
– Највеће жртве су свакако та несрећна деца и наравно њихове породице. Сетиће се сви да је једној од наших политичких противница, име ћу да јој прескочим намерно, „излетела” реченица: „Је ли родитељи страдале деце мисле да само они имају тапију на бол?”. Та реченица показује најбоље како су они то и доживели и проживели. Свака реч после тога је сувишна – рекао је Шапић.

Он је нагласио да о многим стварима за време трагедије није хтео да говори, па чак ни по цену политичке каријере.

– Што се тиче приче о Луки Дончићу, који је понудио да сноси трошкове сахрана, мислим да је и он на неки начин злоупотребљен. Истог дана када се трагедија догодила звали смо родитеље, изјавили саучешће и рекли да ће Град сносити трошкове и да у овом тренутку о томе не би требало да размишљају. Наравно да сам рекао да се јавност о томе не обавештава, јер сам то сматрао неумесним и да је то је најмање што смо могли да урадимо у том тренутку. Кад су медији почели да лицитирају око сахране и Луке Дончића, морали смо да се огласимо и кажемо да је та прича већ увелико завршена. Након тога сам се чуо с њим, захвалио му и рекао да нема потребе и да је Град Београд све већ обезбедио, те да ће, док сам ја градоначелник, Град Београд увек имати новца да помогне породицама страдалих. Одмах након тога су и тај део и моју изјаву злоупотребили. Тада сам схватио да ми као друштво нисмо ни разумели шта нам се догодило. Због тога нисам реаговао, али сам сматрао да данас, после више од шест месеци, то треба да кажем, како бисмо ту тему коначно затворили оним што се заиста догодило, а не лажима које су месецима пласиране у јавност – закључио је Шапић.