Шапић: Логор Старо сајмиште – место смрти и поновног рађања
Логор Старо сајмиште – незаборав на ужас који се ту десио, али и путоказ свима нама како да се то никада не понови. Заборав је нешто што не смемо да дозволимо јер то дугујемо недужним жртвама које су страдале само зато што су део једног народа или зато што су имали родољубље у крви. Место смрти и поновног рађања.Жртве овог логора у srcу данашњег Београда чекају да васкрсну у нашем сећању. Да генерације које долазе о овом страшном месту уче, да уче колико је ово страдање било велико, како су људе убијали нељуди. И да уче да се то не сме никада заборавити, јер све почиње заборавом.
Ово место у коме су масовно страдали Срби, Јевреји, Роми, антифашисти, непријатељи нацизма и усташтва било је епицентар зла, смрти и бола. Њихови џелати смишљали су најстрашнија мучења како би сваком становнику нашег града показали да не сме ни да помисли на слободу, на оно што је сваком човеку рођењем дато. Џелати се труде и чине све да се ово место заборави, али ми, потомци жртава не смемо то никада учинити.
Незаустављиво настављамо ка томе да се Меморијални центар „Старо сајмиште” инситуционализује, да се стане са потискивањем истине о монструмима и жртвама, о људском понижењу и смрти. Само тако ћемо моћи да подигнемо поглед ка преживелима и погледамо у очи потомке. И наше и оних који су овде остали сањајући слободу.
После скоро осам деценија Србија ће, уз свесрдну помоћ председника Србије Александра Вучића, почети да враћа дуг нашим прецима, страдалницима логора Старо сајмиште.
То је наш дуг који ћемо заједно да вратимо онима који су зверски убијени. Култура сећања једног народа је почетак, то је поновно рађање на месту пепела. Као она птица која се из пепела вине тако ћемо и ми, не мрзећи никога па ни џелате своје, наставити да радимо на томе да наша деца не забораве никад. А ово место не треба да се заборави.
И сваки случајни пролазник, грађанин Београда, али и било ког града, знаће, мораће да зна шта се овде догодило. Мораће да зна да такво зло није и неће бити заборављено. А ми ћемо учити будуће генерације да само љубав, а не мржња, води напред, али се морамо окренути и ставити цвет на место страдања. За душе оних којима смо то дужни.