Шапич: Не одричем се принципа зарад политике

Засад је сигурно да ћемо изаћи на локалне изборе на Новом Београду и у неким или свим београдским општинама, у зависности од потенцијала. Сигурно ће ту бити и неке друге општине и градови по Србији где проценимо да можемо да направимо резултат.

Тако у интервјуу за “Блиц” каже Александар Шапић, лidер Српског патриотског савеза и председник општине Нови Београд. Он каже да је рано да сада говори о конкретним општинама и градовима, јер не би желео да дође у ситуацију да негде не изађе и тако обмане грађане.

Када читамо ваше последње изјаве, чини сте да сте ближи одлуци да одустанете од изласка на парламентарне изборе. Да ли нас утисак вара?

Нисам ни ближе ни даље било какве одлуке него пре пар месеци. Или вас је утисак тада варао или вас сад вара, али свакако вас је негде преварио.

У том случају, ви сте један од ретких политичких фактора који изборе прескаче због процена шанси, а не због услова. Да ли мислите да постоји минимум услова да се на изборе изађе?

Не, ја сам један од ретких који је о свим овим проблемима говорио годинама уназад и кад нико о томе говорио није. Говорио сам и када некима баш ниста сметало није, јер се како су тад говорили “нису бавили политиком”. Као да тада у Србији није живот текао и као да се тада људи нису борили на начин на који су сами знали и умели. Ја сам један од ретких који не мења своје ставове како ветар дува, ја сам један од ретких који се труди да својим примером покаже да се бавим политиком не да бих се са неким лично обрачунавао, него да покушам да оставим нешто корисно иза себе, а пре свега у интересу земље и друштва у којем живимо. А што се самих услова тиче, како нису били idеални ни пре 10 или 15 година, тако су још мање idеални последњих седам. С друге стране, чињеница је да је актуелна власт одлучила неке ствари набоље да мења. Е сад, који је разлог томе, то морате њих да питате. Зашто сада мењају неке ствари за које су до јуче тврдили да су одличне, није питање за мене. Мени, а верујем и народу, најважније је да се то заиста и деси, а не да остане само мртво слово на папиру, па који год разлог да је у питању. Или још горе, да остане само на речима и да никада не прерасте у дела. Шта ће се од свих најављених ствари заиста и десити, може само време које је пред нама да покаже, јер ми и данас имамо многе добре ствари у закону којих се нико не држи и не примењује их. Тако да неке измене није довољно само донети, већ их и применити, то јест, поштовати.

Истраживања кажу да сте на четири одсто подршке. Зар не мислите да бисте одустајањем пропустили прилику да уз солidну кампању и евентуално неку коалицију пређете цензус?

Мислим да више понуда за потенцијалне коалиције од мене нико у протеклих неколико година није имао. Да ми је само то био циљ, вероватно бих одавно био у парламенту. Имам нека своја људска и политичка начела и преко њих нећу прећи никада. Мој циљ јесте и увек је био само и искључиво добробит српског друштва. Уколико проценим да могу да дам свој допринос земљи и друштву, а да не пређем преко својих Ијудских начела, онда о свему могу да размишљам. У супротном, нисам спреман на компромисе само зарад политичког напредовања.

Разговори са ДСС су пропали, али односе са том странком нисте нарушили. Ко би евентуално још дошао у обзир као евентуални коалициони партнер?

У класичне коалиције на овим изборима нећу улазити, то сам рекао одавно и при томе остајем и даље. И са ДСС-ом да је дошло до договора, то не би била класична коалиција, већ нешто дубље и веће, али да ту тему више не отварамо, мислим да сам довољно о њој говорио. Њима свакако желим сву срећу у даљем раду и наравно да односе нисмо нарушили, а зашто бисмо.

Да ли са неким разговарате и можете ли нам открити с ким?

Са многима сам у контакту и то је ваљда обавеза сваког ко жели да се овим послом озбиљно бави. Разговор и цивилизована размена мишљења. Камо среће да се тако сви понашамо, без обзира на сличности или разлике наших политичких ставова. А да ли са неким у овом моменту договарам сарадњу за евентуалан излазак на предстојеће изборе, одговор је не.

Да ли можете да замислите ситуацију у којој прелазите цензус и након избора правите владу са Српском напредном странком?

Прво, не знам и даље да ли ћу на изборе изаћи и аутоматски онда ово питање постаје хипотетичко, а то је у политичком животу опасно, јер је варљиво. А друго, на ово питање вам нећу дати одговор, јер сам то једном урадио пре пар година, па су то одмах били злоупотребили поједини медији. Када су преузимали вест, нису објавили мој цео одговор, већ су у наслов извукли само један његов део. Тиме су недвосмислено обманули јавно мњење, али наравно да их то није нарочито интересовало, већ их је интересовало да га што квалитетније пласирају даље у јавност у складу са интересом странака и политике, које ти медији заступају. Тако да сам ту лекцију добро научио. И уколико бих исту грешку поновио, значило би да у мени нема баш много мудрости за овај посао. Оно што могу да вам кажем јесте да сам ушао у политику да бих дошао у прилику да нешто корисно урадим и оставим иза себе свом српском народу. Не желим да, као што сам већ рекао, политику користим да показујем да ли некога волим или не, а још мање да би се са неким лично обрачунавао. Исто тако, нисам спреман да зарад функције или било какве власти пређем преко својих животних принципа, па макар никад ништа у овом послу не урадио.

На политичкој сцени имамо рат, ужасно много тешких речи, увреда, претњи, поларизацију на наше и њихове какву не памтимо. Вама успева да останете изван тога, али често, баш због тога што се не сврставате, лепе вам етикете. Да ли некада помислите да би вам било лакше када бисте изабрали страну?

Ја сам страну одавно изабрао. То је страна пристојности. културе, конструкције, непристрасности, а пре свега рационалности и тежње да се друштво у којем живимо додатно не трује и не загађује лошим емоцијама и мржњом унутар рођеног народа. Ако је то страна где нас нема баш много и ја останем у апсолутној мањини, онда Србија у будућности има далеко већи проблем него што је то пропаст мене као политичара.

Драган Ђилас је рекао да би инсистирао на помирењу Срба и Албанаца када је реч о косовском проблему, док је Сергеј Трифуновић навео да би он под неким условима чак признао независно Косово. Ком од та два решења сте ви ближи?

Било би лепо да се помиримо, само не знам како се то ради, ако игноришемо проблем око ког смо се посвађали. Нисам још чуо да се неко посвађао око једне ствари, а помирио се око неке друге, око које се није ни свађао. Али добро, мозда ја нисам баш најбоље обавештен. Што се самог статуса Косова тиче, ту одлуку мора да донесе већински српски народ с једне и албански народ с друге стране. Ја никад не бих признао независно Косово, али то шта бих ја као појединац урадио је мање битно. Далеко је битније шта би на ту тему урадио наш народ. И зато сам мишљења да народу коначно треба да се отворено предочи реално стање ствари. Пре свега, ставови свих великих сила и оних који вековима одлучују о судбини света. Чини ми се да се овде деценијама стално несто крије од народа. Ја никада нисам имао прилику да разговарам са високим светским званичницима, нисам имао никада увid у разна документа у вези са тим проблемом и заиста сам једино био инformисан, као и највећи део нашег народа, само кроз медије и кроз званичне изјаве политичара. Мислим да је заиста време да нам се лепо све каже, да нам се предоче и евентуалне последице које можемо да имамо уколико не урадимо како “велики” сматрају да је исправно и да онда без икаквог притиска и лобирања оставимо народ да сам донесе одлуку о својој судбини и судбини својих покољења. Ко год након неких таквих важних референдумских одлука нашег народа одлучи да остане да се бави политиком, обавезан је да у оквиру тих истих одлука тражи сва будућа решења. У супротном, по мени је једино исправно да напусти политику. Све друго би било неодговорно.

Помиње се formално-правно уједињење ДС, односно удруживање оних који су напустили ту странку и направили своје организације. И ви сте били део ДС. Како на то гледате и да ли има носталгије када гледате процес реуједињења?

Носталгија је једно ирационаино осећање, а у политици нема простора за ирационалност уколико желите да урадите нешто корисно. Што се тиче уједињења или разједињена других странака, не бих се заиста тиме бавио, јер сам ја за уједињење пре свега српског народа и постизања консензуса око српског националног интереса. Та врста јединства нам је преко потребна и та врста јединства нам недостаје већ деценијама уназад. Сва друга уједињења су ми у односу на ово потпуно тривијална.

Недавно сте снимили саркастични спот као одговор на кампању дигитализације СНС у којем се телепортујете. Наишао је на позитивне реакције. Шта је била idеја?

Па idеја је била да покажем да по истом принципу и ми на Новом Београду имамо дигитализацију са којом можемо да се телепортујемо.

Извор:Блиц

11. новембар 2019. године