Šapič: Ne odričem se principa zarad politike

Zasad je sigurno da ćemo izaći na lokalne izbore na Novom Beogradu i u nekim ili svim beogradskim opštinama, u zavisnosti od potencijala. Sigurno će tu biti i neke druge opštine i gradovi po Srbiji gde procenimo da možemo da napravimo rezultat.

Tako u intervjuu za “Blic” kaže Aleksandar Šapić, lider Srpskog patriotskog saveza i predsednik opštine Novi Beograd. On kaže da je rano da sada govori o konkretnim opštinama i gradovima, jer ne bi želeo da dođe u situaciju da negde ne izađe i tako obmane građane.

Kada čitamo vaše poslednje izjave, čini ste da ste bliži odluci da odustanete od izlaska na parlamentarne izbore. Da li nas utisak vara?

Nisam ni bliže ni dalje bilo kakve odluke nego pre par meseci. Ili vas je utisak tada varao ili vas sad vara, ali svakako vas je negde prevario.

U tom slučaju, vi ste jedan od retkih političkih faktora koji izbore preskače zbog procena šansi, a ne zbog uslova. Da li mislite da postoji minimum uslova da se na izbore izađe?

Ne, ja sam jedan od retkih koji je o svim ovim problemima govorio godinama unazad i kad niko o tome govorio nije. Govorio sam i kada nekima baš nista smetalo nije, jer se kako su tad govorili “nisu bavili politikom”. Kao da tada u Srbiji nije život tekao i kao da se tada ljudi nisu borili na način na koji su sami znali i umeli. Ja sam jedan od retkih koji ne menja svoje stavove kako vetar duva, ja sam jedan od retkih koji se trudi da svojim primerom pokaže da se bavim politikom ne da bih se sa nekim lično obračunavao, nego da pokušam da ostavim nešto korisno iza sebe, a pre svega u interesu zemlje i društva u kojem živimo. A što se samih uslova tiče, kako nisu bili idealni ni pre 10 ili 15 godina, tako su još manje idealni poslednjih sedam. S druge strane, činjenica je da je aktuelna vlast odlučila neke stvari nabolje da menja. E sad, koji je razlog tome, to morate njih da pitate. Zašto sada menjaju neke stvari za koje su do juče tvrdili da su odlične, nije pitanje za mene. Meni, a verujem i narodu, najvažnije je da se to zaista i desi, a ne da ostane samo mrtvo slovo na papiru, pa koji god razlog da je u pitanju. Ili još gore, da ostane samo na rečima i da nikada ne preraste u dela. Šta će se od svih najavljenih stvari zaista i desiti, može samo vreme koje je pred nama da pokaže, jer mi i danas imamo mnoge dobre stvari u zakonu kojih se niko ne drži i ne primenjuje ih. Tako da neke izmene nije dovoljno samo doneti, već ih i primeniti, to jest, poštovati.

Istraživanja kažu da ste na četiri odsto podrške. Zar ne mislite da biste odustajanjem propustili priliku da uz solidnu kampanju i eventualno neku koaliciju pređete cenzus?

Mislim da više ponuda za potencijalne koalicije od mene niko u proteklih nekoliko godina nije imao. Da mi je samo to bio cilj, verovatno bih odavno bio u parlamentu. Imam neka svoja ljudska i politička načela i preko njih neću preći nikada. Moj cilj jeste i uvek je bio samo i isključivo dobrobit srpskog društva. Ukoliko procenim da mogu da dam svoj doprinos zemlji i društvu, a da ne pređem preko svojih Ijudskih načela, onda o svemu mogu da razmišljam. U suprotnom, nisam spreman na kompromise samo zarad političkog napredovanja.

Razgovori sa DSS su propali, ali odnose sa tom strankom niste narušili. Ko bi eventualno još došao u obzir kao eventualni koalicioni partner?

U klasične koalicije na ovim izborima neću ulaziti, to sam rekao odavno i pri tome ostajem i dalje. I sa DSS-om da je došlo do dogovora, to ne bi bila klasična koalicija, već nešto dublje i veće, ali da tu temu više ne otvaramo, mislim da sam dovoljno o njoj govorio. Njima svakako želim svu sreću u daljem radu i naravno da odnose nismo narušili, a zašto bismo.

Da li sa nekim razgovarate i možete li nam otkriti s kim?

Sa mnogima sam u kontaktu i to je valjda obaveza svakog ko želi da se ovim poslom ozbiljno bavi. Razgovor i civilizovana razmena mišljenja. Kamo sreće da se tako svi ponašamo, bez obzira na sličnosti ili razlike naših političkih stavova. A da li sa nekim u ovom momentu dogovaram saradnju za eventualan izlazak na predstojeće izbore, odgovor je ne.

Da li možete da zamislite situaciju u kojoj prelazite cenzus i nakon izbora pravite vladu sa Srpskom naprednom strankom?

Prvo, ne znam i dalje da li ću na izbore izaći i automatski onda ovo pitanje postaje hipotetičko, a to je u političkom životu opasno, jer je varljivo. A drugo, na ovo pitanje vam neću dati odgovor, jer sam to jednom uradio pre par godina, pa su to odmah bili zloupotrebili pojedini mediji. Kada su preuzimali vest, nisu objavili moj ceo odgovor, već su u naslov izvukli samo jedan njegov deo. Time su nedvosmisleno obmanuli javno mnjenje, ali naravno da ih to nije naročito interesovalo, već ih je interesovalo da ga što kvalitetnije plasiraju dalje u javnost u skladu sa interesom stranaka i politike, koje ti mediji zastupaju. Tako da sam tu lekciju dobro naučio. I ukoliko bih istu grešku ponovio, značilo bi da u meni nema baš mnogo mudrosti za ovaj posao. Ono što mogu da vam kažem jeste da sam ušao u politiku da bih došao u priliku da nešto korisno uradim i ostavim iza sebe svom srpskom narodu. Ne želim da, kao što sam već rekao, politiku koristim da pokazujem da li nekoga volim ili ne, a još manje da bi se sa nekim lično obračunavao. Isto tako, nisam spreman da zarad funkcije ili bilo kakve vlasti pređem preko svojih životnih principa, pa makar nikad ništa u ovom poslu ne uradio.

Na političkoj sceni imamo rat, užasno mnogo teških reči, uvreda, pretnji, polarizaciju na naše i njihove kakvu ne pamtimo. Vama uspeva da ostanete izvan toga, ali često, baš zbog toga što se ne svrstavate, lepe vam etikete. Da li nekada pomislite da bi vam bilo lakše kada biste izabrali stranu?

Ja sam stranu odavno izabrao. To je strana pristojnosti. kulture, konstrukcije, nepristrasnosti, a pre svega racionalnosti i težnje da se društvo u kojem živimo dodatno ne truje i ne zagađuje lošim emocijama i mržnjom unutar rođenog naroda. Ako je to strana gde nas nema baš mnogo i ja ostanem u apsolutnoj manjini, onda Srbija u budućnosti ima daleko veći problem nego što je to propast mene kao političara.

Dragan Đilas je rekao da bi insistirao na pomirenju Srba i Albanaca kada je reč o kosovskom problemu, dok je Sergej Trifunović naveo da bi on pod nekim uslovima čak priznao nezavisno Kosovo. Kom od ta dva rešenja ste vi bliži?

Bilo bi lepo da se pomirimo, samo ne znam kako se to radi, ako ignorišemo problem oko kog smo se posvađali. Nisam još čuo da se neko posvađao oko jedne stvari, a pomirio se oko neke druge, oko koje se nije ni svađao. Ali dobro, mozda ja nisam baš najbolje obavešten. Što se samog statusa Kosova tiče, tu odluku mora da donese većinski srpski narod s jedne i albanski narod s druge strane. Ja nikad ne bih priznao nezavisno Kosovo, ali to šta bih ja kao pojedinac uradio je manje bitno. Daleko je bitnije šta bi na tu temu uradio naš narod. I zato sam mišljenja da narodu konačno treba da se otvoreno predoči realno stanje stvari. Pre svega, stavovi svih velikih sila i onih koji vekovima odlučuju o sudbini sveta. Čini mi se da se ovde decenijama stalno nesto krije od naroda. Ja nikada nisam imao priliku da razgovaram sa visokim svetskim zvaničnicima, nisam imao nikada uvid u razna dokumenta u vezi sa tim problemom i zaista sam jedino bio informisan, kao i najveći deo našeg naroda, samo kroz medije i kroz zvanične izjave političara. Mislim da je zaista vreme da nam se lepo sve kaže, da nam se predoče i eventualne posledice koje možemo da imamo ukoliko ne uradimo kako “veliki” smatraju da je ispravno i da onda bez ikakvog pritiska i lobiranja ostavimo narod da sam donese odluku o svojoj sudbini i sudbini svojih pokoljenja. Ko god nakon nekih takvih važnih referendumskih odluka našeg naroda odluči da ostane da se bavi politikom, obavezan je da u okviru tih istih odluka traži sva buduća rešenja. U suprotnom, po meni je jedino ispravno da napusti politiku. Sve drugo bi bilo neodgovorno.

Pominje se formalno-pravno ujedinjenje DS, odnosno udruživanje onih koji su napustili tu stranku i napravili svoje organizacije. I vi ste bili deo DS. Kako na to gledate i da li ima nostalgije kada gledate proces reujedinjenja?

Nostalgija je jedno iracionaino osećanje, a u politici nema prostora za iracionalnost ukoliko želite da uradite nešto korisno. Što se tiče ujedinjenja ili razjedinjena drugih stranaka, ne bih se zaista time bavio, jer sam ja za ujedinjenje pre svega srpskog naroda i postizanja konsenzusa oko srpskog nacionalnog interesa. Ta vrsta jedinstva nam je preko potrebna i ta vrsta jedinstva nam nedostaje već decenijama unazad. Sva druga ujedinjenja su mi u odnosu na ovo potpuno trivijalna.

Nedavno ste snimili sarkastični spot kao odgovor na kampanju digitalizacije SNS u kojem se teleportujete. Naišao je na pozitivne reakcije. Šta je bila ideja?

Pa ideja je bila da pokažem da po istom principu i mi na Novom Beogradu imamo digitalizaciju sa kojom možemo da se teleportujemo.

Izvor:Blic

11. novembar 2019. godine