Шапић: Од Вучића нисам ништа тражио, спојила нас је политика

„Немамо никакав коалициони споразум, наш договор је последица заједничог погледа на спољну и на унутрашњу политику. Посланици СПАС-а су власници својих мандата и они ће се прикључити посланичкој групи СНС-а или остати самостални.“

Важнија вест од саме одлуке о спајању СПАС-а са СНС-ом је да Александар Шапић у разговору за НИН није негирао да ће бити кандidат за градоначелника Београда. На парламентарним изборима 2020. СПАС је у престоници освојио око 75.000 гласова, али је на локалним изборима на Новом Београду, са освојених 43 посто, Шапић по трећи пут изаран за председника те општине.

Председништво СНС-а, у чијој Влади СПАС учествује са једним министром, једногласно је подржало предлог председника странке Александра Вучића. Да ли су органи СПАС-а одлучивали о уједињењу странке са СНС?

То ћемо formално да урадимо у наредном периоду, али свакако да су инformисани о мом предлогу и разговорима.

Шта ће бити с посланицима СПАС-а?

С обзиром да је сваки посланик власник свог мандата они ће се или прикључити посланичкој групи СНС или остати самостални.

Александар Вучић најавио је да ће се разговарати и о променама у органима СНС. Шта ће бити ваши захтеви у кадровском смислу?

Разговараће се свакако о свему, али ово није последица захтева, преговора, трговине, него заједничко виђење кључних политичких питања. До formирања СПАС, 2018, нисам излазио са ставовима о националним темама него сам се бавио само локалним. Од тада, ако обратите пажњу, суштински је било мало ствари у којима се нисмо слагали са државном политиком. Ово је последица жеље да се укрупњивањем и стварањем снажније и квалитетније организације брани иста политика. Изненадило ме је да је Вучић тада то јавно рекао, јер нисам очекивао, зато сви знају да смо и у Владу Србије ушли без претходних захтева. Нисмо инсистирали на министарском месту, већ смо сматрали да је суштина у слагању око политике коју Влада треба да спроводи у овим заиста тешким временима. Немамо никакав коалициони споразум, не партиципирамо ни у једном јавном предузећу, наш договор је последица заједничког погледа како на спољну тако и на унутрашњу политику.

Али ваша партија има неку својину, ви имате капацитет у рејтингу у Београду, хоћете ли све то само унети у СНС?

Нећу имати посебне захтеве. А како се буду приближавали избори, покушаћу да дам свој допринос резултату.

Како коментаришете оцене да се на овај начин решава унутрашњи сукоб у СНС?

Нисам упознат стварно са тим стварима.

Зашто је спајање за вас боља опција од коалиције?

Последњих пар деценија су се на српској политичкој сцени сви разједињавали. Мислим да би можда било сврсисходније, боље, а можда и јасније грађанима када би се организације сличног политичког опредељења удруживале. На крају крајева, тако може више и да се учини у имплементирању те заједничке политике. И код власти и код опозиције имамо доста сличних странака. Замислите кад нас на међустраначким разговорима било 29 странака. Не представника, странака. Плус имате и све оне странке које ће ући у разговоре уз посредовање странаца.

Казали сте да нам је потребан јединствен став по питају минимума националног интереса. То и сад наводите као, ако не кључни, један од разлога уједињења. Али ако имамо на власти странку с огромном већином на свим нивоима, шта је спречава да дефинише тај интерес?

Мислим да то странке у власти и чине и да су национални интереси већ сад доста јасни. Чак и у делу опозиције се то јасније дефинише. Баш на састанку који помињем смо се, чини ми се без изузетка, сагласили да треба заузети јасан став о одбрани српског националног интереса. И на тему КиМ, Европске уније, разговора који нас чекају, тешког периода који је испред нас у наредних годину и по дана. Ту се баштинила добра атмосфера тог састанка, јер око кључних националних питања није било дилеме да без обзира на то ко је у овом тренутку власт, а ко опозиција. Као народ треба да покажемо да смо у стању да заштитимо наш национални интерес, а међу собом после да решавамо проблеме. И зато странци, поред све добре воље и наше добродошлице, не треба да посредују у разговорима међу нама. Надам се да је и томе дошло време-да су нам ставови сложни око националног интереса, без обзира на унутрашње разлике.

На шта мислите кад кажете да вас је национална политика зближила?

Изузетно сам поносан и срећан што од Вучића чујем јавно, а по први пут од неког нашег државника, да ћемо помагати свој народ где год он да живи. И да се тога коначно не срамимо. Још из опозиције сам рекао да ћу први гласати за одобравање средстава која ће се дати Србима у Црној Гори,  Северној Македонији, БиХ, Хрватској… Зашто? Зато што нема озбиљног народа који не помаже своје сународнике у другим државама. Права политика је да чувате свој народ, а не да га жртвујете. Ко не воли себе не може да воли ни друге. И странцима, са којима сам разговарао на ту тему, говорио сам да од нас не треба да очекују ствари, које ни сами не би били у стању да ураде. Ја волим свој народ исто колико и ви свој, кажем им. Нама се тражи да признамо Косово, а имамо пет земаља ЕУ које га нису признале.

Шта би било решење за КиМ?

Свакако је тешка позиција уколико неко од нас очекује да добровољно прихватимо независност дела наше територије. Надам да бисмо могли да се договоримо прво у вези са оним стварима око којих се слажемо. Зато сам подржао „мали шенген“. Ако се слажемо да овде желимо принципе ЕУ, ајде да их и применимо. Можда ће нас то приближити, можда ћемо лакше разумети једни друге, па тако онда лакше наћи и одговоре на тешка питања. Зато је велика ствар то што градимо пруге, путеве, да људи путују и тргују. Те idеје препознајем у политици коју репрезентује Александар Вучић. Иначе шта бих радио с њим да није тако? Био градоначелник, он председник, и?

Ипак сте кандidат за градоначелника, дакле?

Оно што могу да вам гарантујем, то је да како се буду приближавали избори ми ћемо спремати најјачу могућу formацију за све важне позиције у држави. Где ће бити ту моје место, показаће време, а ми ћемо сагледавати све околности које буду пратиле период испред нас и изаћи са најбољима.

Зашто Горан Весић не може да буде ваш близак сарадник?

Не бих се враћао на ту тему.

Када сте 2018. рекли да нема договора са СНС казали сте да су разлог увреде које вам упућују. Из исте те странке и кроз Народну скупштину и данас, међутим, излазе исте врсте увреда ка другим људима. 

Ја то не радим и то не подржавам. Ваљда је најбољи пример сопствени. Не можете да се љутите на чланове СНС који бране свог председника када га назовете болесником и психијатријским случајем. Хајде да пробамо да не етикетирамо људе, али да пођемо од себе. Јер ако је у реду да ја вас назовем болесником или да вам претим шта ће вам се десити кад дођем на власт, онда не могу да кукам као Дамјанов Зеленко ако ми неко нешто одговори, и то не чак ни истом мером, у његову одбрану. Водим рачуна о свакој речи. Ни то са насловне стране Времена нисам рекао. Пред те изборе имао сам два јасна става. Један да нећу подржати никог за градоначелника и ако не будем сам добио шансу, да ћу ићи у опозицију. И друго, рекао сам да сам отворен за све странке, да разговарамо након избора о политици у интересу Београђана. Такође, без обзира на кампању, у њој не смемо прећи границе људскости ако мислимо сутра да сарађујемо. У једном моменту, појединци из СНС су прешли ту границу и рекао сам да након тих избора нема сарадње, и то у моменту кад по истраживању СНС нема сам већину. Значи свесно сечем свој политички маневар и губим сваку шансу да дођем на чело Београда. И тада сам рекао да са појединцима који су се тако према мени односили, нећу правити власт. И нисам то ни урадио. Дакле, ја нисам рекао нећу никада, него да нећу тада. Људи, времена и околности су се у међувремену променили, а и у мени је неко, кад ме боље упознао, препознао нешто што тада није препознавао…

Шта то?

Од те 2018. године након београдских избора ја оснивам СПАС и излазимо из оквира локалне политике. Од тада креће наше политичко зближавање, пре свега националним темама. Значи кренуло је након, а не пре београдских избора.. А што се тиче те изјаве и београдске власти, не само да у њу тада нисам ушао, како сам рекао, него ни дан данас нисам део исте, иако је прошло више од три године. Чак се општина Нови Београд, где је и СНС од скора део власти, третира и даље од стране града као да је опозициона и њен третман не може да се пореди са третманом који имају остали. Још једну ствар бих подсетио те који воле да се присећају прошлости партикуларно. Питам се зашто баш сад нема нигде моје изјаве из 2016. када сам СНС-у понудио коалицију након што сам победио на изборима на Новом Београду. Тада сам отворено рекао да је у интересу Општине Нови Београд да имамо добру комуникацију са градском и републичком власти. Тадашња екипа из СНС ме је условила са неким функцијама, нисам хтео тако да разговарам и направио сам власт са СРС. Ни тада, као ни сада ништа нисам крио.

И ви се враћате у прошлост кад, на пример, кажете да бисте испунили све изборне захтеве опозиције у свим областима ако вам покажу шта је то постојало у периоду од 2000. до 2018, а да сад не постоји. Ако се околности мењају зашто је неопходно да се враћамо на то шта је било? Зашто је нелегитимно изнети сасвим нов захтев који ће побољшати услове, ако као друштво напредујемо?

Једно је разговор о напретку друштва, а друго условљавање изласком на изборе. За ово друго морате да имате јасан разлог и јединицу мере. Чега данас нема, а било га је кад сте сви на изборе ишли. Све друго је манипилација.

Зашто мислите да чиниоци бивше власти немају право да траже нешто што није било тада, али сада је потребно да буде?

Тачно, имају право да траже шта желе, али је доста дискутабилно с моралног аспекта, уколико тражите ствари које сами нисте донели кад сте били власт. Право имају, али им ја то не бих дао. Да се питам, изашао бих у сусрет сваком захтеву дела опозиције која још увек прети бојкотом ако покажу чега то данас нема, а било је до 2018. и нека се реферишу на било који период. Ивица Дачић је, колико знам, позвао све партије на састанак у Скупштини. На тај састанак, коме је Вучић присуствовао, могли су да дођу и Ђилас и Јеремић и Лутовац и више не знам колико их тамо има. Одлучили су да не дођу. А ја мислим да је добро да на овај начин разговарамо, да та пракса треба да остане и за све наредне изборе, да се разговара о ситуацији у друштву, опет о неким новим изборним условима, о односима међу странкама. Никада пре није постојало да странке власти разговарају са опозиционим партијама, чак и оним које нису парламентарне.

Да ли мислите да економски напредак, који често помињете, прати и напредак у области личних слобода?

Ако ћемо са медијског аспекта да гледамо, никада нису постојали снажнији и утицајнији антирежимски медији него данас. Број таквих медија је већи него икада. Па зар то није слобода? Друга је ствар што се изгубила објективност медија, по узору на западне. На жалост, ми пратимо те трендове и делимо се, на режимске и антирежимске. Неопходно нам је што више објективних медија, да се чује и друга страна. Мој апел приватним телевизијама је: зовите све. И реците ко је одбио да дође. Не можете ви да се буните зашто вас нема на некој телевизији, ако вам је истовремено испод части да се на њој појавите. На вама је, као медијима, да дате прилику свакоме. Не знам колику ћу политичку снагу имати, али ћу се трудити на све начине да својим деловањем охрабрим сваки медиј да, без обзира на корпус коме припада, буде што слободнији и да покуша да буде што објективнији. А, вidите, Пинк је ту доста поштен. Откад знам за Пинк, режимски је. Али, данашњој опозицији није сметало када је Пинк подржавао њихову власт. Тад су врло радо ишли на Пинк. Када би свако од нас имао довољно снаге да не ради оно што су њему радили, било кад је био опозиција или власт, то би био страховит искорак за наше друштво. И да аргумент постане нешто од чега ће зависити свачија политичка снага. Ево ја сам претходних дана гостовао свугде где су ме звали.

Осим на оним за које не дајете изјаве.

Не дајем изјаве онима који су их злоупотребили, али и њима одговарам ако је нека конференција за штампу па и други могу да чују питање и одговор. Нисам од оних који бирају коме ће да одговорају на конференцијама, од оних који себи дају право да одлучују ко су новинари, а ко нису. Превише је претње и искључивости са свих страна, то сматрам веома опасним.

Да ли сте ви претили Небојши Крстићу?

Наравно да не. Стигао сам на гостовање, а нисам знао да ће и он бити гост. Да сам знао не бих гостовао с њим у емисији. То сам и рекао.

Који проблем с њим имате?

По оснивању Фондације Буди хуман оспоравао је све што радимо. Тада сам замолио да било Крстић или неко други све евентуалне сумње или неправилности пријави надлежним органима и да не чини то кроз медије, јер тиме угрожава кредибилитет фондацији и само лечење деце. Наставио је да то ради јавно, а није отишао да пријави државним органима ништа. Тиме је показао да га не интересује уопште фондација, већ му је намера да мени нанесе као неку штету, не схватајући да је штету нанео само недужним људима за које се ми сви, заједно са грађанима Србије већ годинама боримо. Ето зато нећу да са њим седим. А иначе та фондација је највећа ствар коју сам ја урадио у животу и моје је животно дело. И све друго што сам радио не може са тим да се мери и потпуно је безначајно. Не постоји институција на овим просторима којој људи више верују до овој фондацији.

Ваш бивши саиграч Данило Икодиновић тврди да је новац којим располаже Ватерполо клуба Нови Београд за уговоре са тренутно најбољим играчима нереално велики. Одакле новац ВК Нови Београд и колики је његов буџет?

Вidим да је у једном изузетно еуфоричном стању свог новог политичког ангажовања, па бих га и разумео да мени нешто политички замера. Али сам веома изненађен да се од свега одлучио да ми замера што покушавам да подигнем спорт од кога смо и он и ја живели и од кога смо постали све што данас јесмо. У том клубу се налазе људи који су са њим сто пута ближи него што смо он и ја икада били, као што је рецимо Владимир Вујасиновић, а он је овде већ три године. ВК Нови Београд ће се финансирати као и сви клубови у свим спортовима. Ја тај клуб лично помажем већ 6 година, а водио сам га и са клупе две сезоне. И данас ми је задовољство да idем на базен и радим са децом. И наравно да ћу покушати да обезбедим што више средстава том клубу и уопште ватерполу у Србији. Надам се да ће поред приватних интерес пронаћи и државне фирме, које помажу све спортове у земљи. И Влада и ја, покушавамо својим личним контактима да дамо ватерполу прилику да заузме место које му је одувек припадало. Зашто се Икодиновић одлучио за напад на свој спорт и да пита зашто паре да се дају ватерполу? Стварно не знам. Па, он се 2006. године вратио из Италије у Партизан, а сада замера нама што желимо исто да урадимо са неким нашим играчима из иностранства. Не знам да ли је тад питао Партизан – одакле вама паре за мене. Свакако ми ћемо све учинити да успемо да вратимо неке наше репрезентативце у земљу, а Данилу желим све најбоље у животу и да никада не заборави шта је некада био и из ког света долази, без обзира на садашње политичке амбиције.

Да ли је Нови Београд нови Бечеј? И да је СНС-овац Александар Шапић нови СПС-овац Ђорђе Предин Баџа?

Ђорђе Предин Баџа је био велики човек који је држао спорт у Бечеју. Не само ватерполо. У то време Бечејци су имали првака у женској кошарци, фудбалски клуб у прве четири екипе, ватерполо клуб најбољи у Европи. Тај мали град је на спортској мапи Европе био изузетно велики. После петооктобарских промена, власт је угасила великана. Надам да ћемо бити нови Бечеј пре тих промена, али исто тако да помогнемо и Радничком и Звезди и Партизану и другим клубовима. Јер Србија вероватно никада неће имати првака Европе у фудбалу, у кошарци можда, а првака у ватерполу, одбојци, рукомету-то реално можемо да приуштимо. И све ћу учинити да помогнем свој спорт. Је ли то срамота? Ако јесте, нека нико не гласа за мене због тога.

Извор: НИН

13. мај 2021. године