Šapić: Od Vučića nisam ništa tražio, spojila nas je politika

“Nemamo nikakav koalicioni sporazum, naš dogovor je posledica zajedničog pogleda na spoljnu i na unutrašnju politiku. Poslanici SPAS-a su vlasnici svojih mandata i oni će se priključiti poslaničkoj grupi SNS-a ili ostati samostalni.”

Važnija vest od same odluke o spajanju SPAS-a sa SNS-om je da Aleksandar Šapić u razgovoru za NIN nije negirao da će biti kandidat za gradonačelnika Beograda. Na parlamentarnim izborima 2020. SPAS je u prestonici osvojio oko 75.000 glasova, ali je na lokalnim izborima na Novom Beogradu, sa osvojenih 43 posto, Šapić po treći put izaran za predsednika te opštine.

Predsedništvo SNS-a, u čijoj Vladi SPAS učestvuje sa jednim ministrom, jednoglasno je podržalo predlog predsednika stranke Aleksandra Vučića. Da li su organi SPAS-a odlučivali o ujedinjenju stranke sa SNS?

To ćemo formalno da uradimo u narednom periodu, ali svakako da su informisani o mom predlogu i razgovorima.

Šta će biti s poslanicima SPAS-a?

S obzirom da je svaki poslanik vlasnik svog mandata oni će se ili priključiti poslaničkoj grupi SNS ili ostati samostalni.

Aleksandar Vučić najavio je da će se razgovarati i o promenama u organima SNS. Šta će biti vaši zahtevi u kadrovskom smislu?

Razgovaraće se svakako o svemu, ali ovo nije posledica zahteva, pregovora, trgovine, nego zajedničko viđenje ključnih političkih pitanja. Do formiranja SPAS, 2018, nisam izlazio sa stavovima o nacionalnim temama nego sam se bavio samo lokalnim. Od tada, ako obratite pažnju, suštinski je bilo malo stvari u kojima se nismo slagali sa državnom politikom. Ovo je posledica želje da se ukrupnjivanjem i stvaranjem snažnije i kvalitetnije organizacije brani ista politika. Iznenadilo me je da je Vučić tada to javno rekao, jer nisam očekivao, zato svi znaju da smo i u Vladu Srbije ušli bez prethodnih zahteva. Nismo insistirali na ministarskom mestu, već smo smatrali da je suština u slaganju oko politike koju Vlada treba da sprovodi u ovim zaista teškim vremenima. Nemamo nikakav koalicioni sporazum, ne participiramo ni u jednom javnom preduzeću, naš dogovor je posledica zajedničkog pogleda kako na spoljnu tako i na unutrašnju politiku.

Ali vaša partija ima neku svojinu, vi imate kapacitet u rejtingu u Beogradu, hoćete li sve to samo uneti u SNS?

Neću imati posebne zahteve. A kako se budu približavali izbori, pokušaću da dam svoj doprinos rezultatu.

Kako komentarišete ocene da se na ovaj način rešava unutrašnji sukob u SNS?

Nisam upoznat stvarno sa tim stvarima.

Zašto je spajanje za vas bolja opcija od koalicije?

Poslednjih par decenija su se na srpskoj političkoj sceni svi razjedinjavali. Mislim da bi možda bilo svrsishodnije, bolje, a možda i jasnije građanima kada bi se organizacije sličnog političkog opredeljenja udruživale. Na kraju krajeva, tako može više i da se učini u implementiranju te zajedničke politike. I kod vlasti i kod opozicije imamo dosta sličnih stranaka. Zamislite kad nas na međustranačkim razgovorima bilo 29 stranaka. Ne predstavnika, stranaka. Plus imate i sve one stranke koje će ući u razgovore uz posredovanje stranaca.

Kazali ste da nam je potreban jedinstven stav po pitaju minimuma nacionalnog interesa. To i sad navodite kao, ako ne ključni, jedan od razloga ujedinjenja. Ali ako imamo na vlasti stranku s ogromnom većinom na svim nivoima, šta je sprečava da definiše taj interes?

Mislim da to stranke u vlasti i čine i da su nacionalni interesi već sad dosta jasni. Čak i u delu opozicije se to jasnije definiše. Baš na sastanku koji pominjem smo se, čini mi se bez izuzetka, saglasili da treba zauzeti jasan stav o odbrani srpskog nacionalnog interesa. I na temu KiM, Evropske unije, razgovora koji nas čekaju, teškog perioda koji je ispred nas u narednih godinu i po dana. Tu se baštinila dobra atmosfera tog sastanka, jer oko ključnih nacionalnih pitanja nije bilo dileme da bez obzira na to ko je u ovom trenutku vlast, a ko opozicija. Kao narod treba da pokažemo da smo u stanju da zaštitimo naš nacionalni interes, a među sobom posle da rešavamo probleme. I zato stranci, pored sve dobre volje i naše dobrodošlice, ne treba da posreduju u razgovorima među nama. Nadam se da je i tome došlo vreme-da su nam stavovi složni oko nacionalnog interesa, bez obzira na unutrašnje razlike.

Na šta mislite kad kažete da vas je nacionalna politika zbližila?

Izuzetno sam ponosan i srećan što od Vučića čujem javno, a po prvi put od nekog našeg državnika, da ćemo pomagati svoj narod gde god on da živi. I da se toga konačno ne sramimo. Još iz opozicije sam rekao da ću prvi glasati za odobravanje sredstava koja će se dati Srbima u Crnoj Gori,  Severnoj Makedoniji, BiH, Hrvatskoj… Zašto? Zato što nema ozbiljnog naroda koji ne pomaže svoje sunarodnike u drugim državama. Prava politika je da čuvate svoj narod, a ne da ga žrtvujete. Ko ne voli sebe ne može da voli ni druge. I strancima, sa kojima sam razgovarao na tu temu, govorio sam da od nas ne treba da očekuju stvari, koje ni sami ne bi bili u stanju da urade. Ja volim svoj narod isto koliko i vi svoj, kažem im. Nama se traži da priznamo Kosovo, a imamo pet zemalja EU koje ga nisu priznale.

Šta bi bilo rešenje za KiM?

Svakako je teška pozicija ukoliko neko od nas očekuje da dobrovoljno prihvatimo nezavisnost dela naše teritorije. Nadam da bismo mogli da se dogovorimo prvo u vezi sa onim stvarima oko kojih se slažemo. Zato sam podržao „mali šengen“. Ako se slažemo da ovde želimo principe EU, ajde da ih i primenimo. Možda će nas to približiti, možda ćemo lakše razumeti jedni druge, pa tako onda lakše naći i odgovore na teška pitanja. Zato je velika stvar to što gradimo pruge, puteve, da ljudi putuju i trguju. Te ideje prepoznajem u politici koju reprezentuje Aleksandar Vučić. Inače šta bih radio s njim da nije tako? Bio gradonačelnik, on predsednik, i?

Ipak ste kandidat za gradonačelnika, dakle?

Ono što mogu da vam garantujem, to je da kako se budu približavali izbori mi ćemo spremati najjaču moguću formaciju za sve važne pozicije u državi. Gde će biti tu moje mesto, pokazaće vreme, a mi ćemo sagledavati sve okolnosti koje budu pratile period ispred nas i izaći sa najboljima.

Zašto Goran Vesić ne može da bude vaš blizak saradnik?

Ne bih se vraćao na tu temu.

Kada ste 2018. rekli da nema dogovora sa SNS kazali ste da su razlog uvrede koje vam upućuju. Iz iste te stranke i kroz Narodnu skupštinu i danas, međutim, izlaze iste vrste uvreda ka drugim ljudima. 

Ja to ne radim i to ne podržavam. Valjda je najbolji primer sopstveni. Ne možete da se ljutite na članove SNS koji brane svog predsednika kada ga nazovete bolesnikom i psihijatrijskim slučajem. Hajde da probamo da ne etiketiramo ljude, ali da pođemo od sebe. Jer ako je u redu da ja vas nazovem bolesnikom ili da vam pretim šta će vam se desiti kad dođem na vlast, onda ne mogu da kukam kao Damjanov Zelenko ako mi neko nešto odgovori, i to ne čak ni istom merom, u njegovu odbranu. Vodim računa o svakoj reči. Ni to sa naslovne strane Vremena nisam rekao. Pred te izbore imao sam dva jasna stava. Jedan da neću podržati nikog za gradonačelnika i ako ne budem sam dobio šansu, da ću ići u opoziciju. I drugo, rekao sam da sam otvoren za sve stranke, da razgovaramo nakon izbora o politici u interesu Beograđana. Takođe, bez obzira na kampanju, u njoj ne smemo preći granice ljudskosti ako mislimo sutra da sarađujemo. U jednom momentu, pojedinci iz SNS su prešli tu granicu i rekao sam da nakon tih izbora nema saradnje, i to u momentu kad po istraživanju SNS nema sam većinu. Znači svesno sečem svoj politički manevar i gubim svaku šansu da dođem na čelo Beograda. I tada sam rekao da sa pojedincima koji su se tako prema meni odnosili, neću praviti vlast. I nisam to ni uradio. Dakle, ja nisam rekao neću nikada, nego da neću tada. Ljudi, vremena i okolnosti su se u međuvremenu promenili, a i u meni je neko, kad me bolje upoznao, prepoznao nešto što tada nije prepoznavao…

Šta to?

Od te 2018. godine nakon beogradskih izbora ja osnivam SPAS i izlazimo iz okvira lokalne politike. Od tada kreće naše političko zbližavanje, pre svega nacionalnim temama. Znači krenulo je nakon, a ne pre beogradskih izbora.. A što se tiče te izjave i beogradske vlasti, ne samo da u nju tada nisam ušao, kako sam rekao, nego ni dan danas nisam deo iste, iako je prošlo više od tri godine. Čak se opština Novi Beograd, gde je i SNS od skora deo vlasti, tretira i dalje od strane grada kao da je opoziciona i njen tretman ne može da se poredi sa tretmanom koji imaju ostali. Još jednu stvar bih podsetio te koji vole da se prisećaju prošlosti partikularno. Pitam se zašto baš sad nema nigde moje izjave iz 2016. kada sam SNS-u ponudio koaliciju nakon što sam pobedio na izborima na Novom Beogradu. Tada sam otvoreno rekao da je u interesu Opštine Novi Beograd da imamo dobru komunikaciju sa gradskom i republičkom vlasti. Tadašnja ekipa iz SNS me je uslovila sa nekim funkcijama, nisam hteo tako da razgovaram i napravio sam vlast sa SRS. Ni tada, kao ni sada ništa nisam krio.

I vi se vraćate u prošlost kad, na primer, kažete da biste ispunili sve izborne zahteve opozicije u svim oblastima ako vam pokažu šta je to postojalo u periodu od 2000. do 2018, a da sad ne postoji. Ako se okolnosti menjaju zašto je neophodno da se vraćamo na to šta je bilo? Zašto je nelegitimno izneti sasvim nov zahtev koji će poboljšati uslove, ako kao društvo napredujemo?

Jedno je razgovor o napretku društva, a drugo uslovljavanje izlaskom na izbore. Za ovo drugo morate da imate jasan razlog i jedinicu mere. Čega danas nema, a bilo ga je kad ste svi na izbore išli. Sve drugo je manipilacija.

Zašto mislite da činioci bivše vlasti nemaju pravo da traže nešto što nije bilo tada, ali sada je potrebno da bude?

Tačno, imaju pravo da traže šta žele, ali je dosta diskutabilno s moralnog aspekta, ukoliko tražite stvari koje sami niste doneli kad ste bili vlast. Pravo imaju, ali im ja to ne bih dao. Da se pitam, izašao bih u susret svakom zahtevu dela opozicije koja još uvek preti bojkotom ako pokažu čega to danas nema, a bilo je do 2018. i neka se referišu na bilo koji period. Ivica Dačić je, koliko znam, pozvao sve partije na sastanak u Skupštini. Na taj sastanak, kome je Vučić prisustvovao, mogli su da dođu i Đilas i Jeremić i Lutovac i više ne znam koliko ih tamo ima. Odlučili su da ne dođu. A ja mislim da je dobro da na ovaj način razgovaramo, da ta praksa treba da ostane i za sve naredne izbore, da se razgovara o situaciji u društvu, opet o nekim novim izbornim uslovima, o odnosima među strankama. Nikada pre nije postojalo da stranke vlasti razgovaraju sa opozicionim partijama, čak i onim koje nisu parlamentarne.

Da li mislite da ekonomski napredak, koji često pominjete, prati i napredak u oblasti ličnih sloboda?

Ako ćemo sa medijskog aspekta da gledamo, nikada nisu postojali snažniji i uticajniji antirežimski mediji nego danas. Broj takvih medija je veći nego ikada. Pa zar to nije sloboda? Druga je stvar što se izgubila objektivnost medija, po uzoru na zapadne. Na žalost, mi pratimo te trendove i delimo se, na režimske i antirežimske. Neophodno nam je što više objektivnih medija, da se čuje i druga strana. Moj apel privatnim televizijama je: zovite sve. I recite ko je odbio da dođe. Ne možete vi da se bunite zašto vas nema na nekoj televiziji, ako vam je istovremeno ispod časti da se na njoj pojavite. Na vama je, kao medijima, da date priliku svakome. Ne znam koliku ću političku snagu imati, ali ću se truditi na sve načine da svojim delovanjem ohrabrim svaki medij da, bez obzira na korpus kome pripada, bude što slobodniji i da pokuša da bude što objektivniji. A, vidite, Pink je tu dosta pošten. Otkad znam za Pink, režimski je. Ali, današnjoj opoziciji nije smetalo kada je Pink podržavao njihovu vlast. Tad su vrlo rado išli na Pink. Kada bi svako od nas imao dovoljno snage da ne radi ono što su njemu radili, bilo kad je bio opozicija ili vlast, to bi bio strahovit iskorak za naše društvo. I da argument postane nešto od čega će zavisiti svačija politička snaga. Evo ja sam prethodnih dana gostovao svugde gde su me zvali.

Osim na onim za koje ne dajete izjave.

Ne dajem izjave onima koji su ih zloupotrebili, ali i njima odgovaram ako je neka konferencija za štampu pa i drugi mogu da čuju pitanje i odgovor. Nisam od onih koji biraju kome će da odgovoraju na konferencijama, od onih koji sebi daju pravo da odlučuju ko su novinari, a ko nisu. Previše je pretnje i isključivosti sa svih strana, to smatram veoma opasnim.

Da li ste vi pretili Nebojši Krstiću?

Naravno da ne. Stigao sam na gostovanje, a nisam znao da će i on biti gost. Da sam znao ne bih gostovao s njim u emisiji. To sam i rekao.

Koji problem s njim imate?

Po osnivanju Fondacije Budi human osporavao je sve što radimo. Tada sam zamolio da bilo Krstić ili neko drugi sve eventualne sumnje ili nepravilnosti prijavi nadležnim organima i da ne čini to kroz medije, jer time ugrožava kredibilitet fondaciji i samo lečenje dece. Nastavio je da to radi javno, a nije otišao da prijavi državnim organima ništa. Time je pokazao da ga ne interesuje uopšte fondacija, već mu je namera da meni nanese kao neku štetu, ne shvatajući da je štetu naneo samo nedužnim ljudima za koje se mi svi, zajedno sa građanima Srbije već godinama borimo. Eto zato neću da sa njim sedim. A inače ta fondacija je najveća stvar koju sam ja uradio u životu i moje je životno delo. I sve drugo što sam radio ne može sa tim da se meri i potpuno je beznačajno. Ne postoji institucija na ovim prostorima kojoj ljudi više veruju do ovoj fondaciji.

Vaš bivši saigrač Danilo Ikodinović tvrdi da je novac kojim raspolaže Vaterpolo kluba Novi Beograd za ugovore sa trenutno najboljim igračima nerealno veliki. Odakle novac VK Novi Beograd i koliki je njegov budžet?

Vidim da je u jednom izuzetno euforičnom stanju svog novog političkog angažovanja, pa bih ga i razumeo da meni nešto politički zamera. Ali sam veoma iznenađen da se od svega odlučio da mi zamera što pokušavam da podignem sport od koga smo i on i ja živeli i od koga smo postali sve što danas jesmo. U tom klubu se nalaze ljudi koji su sa njim sto puta bliži nego što smo on i ja ikada bili, kao što je recimo Vladimir Vujasinović, a on je ovde već tri godine. VK Novi Beograd će se finansirati kao i svi klubovi u svim sportovima. Ja taj klub lično pomažem već 6 godina, a vodio sam ga i sa klupe dve sezone. I danas mi je zadovoljstvo da idem na bazen i radim sa decom. I naravno da ću pokušati da obezbedim što više sredstava tom klubu i uopšte vaterpolu u Srbiji. Nadam se da će pored privatnih interes pronaći i državne firme, koje pomažu sve sportove u zemlji. I Vlada i ja, pokušavamo svojim ličnim kontaktima da damo vaterpolu priliku da zauzme mesto koje mu je oduvek pripadalo. Zašto se Ikodinović odlučio za napad na svoj sport i da pita zašto pare da se daju vaterpolu? Stvarno ne znam. Pa, on se 2006. godine vratio iz Italije u Partizan, a sada zamera nama što želimo isto da uradimo sa nekim našim igračima iz inostranstva. Ne znam da li je tad pitao Partizan – odakle vama pare za mene. Svakako mi ćemo sve učiniti da uspemo da vratimo neke naše reprezentativce u zemlju, a Danilu želim sve najbolje u životu i da nikada ne zaboravi šta je nekada bio i iz kog sveta dolazi, bez obzira na sadašnje političke ambicije.

Da li je Novi Beograd novi Bečej? I da je SNS-ovac Aleksandar Šapić novi SPS-ovac Đorđe Predin Badža?

Đorđe Predin Badža je bio veliki čovek koji je držao sport u Bečeju. Ne samo vaterpolo. U to vreme Bečejci su imali prvaka u ženskoj košarci, fudbalski klub u prve četiri ekipe, vaterpolo klub najbolji u Evropi. Taj mali grad je na sportskoj mapi Evrope bio izuzetno veliki. Posle petooktobarskih promena, vlast je ugasila velikana. Nadam da ćemo biti novi Bečej pre tih promena, ali isto tako da pomognemo i Radničkom i Zvezdi i Partizanu i drugim klubovima. Jer Srbija verovatno nikada neće imati prvaka Evrope u fudbalu, u košarci možda, a prvaka u vaterpolu, odbojci, rukometu-to realno možemo da priuštimo. I sve ću učiniti da pomognem svoj sport. Je li to sramota? Ako jeste, neka niko ne glasa za mene zbog toga.

Izvor: NIN

13. maj 2021. godine