Шапић: Одлука о одлагању грејне сезоне рационална и промишљена

Градоначелник Београда Александар Шапић рекао је на данашњој седници Скупштине града да је одлука о одлагању грејне сезоне била рационална и промишљена, у складу са метеоролошким условима који су и даље актуелни.

Он је подсетио да је раније јавно говорио о енергетској кризи и штедњи, као и одлагању почетка грејне сезоне.

– Мислим да је штедња рационалан и домаћински потез и мислим да је то више него исправно. Гледајући садашњи тренутак, цене енергената у Србији нису много порасле, пре свега мислим на грејање на гас даљинским путем. У читавом свету вidимо протесте због проблема са енергентима, а код нас држава на разне начине покушава да ублажи кризу. Људи можда и не знају да електране плаћају гас по 12 одсто већој цени, док је цена за кориснике остала иста. Одлагањем грејне сезоне одлучили смо се на најмање лош потез, а ево јуче смо имали температуру од 28 степени. На тај начин уштедећемо новац који ћемо употребити уколико буде требало – рекао је Шапић.

Према његовим речима, Град две трећине гаса потребног за грејање купује по повлашћеној цени, док трећину плаћа по тржишној.

– Повлашћену цену за две трећине гаса обезбедио је председник Вучић у договору са председником Руске Федерације. Нико не може да зна како ће се кретати цене енергената и каква ће бити ситуација током предстојеће грејне сезоне. Сведоци смо дешавања на северном току, уколико би се нешто десило на јужном, Србија би имала огроман проблем са снабдевањем и преостало би само оно што је у складиштима у земљи и иностранству. Управо због тога је мој мотив био да уштедимо енергенте и новац када су температуре изнад просека за ово доба године. Имамо инformације да ће се топло време задржати још неколико дана и мислим да нам 31. октобра следе топле пробе, а потом и грејање од 1. новембра. Такође, постоји и аутоматски систем у топланама који зауставља грејање у данима када је спољна температура одређене вредности. Свако може да процени након ове две недеље топлог времена колико је одлагање грејне сезоне. По сваку цену желимо да избегнемо промену цена грејања у току сезоне, јер би то угрозило буквално сваки кућни буџет. Једноставно покушавамо да се што боље снађемо у датој ситуацији и хајде да пустимо да људи процене колико је одлагање грејне сезоне била рационална одлука, узимајући у обзир ситуацију са временом – рекао је Шапић.

Када су у питању излагања и амандмани на административне таксе и порез на имовину, Шапић је рекао да постоје законске обавезе о роковима у којима би требало донети одређене одлуке.

– Морамо да прилагодимо одређене ствари индексу раста потрошачких цена. Порез на имовину две године није повећаван, док је у том периоду дошло до страховитог раста цена некретнина. Требало би размислити и о опцији која води рачуна о томе да ли је лице којем је повећан порез на имовину променило некретнину у којој живи или не. Због тога смо и ограничили раст пореза на имовину на пет одсто. У пракси, за стан у другој зони од 85 квадрата годишње повећање износа пореза на имовину је 700 динара. Према проценама, свака некретнина у Београду је током последње две године добила на вредности између 25 и 35 одсто. У претходним годинама, изузев последње две, порез је повећаван за мале износе, али сећамо се исто тако 2014. године када је порез повећан 80 одсто. То је нешто што не смемо да дозволимо. Мислим да је важно да се опорезује промет некретнина које добијају на вредности, а не тамо где људи живе на истој адреси, а порез се драстично мења. Имамо обавезу да се прилагођавамо тржишним кретањима у одређивању износа пореза на имовину – појаснио је Шапић.

Одговарајући на примедбе одборника у вези са допуном реда тачком о превозу такси возилима особа са инвалidитетом, градоначелник је нагласио да је ова тема веома важна и да се њоме не треба бавити ради добијања политичких поена.

Шапић је навео да је Општина Нови Београд највише урадила како би се побољшали услови за живот ових људи.

Када је реч о давању новца из буџета за гондолу, градоначелник је појаснио да је тај новац само позиција у буџету која није потрошена. У зависности од тога да ли тај пројекат угрожава културно-историјску баштину као што је Калемегдан или не, средства из буџета ће бити искоришћена.

Говорећи о поштовању удаљености кладионица од школа, Шапић је инformисао одборнике да су геодете из ЈКП „Београдски водовод и канализација” изашле на 59 локација са спискова локација које су доставили директори школа.

– Утврђено је да је 19 кладионица на удаљености мањој него што је прописано, пет није постојало, а за 35 је констатовано да се налазе на већој удаљености од прописане. Обавестили смо још једном Министарство финансија, односно Управу за игре на срећу, да они на основу нашег ураде поновно мерење, а на њима је да то и учине. Ми смо урадили оно што смо обећали – навео је Шапић.