Šapić za Nedeljnik: Tadić mi je prijatelj, Vučić ima moć da sagleda sve

Ne želim da pravim rijaiti od Vesića. Nebojši Krstiću nikad neću preći preko napada na Fondaciju. Ne postoji nijedna važna tačka koju zameram Vučiću. Ne odričem se onog ašto sam radio sa Đilasom. Nisam primtio da me je opozicija ikada pohvalila, sad su se setili da postojim.

Verovatno prva pormena koju je Aleksandar Šapić uneo u Srpsku naprednu stranku (SNS) jeste ta da razgovara sa medijima kojie naprednjaci obično izbegavaju. Jutro nakon što se SPAS ujedinio sa SNS-om, Šapić se sastao sa eipom Nedeljnika i razgovarao o odnosu sa Vučićem i opozicijom, strujama u stranci, korupciji, Jovanjici, Krušiku ali i paralelama sa Komunističkom partijom. Bio je to njegov prvi intervju za štampane medije kao člana SNS-a i zato smo razgovor i počeli pitanjem:

Da li se već osećate kao naprednjak?

Verovatno će biti nekih grešaka, jutros sam govorio ”oni su”, a u stvari “smo mi”. Treba vreme da se navikneš i kad promeniš krevet, a kamoli kad uđeš u tako veliku organizaciju. Suština je da je između politike koju sam zastupao poslednjih godina i politike SNS nema velikih razlika. Ima je u načinu na koji bi se nešto u praksi sprovelo. Različiti smo ljudi, pa različito radimo neke stvari. Danas imam jednu veliku odgovornost jer nije SNS postala tako velika zahvaljujući meni, već zahvaljujući njihovom rukovodstvu, a pre svega Vučiću koji je tu stranku doveo na nivo na kojem je danas. I ja tu osećam veliku odgovornost jer je meni u ruke dat jedan mehanizam u čijem stvaranju nisam učestvovao.

Ta stranka sebe voli da naziva Catch All, i da baštini kadrove od Vlade Djukanovića do Zorane Mihajlović. Kojoj grupi vi pripadate?

Ne mogu ja da pripadam ničijoj grupi. Svako od njih ima svoje viđenje stvari i catch all znači da imate širok politički spektar koji pokrivate, a da se, s druge strane, zalažete za isti cilj. Verujem da je primarna politika svih ljudi u SNS ista, a to je što stabilnija i ekonomski snažnija Srbija, evropski put, bez obzira što se taj evropski put 2000, 2010, i danas nije isti, jer ni Evropa nije ista, kao i odbrana srpskog državnog i nacionalnog interesa. To verujem da niko u SNS ne dovodi u pitanje.

Deluje da ste u najlošijim odnosima sa grupom bivših DS-ovaca, kao što su Siniša Mali, Vesić, Krstić…

Koji Krstić?

U redu, Nebojša Krstić je analitičar blizak vlasti, nije u SNS, ali …

Prvo, sa Sinišom Malim danas imam odličan odnos. Čak sam najbolje sarađivao sa Gradom Beogradom kada je Mali bio gradonačelnik. Nije to bilo nešto spektakularno, ali je postojala saradnja.

Bolja nego kasnije?

Kasnije je nije ni bilo. Što se tiče Gorana Vesića, ne želim da pravim nikakav rijaliti od cele priče. Od subote od kada smo deo iste organizacije, mislim da je mesto za svaku nesuglasicu sa bilo kim, jedino stranački organ. Nema potrebe da razgovaramo preko medija. Što se tiče Krstića, za to postoji konkretan razlog – Fondacija “Budi human”. On je napadao u medijima pre par godina. Ja sam tada izričito molio sve one koji imaju bilo koju sumnju na račun rada Fondacije i eventualnim mahinacijama, da to obavezno prijave nadležnim organima, policiji, tužilaštvu, ali da je pre toga ne blate kroz medije, jer se tako nanosi šteta i urušava kredibilitet Fondacije, a time automatski i ugrožavaju životi na stotine nedužne dece za koje Fondacija skuplja novac. On nikad nije otišao da prijavi rad Fondacije policiji ili tužilaštvu, ali je zato jeste napadao u medijima, dovodio u pitanje njen rad i time direktno ugrožavao nedužne dečije živote. Preko toga mu nikad u životu neću preći. Tačka.

Kako ste protumačili onu fotografiju na kojoj Goran Vesić sedi dok vam ostali aplaudiraju?

Ne bih komentarisao. Svaki dalji ulazak u to pitanje nema nikakvog smisla, a i ne vidim nikakvu korist ni za društvo ni za organizaciju.

A da li biste komentarisali socijalnu distanicu oko Nebojše Stefanovića dok ga razvlašćuju?

Mislim da nemam pravo na to. Juče sam ušao u tu organizaciju i bilo bi pretenciozno i arogantno sa moje strane da se bavim unutarstranačkim stvarima i odnosima o kojima skoro ništa ne znam.

Vi imate vrlo negativan stav o komunizmu i periodu Titove vladavine. Da li je onda budućnost Srbije da ima stranku koja se hvali da ima članova kao KP?

Da, imam jasne stavove o komunizmu. Mislim da je to najcrnji period po srpski narod. Komunizam je 50 godina svesno urušavao srpski nacionalni identitet, a to je i posle njega nastavljeno još dodatnih 15, 20 godina kada su komunistički lideri nastavili da vladaju Jugoslavijom. To je zaista jedan od najtamnijih perioda naše istorije, ne računajući ratove i pogibije. Činjenica jeste, da se u toj komunističkoj Jugoslaviji daleko bolje živeo nego u drugim komunističkim tvorevinama iz istočnog bloka, ali takođe nemam nikakvu dilemu da je u toj takvoj Titovoj Jugoslaviji, srpski narod najgore prošao u svakom pogledu. To je moj stav o komunizmu. Ali kakve to veze sad ima sa brojnošću? Paralela je potpuno promašena. To je kao da danas upoređujete Zvezdu i Real po kvalitetu fudbalera, ali ste do toga došli tako što ste konstatovali da oba kluba imaju u svojoj zemlji najveći broj navijača.

Možda po broju i u načinu na koji deluje SNS?

Po broju možda, ali po načinu, nemojte molim vas. Stvarno ne bih voleo da to poredimo sa komunizmom. Mi ipak živimo u demokratskom društvu, živimo u višestranačju od devedesetih, to u komunizmu nije postojalo, mi imamo izborne procese, mi smo deo savremenog sveta po svim parametrima i standardima. U komunističko vreme to nije postojalo, pa mislim da takvo poređenje nije dobro. Veliko je pitanje i koliku je istinsku podršku taj i takav komunistički režim imao u Jugoslaviji. Podsetiću vas da je do 1944. godine u Srbiji zvanično bilo 987 registrovanih komunista. Tito je tokom celog Drugog svetskog rata vršio propagandu i govorio da se u Srbiji slučajno ne spominje komunizam, jer ga narod prezire, nego samo antifašizam i borba protiv okupatora. Srbija do Tita, nikad nije bila zemlja komunista. I ne možete u jednom diktatorskom režimu da se pozivate na podršku naroda. Podrška je posledica represije i ima je onoliko koliko diktator odluči.

Kad vidite kako se donose odluke u stranci, lokalni odbori traže smenu Nebojše Stefanovića, a onda se ne smeni sa svih funkcija, nego da ostavku, kako tu vidite sebe? Ako se ne čuje glas lokalnih odbora, šta vi očekujete?

Niste u pravu. Lokalni odbori su tražili smenu sa stranačkih funkcija…

…I sa državnih?

To nisam video. Lokalni odbori ne mogu da traže smenu sa državnih funkcija jer se, na kraju krajeva, oni ni ne pitaju da li će neko da bude državni funkcioner, već se za to pitaju drugi organi stranke. Sad da li je on podneo ostavku ili je smenjen? Podneo je ostavku, da nije verovatno bi bio smenjen. Ispoštovan je stav odbora u meri u kojoj je bio izražen. Ima jedna važna stvar: ne postoji nijedna organizacija na svetu, nijedna firma, pa pretpostavljam ni vaša medijska kuća, koja kad drži kolegijum drži lajv prenos da mi možemo da pratimo šta tamo radite. Mislim da svaka ozbiljna porodica mora da rešava stvari unutar svoje kuće. Onog trenutka kad sam prihvatio da postanem deo te velike političke porodice, prihvatio sam i da se neke stvari rešavaju unutar nje. I nemojte da mi zamerite što o tome neću da govorim javno.

Dakle, očekujete da se Vaš glas čuje?

Što bi me zvali, ukoliko ne žele da čuju šta mislim?

Ranije ste rekli da se slažete sa Aleksandrom Vučićem po pitanju spoljne politike, da biste sve uradili isto…

Kad bih umeo, ne kažem da bih znao da uradim isto. Ali kad vidim šta on radi, deluje mi da bih i ja, kad bih znao, radio isto.

U kojim oblastima se ne slažete po pitanju unutrašnje politike?

Što se tiče tih ključnih stvari, u poslednje tri godine, zaista nije postojalo nijedno važno pitanje, oko kojeg se suštinski nisam slagao. Da li bih možda imao neka drugačija kadrovska rešenjna i da li bih nešto radio na drugačiji način – verovatno da. Različiti smo ljudi, nismo klonovi. Ali, ne postoji nijedna važna tačka, u oblasti ekonomije, razvoju infrastruktutre, unutrašnje politike, zatim odnosu prema našem narodu u okruženju, kulturi, sportu, oko koje sam imao neku veću zamerku. Da nije tako, ne bismo imali odnos iz kojeg je proizašla ova vrsta saradnje. Ima jedna zanimljiva stvar, ja bih voleo da isto pitanje postavite opozicionarima. Mesecima ili godinama još nisam čuo ključnu, suštinsku stvar koju oni njemu zameraju. Korupcija je opšte mesto, svaka opozicija na svetu, svakoj vlasti zamera korupciju.

Da li u ovoj meri kao kod nas?

To je relativna stvar. Šta znači u kojoj meri? Pogledajte sve zemlje u regionu, u Italiji, Španiji, opozicija uvek kaže da je to najlopovskija vlast na svetu. Ne kažem da korupcije nema, daleko od toga, ali to je postalo opšte mesto. Da li izađe neko iz opozicije i kaže u kojoj se tački spoljne politike ne slaže danas. Šta bi oni danas drugačije uradili u ekonomiji, kad je ekonomija danas bolja nego što je bila. To je zanimljivo ako obratite pažnju. Znamo šta smo zamerali Slobodanu MIloševiću, znamo šta se zameralo posle 5. oktobra, a šta danas opozicionari zameraju ovoj vlasti. Nikako to da čujem. Moj predlog je da ih pitate, a da ne kažu Krušik i Jovanjica. To je zanimljivo, kažete Jovanjica, a ja pitam šta je tu sporno?

Možda je sporno to što je najveća plantaža marihuane u ovom delu Evrope… Veze sa vlastima, bezbednosnim strukturama?

MIslite li da je dobro da donosimo zaključak pre sudskog postupka? Zamislite kad bi vlast donela presudu pre suda. Pa svi bi joj skočili na glavu. Postoji neka sumnja, pohapšeni su neki ljudi, nisam čuo da je iko od njih na slobodi, a da je učestvovao u tim stvarima. Hajde da vidimo šta je stvarno tamo bilo i sačekamo sudski epilog. Da li je najveća plantaža ili nije, ko je radio, šta je radio. Kao i za Krušik. Epilog afere Krušik je taj, da je srpska namenska industrija izgubila 50 miliona evra i direktno dva velika posla prešla kod Bugara. I prva informacija o aferi Krušik izašla je na bugarskom sajtu, od bugarske tajne službe. Niko to ne spominje. I kažu Aleksandar Obradović je uzbunjivač. “Uzbunjivač”, koji je prvo odlučio da obavesti novinarku portala bugarske tajne službe. Onda pitate što niste obavestili naše nadležne organe, a oni kažu: ko zna šta bi mu se desilo.

On je obavestio i naše medije.

Pa, što nije objavio neko?

Koliko se sećam, jeste.

Ja koliko se sećam, tek posle bugarskog portal sa kog su preuzeli vest.

Pa, i pre toga se pisalo o tome.

Koliko se sećam, eksplicitno tek posle bugarskog portala. Hajde da pričamo o svemu. Neću da pravdam bilo koga, ali hajde da vidimo koje su posledice afere Krušik. Da li je naša namenska industrija slabija, da li ima manje posla, da li su preuzeli poslove neki drugi. I isto tako da vidimo šta je bilo nedozvoljeno u tome, da li su zaista nameštani poslovi nekim našim firmama. Nemam nikakav problem sa tim. Samo, nemojmo da govorimo: afera Krušik. I nemaju pojma šta da kažu. Posledica je 50 miliona evra manje za našu namensku industriju i urušavanje tog preduzeća.

Ko je onda kriv za tih izgubljenih 50 miliona evra: da li je kriv onaj koji je ukazao na zloupotrebe i nezakonitosti ili oni koji su ih pravili?

Ali, zašto je ukazao preko portala bugarske tajne službe, to ja postavljam kao pitanje. Zašto nije otišao u policiju i tužilaštvo? A ako oni ne reaguju, onda idi u naše medije, pa tek onda u bugarsku tajnu službu. To je ključno…

Teško mi je da poverujem da je otišao u bugarsku tajnu službu?

Pa šta je taj portal? Šta je to? Portal koji ima 500 posetilaca mesečno. Nego, čija tajna služba?

Ne može da bude kriv onaj ko je ukazao na to, umesto onih koji su sve zloupotrebili?

Ali onda on nije uzbunjivač. Čitao sam šta je uzbunjivač. Prvo, kaže, obavesti rukovodstvo firme, pa državne organe, onda obavesti medije u svojoj zemlji, pa tek ako se ne reaguje ide dalje. Dobro je što je ukazao, samo gde je ukazao. S kojim ciljem, koje su posledice. Ne znam. Meni je zasmetalo da se na bugarskom portalu pojave interna dokumenta naše firme. Da u našoj zemlji, naši organi nisu reagovali, onda su dozvoljene druge radnje.

Bilo je i njegovih izjava da je pisao i predsedniku Vučiću i slao pisma na različite aderse.

Ukoliko je tako onda ja grešim, ali ja to nisam video. Nisam video da se on kod nas bilo kome obratio. Nijednoj našoj nadležnoj institucij. Policiji, tužilaštvu, a ni predsedniku države, kako Vi kažete da je rekao, već se prvo pojavilo u bugarskim medijima.

Da se vratimo na politiku: da li biste voleli da imate ozbiljnu opoziciju? I koga biste voleli da vidite da vodi DS iz kojeg ste potekli?

Ne mogu ja da kadriram u drugim organizacijama, niti želim. Mislim da je dobro za svako razvijeno, demokratsko društvo i modernu državu koja pretenduje da bude lider u ovom delu Evrope, da ima kvalitetnu, jaku opoziciju. Jer, kvalitetna i jaka opozicija čini vlast boljom. To je kao u sportu. Ne možete da imate kvalitetan klub bez kvalitetne lige.

Kakva je onda vlast ukoliko nema jaku opoziciju?

Vlast uvek može da bude bolja. Ova vlast je u poslednjih osam, devet godina puno toga uradila, kao što se i sama menjala. Nije ista ova vlast 2012. i 2014. Nije ista 2017. i danas. Imala je neku svoju genezu i postoje jasni parametri na osnovu kojih možemo da vidimo kako su ti rezultati išli. A rezultati su jača i snažnija ekonomija, bolja infrastruktura, bolji položaj srpskog naroda… Svako može da kaže može bolje, ali ne možete da kažete da nije bolje nego što je bilo. To su stvari koje su činjenične.

U prethodnom intervjuu za Nedeljnik, rekli ste da su kolege bivši vaterpolisti korektno radili svoj posao, ali da su oni bili postavljena, a ne izabrana lica. Vidite li sebe u budućnosti kao izabrano ili postavljeno lice?

Samo kao izabrano. Ako nemam istinsko utemeljenje u svom narodu, u biračkom telu, ne želim da budem politički funkcioner koji se postavlja na neku funkciju i nešto mu se poklanja. Želim da budem čovek koji dobija poverenje naroda i za to snosi odgovornost.

Znači, vidite sebe kao kandidata na direktnim izborima?

To je druga stvar. Mi, nažalost, imamo samo neposredne izbore za predsednika Republike, a za sva druga mesta nemamo. Mislim da bi to trebalo jednom da se promeni, naravno ne narušavajući naš politički sistem. Bilo bi dobro, posebno na lokalnom nivou, da ljudi znaju za koga glasaju. Znamo da u Srbiji postoje ljudi koji se postavljaju i za koje se glasa. Nema puno ljudi za koje se glasa. Ne želim da budem lažno skroman, ali ja sam do sada bio neko za koga se glasa i neko ko vuče određeno biračko telo. A, najveći broj ljudi je postavljen. Ako nekad dođem u situaciju da nemam istinsko poverenje naroda, ja ću tog dana prestati da se bavim politikom.

Gde vidite sebe u SNS? Na kom mestu i u kojoj oblasti biste mogli da date svoj maksimum?

Da budemo realni, s obzirom da sam danas potpredsednik stranke, nema tu baš puno prostora da idem na gore. Jedino ako krenem da proklizavam na dole.

U gradu ili na nekom drugom mestu?

Činjenica je da imam najviše znanja, iskustva i rezultata iz lokalne politike, na Novom Beogradu i u Beogradu. Da li će period pred nama pokazati i da imam neke druge kapacitete, videćemo. U ovom momentu, Beograd je svakako oblast u kojoj mogu najviše da dam.

Jeste li razgovarali u prethodnih sedam godina sa srpskom opozicijom? Kako su izgledali ti razgovori, i gde je puklo?

Razgovarao sam sa svakim ko je želeo sa mnom da razgovara. A ništa nije puklo, jer ne može da pukne nešto što nije ni postojalo. Nisam primetio preterano raspoloženje prema meni od strane bilo koje opozicione stranke. Nisam primetio da su ikada afirmativno govorili o meni, da su hvalili moj rad, da su imali želju za saradnjom. Tako da ne znam šta ih je sad pogodilo, pa su se setili da postojim. Razgovarao sam sa svima, jer mislim da je razgovor u politici normalan. Neki su tražili moju podršku za predsedničke, drugi za parlamentarne izbore, neki su mi nudili saradnju na nivou grada, ali manje više kod svih njih je provejavao taj stav da ja treba da budem srećan što su se oni udostojili da mi se uopšte obrate. Podsetiću vas da sam jedini čovek koji nije bio deo vladajuće većine, a koji nikad nije prisustvovao sastancima Udružene opozicije Srbije ili Saveza za Srbiju.

Zašto? Je l vas nisu zvali?

Zvali su me, ali ja znam kako su pravljeni ti sastanci. Podsetiću vas, taj SzS je napravljen, pa su na te sastanke prvo pozivani svi, a onda su počeli da se svađaju i da se polako osipaju. Ta grupa nije napravljena da bi pokušala nešto da napravi, već tako što je to neko smislio da u svrhu sopstvene promocije iskoristi sve što je protiv SNS. Ja sam to znao i zato nisam hteo tamo da prisustvujem. Rekao sam da mogu da podržim neke stvari, ali sa njima za sto, da me slikaju i od toga kroz svoje medije prave svoj politički marketing, nema šanse.

Na primer koje stvari?

Meni je zanimljivo da danas ne postoji zahtev da se povede računa o tabloidnom novinarstvu i tabloidnom blaćenju ljudi. A toga nema jer smo u međuvremenu dobili i opozicione tabloide. Mislim da je objektivnost u novinarstvu važna. Ja sam se tada slagao sa njima, ali nisam želeo da dolazim na te sastanke, jer je princip uvek isti. Svi kao nešto govore, ali se jedan samo pusti u medije i predstavi kao veliki i jedini pravi opozicioni vođa.

Na koga mislite?

Mislim na toga koji je to radio. Kada budem želeo da izgovorim nečije ime, ja ću to da uradim. Sva ta okupljanja su imala samo jedan cilj, a to je ko će što bolje da se izbori za poziciju u opozicionom telu. I to i danas rade. Ne interesuje ih ništa drugo i to je njihovo pravo, ja samo nisam hteo u tome učestvujem.

Dok ste bili u DS, komentarisali ste fizički izgled Zorane Mihajlović…

Nije tačno. To je laž. Kad sam komentarisao?

Spominjali ste masu i definiciju?

Šta sam rekao?

Svi su to protumačili, pa i ona, kao neprimereno.

To je onda njihov problem. A ja ću da vam citiram šta sam rekao. Zorana MIhajlović je bila u jednoj emisiji zabavnog karaktera gde se dosta šalila i između ostalog govorila kako voli da trenira. Zabavna, lepa emisija. U skladu sa tim, našalio sam se, kao neko ko ima veze sa sportom, ko trenira ceo život i ko može sebi da dozvoli da da jednu vrstu sugestije i izgovorio doslovce: Manje opterećenje – veći broj ponavljanja, rad na definiciji, ne na masi. Svaki fitness trener će vam to reći. I šta je tu uvreda, izvinite.

Šta, hteli ste da joj date sportski savet?

Tako je.

Nije delovalo tako?

Pa šta ja da radim. To što neko ima prljave misli, to je pitanje za njega.

Zastupali ste i jak stav po pitanju LGBT osoba…

Jak stav?

Niste delovali kao čovek koji je previše otvoren za tu populaciju…

Imam pravo da budem konzervativnog shvatanja, ali nijednog trenutka i nijednom rečenicom ili činom nisam narušio bilo čija prava ili smatrao da treba da bude ugrožen. Moje je legitimno pravo da imam konzervativnija shvatanja i na tome ne treba da mi zamerate.

Ne zameram, nego hoću da pitam kako vidite saradnju sa Anom Brnabić?

Ne poznajem je previše dobro, ali za ovo koliko je znam, mogu da kažem samo sve najbolje.

Kakav je vaš stav o zakonu diskriminaciji? Šta mislite o brakovima gej partnera?

Za brak nisam, to sam rekao pre nego što ga je vratio Vučić i rekao da ugrožava Ustav. To je taj drugi zakon. Naravno da ugrožava Ustav ako se “parterstvo” definiše kao “zajednica”. Jer zajednica po našem Ustavu može biti samo između muškarca i žene. Ja sam razumeo taj zakon kao jednu vrstu partnerstva dvoje ljudi koji žive zajedno i kojim će biti zaštićena sva njihova prava. Dvoje ljudi koji žive u partnerstvu, ne u zajednici, zato što ako to nazovete zajednicom, onda narušavate nešto na čemu je društvo postavljeno. Nemam ništa protiv da ljudi homoseksualnog opredeljenja budu imovinski zaštićeni, ali sam protiv toga da se to zove brak ili zajednica. Jer to onda otvara i mogućnost proširenje zajednice, to jest usvajanje dece, a za to nisam.

Da se vratimo na period od pre sedam godina, gde je puklo sa Djilasom? I ko tu o kome više može da priča danas?

Jeste li pitali njega?

Pa, dobro, kad budem radio, verovatno ću pitati.

Radili ste već, pa ga niste pitali. Sa mnom radite prvi put, pa me pitate. Zanimljivo.

Ako učitavate…

Samo konstatujem. Zanimljivo da mene pitaju sve ono što Đilasa ne smeju. Što njega ne pitate… Ali ok, ja ću odgovoriti…

Pogrešno je ukoliko aludirate da ne smemo da pitamo Đilasa…

Ne mislim da je problem samo u vama. Zanimljivo mi je da ga od 2017. godine kada se vratio u politiku, o meni niko ništa nije pitao. To mi je kuriozitet. A mene svi pitaju o njemu i nemam problem. Što se tiče Dragana Đilasa, ja sam bio njegov saradnik u gradu Beogradu, ja se tog perioda ne odričem. Mislim da je to bila dobra gradska vlast. To je vlast koja je učinila puno u odnosu na vlast pre nje. Ne odričem se onoga što sam tad radio. Nisam čovek koji se srami onoga što je radio. Sa Đilasom sam radio dve i po godine. 2012. odlazim u Novi Beograd i krećem tu sam. U momentu kada se dešava smena u DS, Đilas postaje predsednik, ja posle par meseci izlazim iz Demokratske stranke. Podneo sam ostavku. Koji su razlozi moje ostavke, možemo da pričamo, ali nisam čovek koji voli da priča o stvarima unutar organizacije, osim ukoliko se svi mi koji smo učestvovali u tome ne složimo da o tome javno govorimo. Pa bude tu lepo i Dragan Đilas i možemo da pričamo. Ja se ne stidim ničega. Dakle, podneo sam ostavku još dok je Đilas bio predsednik. Kad je izgubio na izborima od Bojana Pajtića, on je napustio politiku, otišao u košarku, a ja sam nastavio da se u Novom Beogradu borim kako znam i umem. Nit me ko zvao, a još manje pitao kako sam i da li I kako uspevam. Kad se Đilas vratio 2017, on je krenuo svojim putem, a ja sa samo nastavio onim kojim sam krenuo četiri godine ranije. Zato ne znam šta znači “kad je puklo”.

Pa nešto je moralo da pukne?

Nema šta da pukne. Svako je imao svoj put nekoliko godina ranije.

Da li ste naučili nešto od njega u politici?

O politici, malo, a što se tiče organizacije jesam. Od svakoga možete da uzmete neke dobre stvari i on definitivno jeste čovek koji ume da menadžeriše i da odabere adekvatne ljude da u datom momentu urade posao za njega.

A od Borisa Tadića?

Sa njim nisam imao prilike da sarađujem. Boris je i danas moj prijatelj sa kojim se ponekad čujem. Sa njim sam sve nesuglasice uvek rešavao u normalnom razgovoru…

Kad bi vas hipotetički nazvao da vas pita: šta ti je ovo trebalo?

Razgovarali bismo.

Šta ste naučili od Aleksandra Vučića?

Aleksandra Vučića upoznajem. Može neko da ga voli ili da ga ne voli, ali ne može da mu se osporava da ima iza sebe evidentne rezultate i najveći politički autoritet od uvođenja višestranačja na ovim prostorima. Uvek je teško kada govorite o savremenicima, ali mislim da će iza Vučića tek ostati velike stvari. Ono što bih izdvojio kao zanimljivost, a to ljudi uglavnom ne znaju, jeste da je on čovek koji ima neverovatnu percepciju i moć da kvalitetno sagledava sve stvari. Nikada do sada nisam video čoveka koji na tako kvalitetan način sagledava stvari, pa čak i one koji mu apsolutno ne idu u prilog. Ne zatvara oči ni pred čim. Vidim da vlada mišljenje opozicionog dela, da on ne želi da vidi neke stvari. Ne, on sve vidi i to je nešto što bih voleo da naučim od njega i da razvijem kod sebe. Jer, samo na taj način možete da menjate stvati i okrećete ih u svoju korist. Eto, to je njegova osobina koja je meni fascinantna, iako mislim da je to božiji dar i da se to može jako teško steći ukoliko ga prirodno nemate, ali ću se svakako potruditi da na tome radim.

A šta možete da mu zamerite?

Mi smo sad deo iste organizacije tako da kad budem imao šta da mu zamerim, to mu sigurno neću zamerati preko medija.

Izvor: Nedeljnik 3. jun 2021. godine