Шапић за Недељник: Тадић ми је пријатељ, Вучић има моћ да сагледа све

Не желим да правим ријаити од Весића. Небојши Крстићу никад нећу прећи преко напада на Фондацију. Не постоји ниједна важна тачка коју замерам Вучићу. Не одричем се оног ашто сам радио са Ђиласом. Нисам примтио да ме је опозиција икада похвалила, сад су се сетили да постојим.

Вероватно прва пормена коју је Александар Шапић унео у Српску напредну странку (СНС) јесте та да разговара са медијима којие напредњаци обично избегавају. Јутро након што се СПАС ујединио са СНС-ом, Шапић се састао са еипом Недељника и разговарао о односу са Вучићем и опозицијом, струјама у странци, корупцији, Јовањици, Крушику али и паралелама са Комунистичком партијом. Био је то његов први интервју за штампане медије као члана СНС-а и зато смо разговор и почели питањем:

Да ли се већ осећате као напредњак?

Вероватно ће бити неких грешака, јутрос сам говорио ”они су”, а у ствари “смо ми”. Треба време да се навикнеш и кад промениш кревет, а камоли кад уђеш у тако велику организацију. Суштина је да је између политике коју сам заступао последњих година и политике СНС нема великих разлика. Има је у начину на који би се нешто у пракси спровело. Различити смо људи, па различито радимо неке ствари. Данас имам једну велику одговорност јер није СНС постала тако велика захваљујући мени, већ захваљујући њиховом руководству, а пре свега Вучићу који је ту странку довео на ниво на којем је данас. И ја ту осећам велику одговорност јер је мени у руке дат један механизам у чијем стварању нисам учествовао.

Та странка себе воли да назива Цатцх Алл, и да баштини кадрове од Владе Дјукановића до Зоране Михајловић. Којој групи ви припадате?

Не могу ја да припадам ничијој групи. Свако од њих има своје виђење ствари и цатцх алл значи да имате широк политички спектар који покривате, а да се, с друге стране, залажете за исти циљ. Верујем да је примарна политика свих људи у СНС иста, а то је што стабилнија и економски снажнија Србија, европски пут, без обзира што се тај европски пут 2000, 2010, и данас није исти, јер ни Европа није иста, као и одбрана српског државног и националног интереса. То верујем да нико у СНС не доводи у питање.

Делује да сте у најлошијим односима са групом бивших ДС-оваца, као што су Синиша Мали, Весић, Крстић…

Који Крстић?

У реду, Небојша Крстић је аналитичар близак власти, није у СНС, али …

Прво, са Синишом Малим данас имам одличан однос. Чак сам најбоље сарађивао са Градом Београдом када је Мали био градоначелник. Није то било нешто спектакуларно, али је постојала сарадња.

Боља него касније?

Касније је није ни било. Што се тиче Горана Весића, не желим да правим никакав ријалити од целе приче. Од суботе од када смо део исте организације, мислим да је место за сваку несугласицу са било ким, једино страначки орган. Нема потребе да разговарамо преко медија. Што се тиче Крстића, за то постоји конкретан разлог – Фондација “Буди хуман”. Он је нападао у медијима пре пар година. Ја сам тада изричито молио све оне који имају било коју сумњу на рачун рада Фондације и евентуалним махинацијама, да то обавезно пријаве надлежним органима, полицији, тужилаштву, али да је пре тога не блате кроз медије, јер се тако наноси штета и урушава кредибилитет Фондације, а тиме аутоматски и угрожавају животи на стотине недужне деце за које Фондација скупља новац. Он никад није отишао да пријави рад Фондације полицији или тужилаштву, али је зато јесте нападао у медијима, доводио у питање њен рад и тиме директно угрожавао недужне дечије животе. Преко тога му никад у животу нећу прећи. Тачка.

Како сте протумачили ону фотографију на којој Горан Весић седи док вам остали аплаудирају?

Не бих коментарисао. Сваки даљи улазак у то питање нема никаквог смисла, а и не вidим никакву корист ни за друштво ни за организацију.

А да ли бисте коментарисали социјалну дистаницу око Небојше Стефановића док га развлашћују?

Мислим да немам право на то. Јуче сам ушао у ту организацију и било би претенциозно и арогантно са моје стране да се бавим унутарстраначким стварима и односима о којима скоро ништа не знам.

Ви имате врло негативан став о комунизму и периоду Титове владавине. Да ли је онда будућност Србије да има странку која се хвали да има чланова као КП?

Да, имам јасне ставове о комунизму. Мислим да је то најцрњи период по српски народ. Комунизам је 50 година свесно урушавао српски национални idентитет, а то је и после њега настављено још додатних 15, 20 година када су комунистички лidери наставили да владају Југославијом. То је заиста један од најтамнијих периода наше историје, не рачунајући ратове и погибије. Чињеница јесте, да се у тој комунистичкој Југославији далеко боље живео него у другим комунистичким творевинама из источног блока, али такође немам никакву дилему да је у тој таквој Титовој Југославији, српски народ најгоре прошао у сваком погледу. То је мој став о комунизму. Али какве то везе сад има са бројношћу? Паралела је потпуно промашена. То је као да данас упоређујете Звезду и Реал по квалитету фудбалера, али сте до тога дошли тако што сте констатовали да оба клуба имају у својој земљи највећи број навијача.

Можда по броју и у начину на који делује СНС?

По броју можда, али по начину, немојте молим вас. Стварно не бих волео да то поредимо са комунизмом. Ми ипак живимо у демократском друштву, живимо у вишестраначју од деведесетих, то у комунизму није постојало, ми имамо изборне процесе, ми смо део савременог света по свим параметрима и стандардима. У комунистичко време то није постојало, па мислим да такво поређење није добро. Велико је питање и колику је истинску подршку тај и такав комунистички режим имао у Југославији. Подсетићу вас да је до 1944. године у Србији званично било 987 регистрованих комуниста. Тито је током целог Другог светског рата вршио пропаганду и говорио да се у Србији случајно не спомиње комунизам, јер га народ презире, него само антифашизам и борба против окупатора. Србија до Тита, никад није била земља комуниста. И не можете у једном диктаторском режиму да се позивате на подршку народа. Подршка је последица репресије и има је онолико колико диктатор одлучи.

Кад вidите како се доносе одлуке у странци, локални одбори траже смену Небојше Стефановића, а онда се не смени са свих функција, него да оставку, како ту вidите себе? Ако се не чује глас локалних одбора, шта ви очекујете?

Нисте у праву. Локални одбори су тражили смену са страначких функција…

…И са државних?

То нисам вidео. Локални одбори не могу да траже смену са државних функција јер се, на крају крајева, они ни не питају да ли ће неко да буде државни функционер, већ се за то питају други органи странке. Сад да ли је он поднео оставку или је смењен? Поднео је оставку, да није вероватно би био смењен. Испоштован је став одбора у мери у којој је био изражен. Има једна важна ствар: не постоји ниједна организација на свету, ниједна фирма, па претпостављам ни ваша медијска кућа, која кад држи колегијум држи лајв пренос да ми можемо да пратимо шта тамо радите. Мислим да свака озбиљна породица мора да решава ствари унутар своје куће. Оног тренутка кад сам прихватио да постанем део те велике политичке породице, прихватио сам и да се неке ствари решавају унутар ње. И немојте да ми замерите што о томе нећу да говорим јавно.

Дакле, очекујете да се Ваш глас чује?

Што би ме звали, уколико не желе да чују шта мислим?

Раније сте рекли да се слажете са Александром Вучићем по питању спољне политике, да бисте све урадили исто…

Кад бих умео, не кажем да бих знао да урадим исто. Али кад вidим шта он ради, делује ми да бих и ја, кад бих знао, радио исто.

У којим областима се не слажете по питању унутрашње политике?

Што се тиче тих кључних ствари, у последње три године, заиста није постојало ниједно важно питање, око којег се суштински нисам слагао. Да ли бих можда имао нека другачија кадровска решењна и да ли бих нешто радио на другачији начин – вероватно да. Различити смо људи, нисмо клонови. Али, не постоји ниједна важна тачка, у области економије, развоју инфраструктутре, унутрашње политике, затим односу према нашем народу у окружењу, култури, спорту, око које сам имао неку већу замерку. Да није тако, не бисмо имали однос из којег је произашла ова врста сарадње. Има једна занимљива ствар, ја бих волео да исто питање поставите опозиционарима. Месецима или годинама још нисам чуо кључну, суштинску ствар коју они њему замерају. Корупција је опште место, свака опозиција на свету, свакој власти замера корупцију.

Да ли у овој мери као код нас?

То је релативна ствар. Шта значи у којој мери? Погледајте све земље у региону, у Италији, Шпанији, опозиција увек каже да је то најлоповскија власт на свету. Не кажем да корупције нема, далеко од тога, али то је постало опште место. Да ли изађе неко из опозиције и каже у којој се тачки спољне политике не слаже данас. Шта би они данас другачије урадили у економији, кад је економија данас боља него што је била. То је занимљиво ако обратите пажњу. Знамо шта смо замерали Слободану МИлошевићу, знамо шта се замерало после 5. октобра, а шта данас опозиционари замерају овој власти. Никако то да чујем. Мој предлог је да их питате, а да не кажу Крушик и Јовањица. То је занимљиво, кажете Јовањица, а ја питам шта је ту спорно?

Можда је спорно то што је највећа плантажа марихуане у овом делу Европе… Везе са властима, безбедносним структурама?

МИслите ли да је добро да доносимо закључак пре судског поступка? Замислите кад би власт донела пресуду пре суда. Па сви би јој скочили на главу. Постоји нека сумња, похапшени су неки људи, нисам чуо да је ико од њих на слободи, а да је учествовао у тим стварима. Хајде да вidимо шта је стварно тамо било и сачекамо судски епилог. Да ли је највећа плантажа или није, ко је радио, шта је радио. Као и за Крушик. Епилог афере Крушик је тај, да је српска наменска индустрија изгубила 50 милиона евра и директно два велика посла прешла код Бугара. И прва инformација о афери Крушик изашла је на бугарском сајту, од бугарске тајне службе. Нико то не спомиње. И кажу Александар Обрадовић је узбуњивач. “Узбуњивач”, који је прво одлучио да обавести новинарку портала бугарске тајне службе. Онда питате што нисте обавестили наше надлежне органе, а они кажу: ко зна шта би му се десило.

Он је обавестио и наше медије.

Па, што није објавио неко?

Колико се сећам, јесте.

Ја колико се сећам, тек после бугарског портал са ког су преузели вест.

Па, и пре тога се писало о томе.

Колико се сећам, експлицитно тек после бугарског портала. Хајде да причамо о свему. Нећу да правдам било кога, али хајде да вidимо које су последице афере Крушик. Да ли је наша наменска индустрија слабија, да ли има мање посла, да ли су преузели послове неки други. И исто тако да вidимо шта је било недозвољено у томе, да ли су заиста намештани послови неким нашим фирмама. Немам никакав проблем са тим. Само, немојмо да говоримо: афера Крушик. И немају појма шта да кажу. Последица је 50 милиона евра мање за нашу наменску индустрију и урушавање тог предузећа.

Ко је онда крив за тих изгубљених 50 милиона евра: да ли је крив онај који је указао на злоупотребе и незаконитости или они који су их правили?

Али, зашто је указао преко портала бугарске тајне службе, то ја постављам као питање. Зашто није отишао у полицију и тужилаштво? А ако они не реагују, онда idи у наше медије, па тек онда у бугарску тајну службу. То је кључно…

Тешко ми је да поверујем да је отишао у бугарску тајну службу?

Па шта је тај портал? Шта је то? Портал који има 500 посетилаца месечно. Него, чија тајна служба?

Не може да буде крив онај ко је указао на то, уместо оних који су све злоупотребили?

Али онда он није узбуњивач. Читао сам шта је узбуњивач. Прво, каже, обавести руководство фирме, па државне органе, онда обавести медије у својој земљи, па тек ако се не реагује idе даље. Добро је што је указао, само где је указао. С којим циљем, које су последице. Не знам. Мени је засметало да се на бугарском порталу појаве интерна документа наше фирме. Да у нашој земљи, наши органи нису реаговали, онда су дозвољене друге радње.

Било је и његових изјава да је писао и председнику Вучићу и слао писма на различите адерсе.

Уколико је тако онда ја грешим, али ја то нисам вidео. Нисам вidео да се он код нас било коме обратио. Ниједној нашој надлежној институциј. Полицији, тужилаштву, а ни председнику државе, како Ви кажете да је рекао, већ се прво појавило у бугарским медијима.

Да се вратимо на политику: да ли бисте волели да имате озбиљну опозицију? И кога бисте волели да вidите да води ДС из којег сте потекли?

Не могу ја да кадрирам у другим организацијама, нити желим. Мислим да је добро за свако развијено, демократско друштво и модерну државу која претендује да буде лidер у овом делу Европе, да има квалитетну, јаку опозицију. Јер, квалитетна и јака опозиција чини власт бољом. То је као у спорту. Не можете да имате квалитетан клуб без квалитетне лиге.

Каква је онда власт уколико нема јаку опозицију?

Власт увек може да буде боља. Ова власт је у последњих осам, девет година пуно тога урадила, као што се и сама мењала. Није иста ова власт 2012. и 2014. Није иста 2017. и данас. Имала је неку своју генезу и постоје јасни параметри на основу којих можемо да вidимо како су ти резултати ишли. А резултати су јача и снажнија економија, боља инфраструктура, бољи положај српског народа… Свако може да каже може боље, али не можете да кажете да није боље него што је било. То су ствари које су чињеничне.

У претходном интервјуу за Недељник, рекли сте да су колеге бивши ватерполисти коректно радили свој посао, али да су они били постављена, а не изабрана лица. Вidите ли себе у будућности као изабрано или постављено лице?

Само као изабрано. Ако немам истинско утемељење у свом народу, у бирачком телу, не желим да будем политички функционер који се поставља на неку функцију и нешто му се поклања. Желим да будем човек који добија поверење народа и за то сноси одговорност.

Значи, вidите себе као кандidата на директним изборима?

То је друга ствар. Ми, нажалост, имамо само непосредне изборе за председника Републике, а за сва друга места немамо. Мислим да би то требало једном да се промени, наравно не нарушавајући наш политички систем. Било би добро, посебно на локалном нивоу, да људи знају за кога гласају. Знамо да у Србији постоје људи који се постављају и за које се гласа. Нема пуно људи за које се гласа. Не желим да будем лажно скроман, али ја сам до сада био неко за кога се гласа и неко ко вуче одређено бирачко тело. А, највећи број људи је постављен. Ако некад дођем у ситуацију да немам истинско поверење народа, ја ћу тог дана престати да се бавим политиком.

Где вidите себе у СНС? На ком месту и у којој области бисте могли да дате свој максимум?

Да будемо реални, с обзиром да сам данас потпредседник странке, нема ту баш пуно простора да idем на горе. Једино ако кренем да проклизавам на доле.

У граду или на неком другом месту?

Чињеница је да имам највише знања, искуства и резултата из локалне политике, на Новом Београду и у Београду. Да ли ће период пред нама показати и да имам неке друге капацитете, вidећемо. У овом моменту, Београд је свакако област у којој могу највише да дам.

Јесте ли разговарали у претходних седам година са српском опозицијом? Како су изгледали ти разговори, и где је пукло?

Разговарао сам са сваким ко је желео са мном да разговара. А ништа није пукло, јер не може да пукне нешто што није ни постојало. Нисам приметио претерано расположење према мени од стране било које опозиционе странке. Нисам приметио да су икада афирмативно говорили о мени, да су хвалили мој рад, да су имали жељу за сарадњом. Тако да не знам шта их је сад погодило, па су се сетили да постојим. Разговарао сам са свима, јер мислим да је разговор у политици нормалан. Неки су тражили моју подршку за председничке, други за парламентарне изборе, неки су ми нудили сарадњу на нивоу града, али мање више код свих њих је провејавао тај став да ја треба да будем срећан што су се они удостојили да ми се уопште обрате. Подсетићу вас да сам једини човек који није био део владајуће већине, а који никад није присуствовао састанцима Удружене опозиције Србије или Савеза за Србију.

Зашто? Је л вас нису звали?

Звали су ме, али ја знам како су прављени ти састанци. Подсетићу вас, тај СзС је направљен, па су на те састанке прво позивани сви, а онда су почели да се свађају и да се полако осипају. Та група није направљена да би покушала нешто да направи, већ тако што је то неко смислио да у сврху сопствене промоције искористи све што је против СНС. Ја сам то знао и зато нисам хтео тамо да присуствујем. Рекао сам да могу да подржим неке ствари, али са њима за сто, да ме сликају и од тога кроз своје медије праве свој политички маркетинг, нема шансе.

На пример које ствари?

Мени је занимљиво да данас не постоји захтев да се поведе рачуна о таблоidном новинарству и таблоidном блаћењу људи. А тога нема јер смо у међувремену добили и опозиционе таблоidе. Мислим да је објективност у новинарству важна. Ја сам се тада слагао са њима, али нисам желео да долазим на те састанке, јер је принцип увек исти. Сви као нешто говоре, али се један само пусти у медије и представи као велики и једини прави опозициони вођа.

На кога мислите?

Мислим на тога који је то радио. Када будем желео да изговорим нечије име, ја ћу то да урадим. Сва та окупљања су имала само један циљ, а то је ко ће што боље да се избори за позицију у опозиционом телу. И то и данас раде. Не интересује их ништа друго и то је њихово право, ја само нисам хтео у томе учествујем.

Док сте били у ДС, коментарисали сте физички изглед Зоране Михајловић…

Није тачно. То је лаж. Кад сам коментарисао?

Спомињали сте масу и дефиницију?

Шта сам рекао?

Сви су то протумачили, па и она, као непримерено.

То је онда њихов проблем. А ја ћу да вам цитирам шта сам рекао. Зорана МИхајловић је била у једној емисији забавног карактера где се доста шалила и између осталог говорила како воли да тренира. Забавна, лепа емисија. У складу са тим, нашалио сам се, као неко ко има везе са спортом, ко тренира цео живот и ко може себи да дозволи да да једну врсту сугестије и изговорио дословце: Мање оптерећење – већи број понављања, рад на дефиницији, не на маси. Сваки фитнесс тренер ће вам то рећи. И шта је ту увреда, извините.

Шта, хтели сте да јој дате спортски савет?

Тако је.

Није деловало тако?

Па шта ја да радим. То што неко има прљаве мисли, то је питање за њега.

Заступали сте и јак став по питању ЛГБТ особа…

Јак став?

Нисте деловали као човек који је превише отворен за ту популацију…

Имам право да будем конзервативног схватања, али ниједног тренутка и ниједном реченицом или чином нисам нарушио било чија права или сматрао да треба да буде угрожен. Моје је легитимно право да имам конзервативнија схватања и на томе не треба да ми замерате.

Не замерам, него хоћу да питам како вidите сарадњу са Аном Брнабић?

Не познајем је превише добро, али за ово колико је знам, могу да кажем само све најбоље.

Какав је ваш став о закону дискриминацији? Шта мислите о браковима геј партнера?

За брак нисам, то сам рекао пре него што га је вратио Вучић и рекао да угрожава Устав. То је тај други закон. Наравно да угрожава Устав ако се “партерство” дефинише као “заједница”. Јер заједница по нашем Уставу може бити само између мушкарца и жене. Ја сам разумео тај закон као једну врсту партнерства двоје људи који живе заједно и којим ће бити заштићена сва њихова права. Двоје људи који живе у партнерству, не у заједници, зато што ако то назовете заједницом, онда нарушавате нешто на чему је друштво постављено. Немам ништа против да људи хомосексуалног опредељења буду имовински заштићени, али сам против тога да се то зове брак или заједница. Јер то онда отвара и могућност проширење заједнице, то јест усвајање деце, а за то нисам.

Да се вратимо на период од пре седам година, где је пукло са Дјиласом? И ко ту о коме више може да прича данас?

Јесте ли питали њега?

Па, добро, кад будем радио, вероватно ћу питати.

Радили сте већ, па га нисте питали. Са мном радите први пут, па ме питате. Занимљиво.

Ако учитавате…

Само констатујем. Занимљиво да мене питају све оно што Ђиласа не смеју. Што њега не питате… Али ок, ја ћу одговорити…

Погрешно је уколико алудирате да не смемо да питамо Ђиласа…

Не мислим да је проблем само у вама. Занимљиво ми је да га од 2017. године када се вратио у политику, о мени нико ништа није питао. То ми је куриозитет. А мене сви питају о њему и немам проблем. Што се тиче Драгана Ђиласа, ја сам био његов сарадник у граду Београду, ја се тог периода не одричем. Мислим да је то била добра градска власт. То је власт која је учинила пуно у односу на власт пре ње. Не одричем се онога што сам тад радио. Нисам човек који се срами онога што је радио. Са Ђиласом сам радио две и по године. 2012. одлазим у Нови Београд и крећем ту сам. У моменту када се дешава смена у ДС, Ђилас постаје председник, ја после пар месеци излазим из Демократске странке. Поднео сам оставку. Који су разлози моје оставке, можемо да причамо, али нисам човек који воли да прича о стварима унутар организације, осим уколико се сви ми који смо учествовали у томе не сложимо да о томе јавно говоримо. Па буде ту лепо и Драган Ђилас и можемо да причамо. Ја се не стidим ничега. Дакле, поднео сам оставку још док је Ђилас био председник. Кад је изгубио на изборима од Бојана Пајтића, он је напустио политику, отишао у кошарку, а ја сам наставио да се у Новом Београду борим како знам и умем. Нит ме ко звао, а још мање питао како сам и да ли И како успевам. Кад се Ђилас вратио 2017, он је кренуо својим путем, а ја са само наставио оним којим сам кренуо четири године раније. Зато не знам шта значи “кад је пукло”.

Па нешто је морало да пукне?

Нема шта да пукне. Свако је имао свој пут неколико година раније.

Да ли сте научили нешто од њега у политици?

О политици, мало, а што се тиче организације јесам. Од свакога можете да узмете неке добре ствари и он дефинитивно јесте човек који уме да менаџерише и да одабере адекватне људе да у датом моменту ураде посао за њега.

А од Бориса Тадића?

Са њим нисам имао прилике да сарађујем. Борис је и данас мој пријатељ са којим се понекад чујем. Са њим сам све несугласице увек решавао у нормалном разговору…

Кад би вас хипотетички назвао да вас пита: шта ти је ово требало?

Разговарали бисмо.

Шта сте научили од Александра Вучића?

Александра Вучића упознајем. Може неко да га воли или да га не воли, али не може да му се оспорава да има иза себе евidентне резултате и највећи политички ауторитет од увођења вишестраначја на овим просторима. Увек је тешко када говорите о савременицима, али мислим да ће иза Вучића тек остати велике ствари. Оно што бих издвојио као занимљивост, а то људи углавном не знају, јесте да је он човек који има невероватну перцепцију и моћ да квалитетно сагледава све ствари. Никада до сада нисам вidео човека који на тако квалитетан начин сагледава ствари, па чак и оне који му апсолутно не idу у прилог. Не затвара очи ни пред чим. Вidим да влада мишљење опозиционог дела, да он не жели да вidи неке ствари. Не, он све вidи и то је нешто што бих волео да научим од њега и да развијем код себе. Јер, само на тај начин можете да мењате ствати и окрећете их у своју корист. Ето, то је његова особина која је мени фасцинантна, иако мислим да је то божији дар и да се то може јако тешко стећи уколико га природно немате, али ћу се свакако потрудити да на томе радим.

А шта можете да му замерите?

Ми смо сад део исте организације тако да кад будем имао шта да му замерим, то му сигурно нећу замерати преко медија.

Извор: Недељник 3. јун 2021. године