Шапић: Увешћемо јединствен градски телефон за све потребе Београђана
Приоритет свих приоритета у раду у граду биће нам, за почетак, да све градске комуналне службе и сва предузећа спремимо што боље за предстојећу јесен и зиму. Да нам куће и станови буду топли, затим и вртићи, школе, да јавни превоз функционише и да комунални ред буде на високом нивоу. Да уз помоћ државе обезбедимо довољно енергената, да са што мање штете презимимо зиму, поручио је у интервјуу за Курир градоначелник Београда Александар Шапић.
Живимо, каже, један од најтежих момената у модерној историји.
– Нажалост, не нашом кривицом и ове зиме ће то бити питање над свим питањима у целом свету. У години кад је цела Европа у рецесији, можда и највећој од Другог светског рата, када не знамо шта нас сутра чека, кад инфлација дивља широм света и док се подиже гвоздена завеса између Русије и Запада, вишеструко више него за време Хладног рата, најважније је да Градска управа уради све што буде до нас, да грађани што мање осете то на својој кожи. Наравно, такође, поред овога, то не значи да нећемо радити и друге важне ствари у граду, али ово ће свакако бити приоритет.
Као неке од приоритета навели сте грејање, превоз и комунални ред. Да ли ће бити тешко обезбедити топлу зиму имајући у вidу енергетску кризу која је захватила свет?
– Наравно да неће бити лако и наравно да ми то сами, без помоћи Владе Републике Србије и ауторитета председника државе, не можемо да обезбедимо. Питање енергената ће се решавати на националном нивоу, а ми морамо све да урадимо да систем града буде спреман да одговори пред највећим изазовима.
Како побољшати градски превоз?
– То је питање од милион долара и, нажалост, испоставило се деценијама уназад да тај проблем још нико није могао да реши. Да бисте побољшали градски превоз, људи који се њиме возе морају да плаћају карте, а да би сви плаћали карте, морају да имају бољи градски превоз. И ту долазите до оног филозофског питања шта је старије, кокошка или јаје. И тако укруг. У Београду, и поред превоза који може и мора да буде бољи, постоји та деценијска навика да се не плаћају карте у превозу, што није случај, рецимо, са Новим Садом, који с тим никада није имао проблем, па чак ни ‚90-их година. Огроман новац се даје на субвенције да би се тај губитак надокнадио, а то опет idе из џепа грађана, и уместо да се тај новац искористи у неке друге сврхе, он одлази да би закрпио рупе превоза. Вidећемо да ли ћу ја успети нешто на ту тему да урадим. Нећу да најављујем ни обећавам ништа, јер је то тема коју су сви користили и на крају никада ништа није било. Покушаћу, па ћемо вidети. Боље да позитивно изненадим, него да у празно најављујем.
Говорили сте о смањењу загађења ваздуха у Београду. Шта радити у вези са тим?
– Подизање стандарда људи, пре свега, јер би тиме куповали новије аутомобиле који имају еколошке моторе, а не „еуро 2” и „еуро 3”, који су у Европи забрањени, а овде чине 75 одсто возног парка наших суграђана. Други начин је смањивање броја индивidуалних ложишта, којих је у Београду преко 150.000. Кад бисмо те две ставке смањили, и ваздух би био много чистији.
Да ли ће Београд добити нове вртиће и школе?
– Наравно да хоће, у складу са потребама. Нажалост, све мање нам недостаје школа, јер имамо све мање деце, али како се град развија, постоје делови где не постоји школа, а има потреба за њом, а опет, с друге стране, има објеката који су некада били школе, па мора да им се мења намена, јер у њих више нема ко да idе. Што се вртића тиче, такође ће бити грађени у складу с потребама и ту је потреба нешто већа, али је проблем протеклих година знатно смањен увођењем приватника у систем градских вртића, где се за исту цену добија једнака услуга као у државном, па смо тако дошли да је за само неколико година број деце која idу у вртиће скоро дуплиран. Ко год да је осмислио тај систем, направио је револуцију.
Шта су, по вама, најважнији инфраструктурни пројекти у Београду?
– Метро свакако, обилазница око Београда, изградња канализационе мреже, изградња тунела, мостова и паркова, спортских терена, нових булевара.
Да ли би криза могла да успори изградњу метроа?
– Могла би, али се надам да неће. Метро није само градски пројекат већ и државни. Пројекат од националног значаја у који сви морамо да будемо укључени, од председника државе до локалне самоуправе.
Рекли сте да су ваша врата отворена за све… Како планирате да комуницирате с грађанима?
– Покушаћемо да направимо системска решења за комуникацију са грађанима. Нешто што већ годинама функционише на општини Нови Београд, само у далеко мањој мери него што би то било у граду. То значи да укинемо све градске бројеве телефона, свих служби, свих предузећа, и да уведемо један јединствен градски телефон за све потребе Београђана. Да на њему могу да се инformишу о свему, а истовремено дају предлог или сугестију. Такође, у припреми је потпуно нови сајт града на ком ће бити сублимирано све на једном месту, шта се дешава у Београду, и преко кога ће грађани у реалном времену моћи да прате све што их интересује о дешавањима у њиховом граду. Од грађевинских радова, затварања улица до културно-уметничког живота и свега што Београд нуди.
С ким ћете се саветовати у вођењу града?
– Са свима онима који имају довољно знања, искуства и, наравно, добре воље да помогну свом граду.
СНС је у Београду у коалицији са СПС. Може ли се очекивати да се та сарадња преслика и на републички ниво?
– Заиста не знам.
Јавност је остала изненађена наводима бивше државне секретарке МУП Дијане Хркаловић, која је оптужила Небојшу Стефановића да је прислушкивао председника Вучића и да је штитио клан Вељка Беливука. Како гледате на ове оптужбе? Да ли очекујете да ова афера добије епилог?
– Очекујем.
Спреман да саслуша
Уважићу и добре предлоге опозиције
Да ли ћете уважавати конструктивне критике и предлоге опозиције?
– Наравно, то сам подвукао и у свом првом говору као градоначелник. Сваки предлог који је спроводив и користан за Београђане, од кога год дошао, биће прихваћен.
Извор: Курир