Šapić za “Alo!”: Nisam za prolivanje krvi zbog vlasti

Aktuelni predsednik Novog Beograda pokazao je i da je moguće „opstati sam“ na političkoj sceni, a u intervjuu za „Alo!“ govorio je o novoformiranoj stranci SPAS, stavovima o Kosovu i Metohiji, protestima opozicije i o tome da li je spreman za eventualne vanredne parlamentarne izbore.

– Na današnji dan nismo spremni. Formirani smo pre šest meseci, nemamo pristup medijima ni onima koji podržavaju vladajuću većinu, ali ni opozicionim. Na nacionalnim frekvencijama me nema, kažu: „Nemaš poslanike“. Doduše, nemaju ni drugi poslanike, pa ih ima u medijima. Mi smo se projektovali na 2020. godinu i redovne izbore. Da izlazim na izbore i budem vreća za udaranje, to baš i nije u mom karakteru.

Iz Saveza za Srbiju tvrde da ste Vučićev čovek, vladajuća većina vas posmatra kao opoziciju, pa vas napadaju s obe strane. Da li se zato osećate kao vreća za udaranje?

– Ne znam da li ih bole te ruke kada udare. Nisam siguran da su me ispovređivali onako kako su imali nameru, jer sam se trudio da ne reagujem. Čovek sam od krvi i mesa, imam emocije pogađa me uvreda kao svakoga, ali mislim da uspevam da se obuzdam, pa čak i u vreme beogradske kampanje, kada mi je svašta izrečeno sa svih strana. I dan-danas se obuzdavam jer verujem da je to jedini pravi način ponašanja na političkoj sceni. Kada bih krenuo da uzvraćam udarce, napravio bih njima štetu, ali bih napravio štetu i srpskom društvu, a to ne želim. Ako uništavate teren na kojem igrate, džaba to što ste danas postigli gol, kada za nekoliko godina nećete više imati gde da igrate.

Zašto ne učestvujete na protestima „1 od 5 miliona“, šta mislite o njima?

– Najveći broj zahteva sa protesta i sam već godinama iznosim i nemam ništa protiv protesta, a tamo se ne pojavljujem jer ne mogu sebi da dozvolim, da stojim i čekam šta će u moje ime da kaže nešto, neko sa kamiona. To ozbiljni ljudi ne rade. Vi imate dve opcije kako se ruši vlast – jedna je na izborima, druga je revolucijom. Revolucija nosi krv, a šetnjom ne možete doći do revolucije. Ja nisam za prolivanje srpske krvi, makar nikad ne došao na vlast, zato što mislim da smo je dovoljno prolivali. Mirno protestovanje ima smisla ako imate jasne zahteve koje tražite da se ispune. Da bi se poboljšanje izbornih uslova, mora da se otvori dijalog sa nekim iz vlasti.

SPAS spada u nacionalne opcije?

– Nacionalno nije ništa ružno. Mi želimo da terminu patriotski vratimo pravo značenje, jer su se na ovim prostorima patriotama predstavljali ultranacionalisti, šovinisti i budale. Okrenuti smo sebi, smatramo da srpska politika treba da bude u centru, da Srpstvo ne treba da ima veze sa rusofilstvom ili mržnjom prema Zapadu. Došli smo do toga da onaj ko pripada nacionalnoj stranci mora po svaku cenu da obožava Ruse i mrzi Amerikance.

Da li obožavate Ruse i mrzite Amerikance?

– Nit obožavamo Ruse, nit mrzimo Amerikance, volimo sebe. Živeo sam u Rusiji, emotivno sam jako vezan za tu zemlju i Ruski narod, moji najbolji prijatelji su iz Rusije, sinovima sam dao imena, Maksim i Fedor, a ne Sem i Džošua, ali Rusi imaju svoje interese za koje se bore, a mi treba da imamo svoje.

Kakav je vaš stav o Evropskoj uniji?

– Bespredmetno mi je danas pričati o EU kada nas tamo niko ne zove i otvoreno nam kažu da ne znaju kada će se to desiti zbog svojih problema. A ako nas jednog dana i pozovu u EU, tada treba razmišljati da li nam je to u interesu ili ne.

Da li nam je potreban nacionalni konsenzus kada je reč o Kosovu i Metohiji?

– Ne vidim da se oko Kosova vodi neki dijalog, niti vidim da aktuelna vlast ima jasan stav šta planira da uradi, bar ne javno. S druge strane, opozicija kaže da neće da priča s Aleksandrom Vučićem. Pa, dobro, je l’ Vučić predsednik države? Pa s kim ćeš da pričaš? Ti možeš da ga voliš ili da ga ne voliš, ali on je predsednik, izabrao ga je narod. Stav SPAS-a o Kosovu je da se pred narod iznese realno stanje situacije i pusti da sam na referendumu odluči.

Kada pominjemo izborne uslove i izbore, da li je SPAS formirao odbore na lokalu?

– Imamo povereništva. Vrlo je teško formirati dobar odbor, doći do kvalitetnih ljudi koji su spremni da se bave stranačkim aktivnostima. Danas, ne računajući SNS, nijedna organizacija nije u stanju da ispuni standarde koji su pre samo sedam-osam godina bili u mnogim strankama. Odgovorno tvrdim da to što druge stranke pričaju da imaju odbore i da rade, to je sve fikcija i nema veze s realnim stanjem na terenu.

Kakav je vaš stav prema preletačima, da li ih prihvatate ili ne?

– Ako ćemo iskreno, politika je zanat kao i svaki drugi. Čak i da dovedete i najpametnijeg i najobrazovanijeg čoveka, to uopšte ne znači da će se lako snaći u politici. Kada sam došao u skupštinu grada, šest meseci mi je trebalo da shvatim kako sistem funkcioniše. Pitajte gradonačelnika Radojičića, mislim da on ni sad ne zna kako funkcioniše Beograd. Ne zato što je glup ili nesposoban, već zato što je to nemoguće. Zato je vrlo rizično kada na odgovorno mesto upadne čovek koji nije bio deo sistema. Kada je o preletačima reč, ima ljudi koje bih prihvatio, a postoje i oni koje ne bih.

Da li ste razmišljali da u SPAS dovedete neke poznate ličnosti?

– Nisam baš siguran da su se usrećili ovi što su jurili poznate. To je postalo kao neka pijaca – juriš što više poznatih, onda se poznati pojave, pa se posle naljute i na kraju ti presedne ti što te je ikad podržao.

Jednom ste izjavili da ste se pokajali što ste ušli u politiku, da li će doći dan kada ćete i vi, poput Saše Jankovića, reći: „Odoh odavde“?

– Mora da se desi dan kada ćete da je napustite. Da sam hteo da budem drugačiji i da igram političke igrice, mogao sam danas biti na daleko većoj funkciji. Da sam sa druge strane jurio za političkom karijerom, ne bih 2014. napustio DS i krenuo od nule.

Kada smo kod DS-a, ponovo se priča o ujedinjenju te stranke i nekih njenih starih članova, kakav je vaš stav o toj stranci?

– U DS sam ušao dok sam se aktivno bavio vaterpolom, pre svega zbog Borisa Tadića. Lagao bih kada bih rekao da sam bio emotivno vezan za DS, ali sam se prema DS-u, za razliku od mnogih bivših članova i funkcionera, daleko dostojanstvenije poneo kada sam napustio tu stranku. Nikada nisam rekao nijednu ružnu reč, samo sam se pokupio i otišao, kada sam video da sam postao deo manjine. DS ima svoje mesto u istoriji i mislim da bi bilo dobro za srpsko društvo da on kao organizacija preživi.

I partizani i četnici su grešili i bili u pravu

Živimo u 21. veku, ima li više kraja priči o partizanima i četnicima?

– Ima, ali ne može priča da se završi neistinito. Pričam o antifašističkom Ravnogorskom pokretu, koji su oformili oficiri kraljeve vojske i koji ovde u toku Drugog svetskog rata dobija etiketu zločinačkog pokreta, što jednostavno nije tačno i mi moramo tome da stanemo na kraj. Mi smo zaboravili da su se ovde od 1941. do 1945. vodila dva rata. Jedan rat je borba protiv okupatora, a drugi je bratoubilački građanski rat. I partizani i četnici bili su na pravoj strani kada su se borili protiv okupatora, i jedni i drugi su bili na pogrešnoj strani kada su pucali jedni na druge.

Odoh u vojsku

Ministarstvo odbrane je saopštilo da svi muškarci od preko 30 godina koji nisu služili vojsku, ili su služili civilno, moraju da se odazovu na obuku u trajanju od 30 dana. Da li to obuhvata i vas?

– Ako obuhvata i poziv dođe, neću sigurno bežati. Odazvaću se.

Izvor: Alo!