Шапић за “Ало!”: Нисам за проливање крви због власти

Актуелни председник Новог Београда показао је и да је могуће „опстати сам“ на политичкој сцени, а у интервјуу за „Ало!“ говорио је о новоformираној странци СПАС, ставовима о Косову и Метохији, протестима опозиције и о томе да ли је спреман за евентуалне ванредне парламентарне изборе.

– На данашњи дан нисмо спремни. Формирани смо пре шест месеци, немамо приступ медијима ни онима који подржавају владајућу већину, али ни опозиционим. На националним фреквенцијама ме нема, кажу: „Немаш посланике“. Додуше, немају ни други посланике, па их има у медијима. Ми смо се пројектовали на 2020. годину и редовне изборе. Да излазим на изборе и будем врећа за ударање, то баш и није у мом карактеру.

Из Савеза за Србију тврде да сте Вучићев човек, владајућа већина вас посматра као опозицију, па вас нападају с обе стране. Да ли се зато осећате као врећа за ударање?

– Не знам да ли их боле те руке када ударе. Нисам сигуран да су ме исповређивали онако како су имали намеру, јер сам се трудио да не реагујем. Човек сам од крви и меса, имам емоције погађа ме увреда као свакога, али мислим да успевам да се обуздам, па чак и у време београдске кампање, када ми је свашта изречено са свих страна. И дан-данас се обуздавам јер верујем да је то једини прави начин понашања на политичкој сцени. Када бих кренуо да узвраћам ударце, направио бих њима штету, али бих направио штету и српском друштву, а то не желим. Ако уништавате терен на којем играте, џаба то што сте данас постигли гол, када за неколико година нећете више имати где да играте.

Зашто не учествујете на протестима „1 од 5 милиона“, шта мислите о њима?

– Највећи број захтева са протеста и сам већ годинама износим и немам ништа против протеста, а тамо се не појављујем јер не могу себи да дозволим, да стојим и чекам шта ће у моје име да каже нешто, неко са камиона. То озбиљни људи не раде. Ви имате две опције како се руши власт – једна је на изборима, друга је револуцијом. Револуција носи крв, а шетњом не можете доћи до револуције. Ја нисам за проливање српске крви, макар никад не дошао на власт, зато што мислим да смо је довољно проливали. Мирно протестовање има смисла ако имате јасне захтеве које тражите да се испуне. Да би се побољшање изборних услова, мора да се отвори дијалог са неким из власти.

СПАС спада у националне опције?

– Национално није ништа ружно. Ми желимо да термину патриотски вратимо право значење, јер су се на овим просторима патриотама представљали ултранационалисти, шовинисти и будале. Окренути смо себи, сматрамо да српска политика треба да буде у центру, да Српство не треба да има везе са русофилством или мржњом према Западу. Дошли смо до тога да онај ко припада националној странци мора по сваку цену да обожава Русе и мрзи Американце.

Да ли обожавате Русе и мрзите Американце?

– Нит обожавамо Русе, нит мрзимо Американце, волимо себе. Живео сам у Русији, емотивно сам јако везан за ту земљу и Руски народ, моји најбољи пријатељи су из Русије, синовима сам дао имена, Максим и Федор, а не Сем и Џошуа, али Руси имају своје интересе за које се боре, а ми треба да имамо своје.

Какав је ваш став о Европској унији?

– Беспредметно ми је данас причати о ЕУ када нас тамо нико не зове и отворено нам кажу да не знају када ће се то десити због својих проблема. А ако нас једног дана и позову у ЕУ, тада треба размишљати да ли нам је то у интересу или не.

Да ли нам је потребан национални консензус када је реч о Косову и Метохији?

– Не вidим да се око Косова води неки дијалог, нити вidим да актуелна власт има јасан став шта планира да уради, бар не јавно. С друге стране, опозиција каже да неће да прича с Александром Вучићем. Па, добро, је л’ Вучић председник државе? Па с ким ћеш да причаш? Ти можеш да га волиш или да га не волиш, али он је председник, изабрао га је народ. Став СПАС-а о Косову је да се пред народ изнесе реално стање ситуације и пусти да сам на референдуму одлучи.

Када помињемо изборне услове и изборе, да ли је СПАС formирао одборе на локалу?

– Имамо повереништва. Врло је тешко formирати добар одбор, доћи до квалитетних људи који су спремни да се баве страначким активностима. Данас, не рачунајући СНС, ниједна организација није у стању да испуни стандарде који су пре само седам-осам година били у многим странкама. Одговорно тврдим да то што друге странке причају да имају одборе и да раде, то је све фикција и нема везе с реалним стањем на терену.

Какав је ваш став према прелетачима, да ли их прихватате или не?

– Ако ћемо искрено, политика је занат као и сваки други. Чак и да доведете и најпаметнијег и најобразованијег човека, то уопште не значи да ће се лако снаћи у политици. Када сам дошао у скупштину града, шест месеци ми је требало да схватим како систем функционише. Питајте градоначелника Радојичића, мислим да он ни сад не зна како функционише Београд. Не зато што је глуп или неспособан, већ зато што је то немогуће. Зато је врло ризично када на одговорно место упадне човек који није био део система. Када је о прелетачима реч, има људи које бих прихватио, а постоје и они које не бих.

Да ли сте размишљали да у СПАС доведете неке познате личности?

– Нисам баш сигуран да су се усрећили ови што су јурили познате. То је постало као нека пијаца – јуриш што више познатих, онда се познати појаве, па се после наљуте и на крају ти преседне ти што те је икад подржао.

Једном сте изјавили да сте се покајали што сте ушли у политику, да ли ће доћи дан када ћете и ви, попут Саше Јанковића, рећи: „Одох одавде“?

– Мора да се деси дан када ћете да је напустите. Да сам хтео да будем другачији и да играм политичке игрице, могао сам данас бити на далеко већој функцији. Да сам са друге стране јурио за политичком каријером, не бих 2014. напустио ДС и кренуо од нуле.

Када смо код ДС-а, поново се прича о уједињењу те странке и неких њених старих чланова, какав је ваш став о тој странци?

– У ДС сам ушао док сам се активно бавио ватерполом, пре свега због Бориса Тадића. Лагао бих када бих рекао да сам био емотивно везан за ДС, али сам се према ДС-у, за разлику од многих бивших чланова и функционера, далеко достојанственије понео када сам напустио ту странку. Никада нисам рекао ниједну ружну реч, само сам се покупио и отишао, када сам вidео да сам постао део мањине. ДС има своје место у историји и мислим да би било добро за српско друштво да он као организација преживи.

И партизани и четници су грешили и били у праву

Живимо у 21. веку, има ли више краја причи о партизанима и четницима?

– Има, али не може прича да се заврши неистинито. Причам о антифашистичком Равногорском покрету, који су оformили официри краљеве војске и који овде у току Другог светског рата добија етикету злочиначког покрета, што једноставно није тачно и ми морамо томе да станемо на крај. Ми смо заборавили да су се овде од 1941. до 1945. водила два рата. Један рат је борба против окупатора, а други је братоубилачки грађански рат. И партизани и четници били су на правој страни када су се борили против окупатора, и једни и други су били на погрешној страни када су пуцали једни на друге.

Одох у војску

Министарство одбране је саопштило да сви мушкарци од преко 30 година који нису служили војску, или су служили цивилно, морају да се одазову на обуку у трајању од 30 дана. Да ли то обухвата и вас?

– Ако обухвата и позив дође, нећу сигурно бежати. Одазваћу се.

Извор: Ало!