Šapić za KTV iz Zrenjanina: Iza sebe moramo da ostavimo snažnije društvo

– Moramo da gledamo koji je interes ljudi koji nam daju poverenje, da iza nas ostane bolje, kvalitetnije i ekonomski snažnije društvo. Zato je nedopustivo da se, na primer, posle izbora kaže, “pa to je bilo samo u kampanji, normalno je da se u kampanji laže”- izjavio je Aleksandar Šapić, predsednik Srpskog patriotskog saveza u emisiji “Bez ustručavanja”, zrenjaninske KTV televizije.

Šapić je na prvo pitanje novinara: “Zašto SPAS?”, objasnio otkud ime novoj stranci i zašto prefiks srpski nije razlog da SPAS -u ne priđu Mađari, Slovaci ili pripadnici drugih nacionalnih manjina.

– Želeli smo da terminu patriotski vratimo istinsko značenje, jer je često zloupotrebljavan i to do te mere da je postao sinonim za šovinizam ili ekstremni nacionalizam. Savez, zato što ćemo u našem konceptu na lokalnom nivou dati mogućnost svakome da može sa nama da sarađuje, bez obzira na razmimoilaženje u “visokoj politici”. Mišljenja sam da moramo da odvojimo lokalne od parlamentarnih izbora i da nije dobro da izbori budu istovremeno na svim nivoima, jer u tom slučaju preovlađuju teme “visoke politike” – rekao je Šapić.

Kad je reč o terminu srpski, Šapić ne vidi razlog da taj izraz u nazivu stranke ne bude kohezioni faktor za Mađare, Slovake ili Albance…

– Apsolutno poštujemo svačije poreklo, ali ne možemo ni mi da se stidimo termina srpski, kad živimo u državi Srbiji. Svi oni imaju srpsko državljanstvo. Pa, i Amerikanac kaže mi Amerikanci, a Nemac mi Nemci, iako su turskog, hrvatskog ili na primer, grčkog porekla. Došli smo u situaciju da ne možemo da se izrazimo kao “mi Srbi”, nego samo kao građani Srbije. I Mađari rumunskog porekla su Mađari rumunskog porekla – izjavio je Šapić.

Na pitanje ko je zloupotrebio reč patriotski i ko je prema njegovom mišljenju danas patriota, Šapić kaže da je zloupotreba tog termina karakteristična za ceo region i da je poprimila negativnu konotaciju posebno u ratovima devedesetih. Iz tog razloga je i nacionalizm koji podrazumeva ljubav prema svom narodu, bez mržnje prema drugima, postao neprikladan.

– Patriote su ljudi koji vole svoju zemlju, svoj narod. Voleti, a ne ugrožavati drugog, to se porazumeva. Ja nisam birao ni gde ću biti rođen, ni koje ću vere ili nacije biti. Prirodno je da volimo svoj narod, kao što svaki Albanac treba da voli svoje, Mađar svoje. Francuzi su najveći nacionalisti na svetu. Oni čak neće ni da pričaju drugim jezikom, iako ga znaju, pa im to niko ne zamera, čak kažu, eto čuvaju svoju naciju i svoj jezik. Poštovanje prema drugim narodima, nacijama i verama, elementarne su civilizacijske vrednosti.

Da li ste namerno izbegli izraz stranka u nazivu?

– Da, izbegli smo izraz stranka . Opredelili smo se za savez, jer ćemo delovati bez imperativa “ sa ovim možete, sa ovim ne možete”. Na lokalnom nivou možemo sa svima za koje smatramo da ćemo za lokalnu sredinu,zajedno nešto učiniti. Danas stranke maksimalno koriste snagu jednog čoveka da iza njega sakriju svoje lokalne odbore ili ljude. To nije karakteristično samo za SNS u poslednjih 6-7 godina. Činjenica je da je naš izborni zakon loš, jer njime izbacujemo ljude sa kredibilitetom na lokalnom nivou. Zato danas imate nekoliko lidera koji nose glasove u svakoj stranci i posle toga, samo saznate da vam je predsednik opštine ili gradonačelnik neko kome nikad realno ne biste dali poverenje. Taj zakon nije donela stranka koja je sada na vlasti, ali je to ne oslobađa od odgovornosti što taj zakon ne menja. Ne bi bilo loše ni da se vratimo na mešavinu proporcionalnog i većinskog modela izbora, kao ranije u Vojvodini.

Na pitanje kako će se snaći, s obzirom na trenutnu političku arenu koja je do te mere podeljena da osim onih stranaka koje građane dele na patriote i izdajnike, imamo i one za koje je “srpska Srbija fašistička tvorevina”, Šapić kaže da će SPAS institirati na potpuno drugačijem vidu komunikacije.

– Programi stranaka i ideologije, skoro da su identični. Svi su manje više za iste vrednosti: za bolji život, dobre odnose sa istokom i zapadom… Borimo se protiv toga da je dobro samo ono što mi predlažemo, a tuđe, “ ne valja ništa”. Tačno je da kad pohvalimo neku stvar, deo aktuelne vlasti može da profitira, pa šta, neće večno biti vlast. Takvo gledište vraća društvo unazad. To sam pričao i pred beogradske izbore. Zašto je nemoguće da se u Skupštini grada konsenzusom usvoji plan razvoja Beograda koji će da bude plan sledećih 50 – 100 godina, da znamo gde je privredna, a gde poljoprivredna zona? Te stvari nisu političke prirode, to su životne stvari. Prošla vlast je imala studiju izvodljivosti jedne trase metroa, druga – druge, a nijedna nije zakopala ašov. Stručnjaci će dati predlog najbolje trase za metro, a oni koji dobiju priliku, moraju i da ga naprave. Ista je situacija i sa Srbijom koja nema nacionalnu strategiju- rekao je predsednik SPAS-a .

Kad je reč o izgradnji mreže opštinskih i gradskih odbora, za SPAS je to proces. Spas neće pošto- poto da formiramo odbore, ukoliko u nekim mestima nema interesovanja za njegovu politiku i programska načela.

-Potrebno je da se ljudi sami prepoznaju, da budu spremni da rade na ujedinjenu, da prihvataju mogućnost da se sa nekim ne slažu – istakao je Šapić.

Na pitanje kakav bi glas, kad je SPAS u pitanju,trebalo da dođe npr. iz Beograda do Vranja, Šapić kaže da će to zavisiti od prilika koje dobije da plasira svoja politička načela.

– Moramo da se okrenemo srpskoj privredi, srpskom seljaku i privredniku, da završimo priču o tajkunima. Ne znamo ni kako su strani investitori zaradili novac. Neprihvatljivo mi je i nelogično, a to nije uvedeno sa ovom vlašću, da subvencije nisu ponuđene našim ljudima. Sport i kultura ne mogu da budu prepušteni tržištu. Ozbiljna nacija mora da ulaže u svoju kulturu , a ona nikad nije bila profitabilna. Evo, počeli smo da snimamo istorijske filmove, da edukujemo malo naciju – kaže Šapić.- Što se tiče zdravstva, podržavamo obnovu velikih kliničkih centara, ali smatramo da su nam neophodne i dobro opremljene lokalne ambulante sa porodičnim lekarima. Bio bi to način da zaposlimo ljude koji danas masovno odlaze u inostranstvo. Ako se ovako nastavi, uskoro neće imati ko da nas leči.

Na pitanje da li je svoja politička načela pokušao da ostvari na funkciji koju pokriva, kao predsednik opštine Novi Beograd, Šapić je odgovario da su ta ovlašćenja mala, jer je takav zakon. Bio je pomoćnik gradonačelnika Beograda od 2009. godine do 2012. a predsednik opštine je sedam godina. Na prve izbore je izašao u okviru Demokratske stranke, kao prvi na listi i te četiri godine je bio deo hetegorene vlasti, zbog čega je naročito ponosan. Tu vlast je činila SPS, SDS (Tadić) LDP, PUPS, SDPS , DS i njegova grupa građana.

– Uspeli smo da izvučemo taj mandat do kraja – rekao je Šapić.- U međuvremenu sam izašao sa svojim udruženjem. Na izborima 2016. godine uspeo sam da u opštini veličine Novog Sada ili Niša, pobedim tada i SNS .Napravili smo opet većinu, ne menjajući kurs. Današnja politika koju vodim sa SRS i DS je ista kao i prethodne četiri godine sa SPS i LD .To je suština lokalne politike- napominje lider SPAS-a. – Pokazali smo, na svom primeru, da je to moguće. Dosta je bilo, tada nas je uslovio „s ovim ne možeš“, SNS je postavila kadrovske uslove koje nisam mogao da prihvatim. Za radikale su nas mnogi optuživali, a prvi su pokazali zrelost, upravo odvajajući nacionalnu od lokalne politike. DS je u tom momentu takođe pokazala spremnost da nastavi saradnju.

Lider SPAS-a je prokomentarisao i svoje isticanje kandidature za mesto gradonačelnika Beograda za šta su ga, kako je rekao, kandidovali njegov rad, znanje i rezultati na Novom Beogradu. Od svih kandidata koji su učestvovali na beogradskim izborima bio je najduže u lokalnoj politici, tri godine kao pomoćnik gradonačelnika, a šest godina (do tog momenta) vodio je najrazvijeniju i najmnogoljudniju opštinu u Srbiji. Neko je kao preambicioznu izjavu doživo njegovu kandidaturu, a nije da npr. dr Radojičić bude gradonačelnik, iako se nije bavio politikom, ili Đilasa koji je pet godina bio van politike.

Kad je reč o prisustvu u medijima, Šapić kaže u Beogradskoj hronici (RTS) nije bio pet godina, a na Studju B tri godine.

– Pre nekoliko meseci sam na na jednoj televiziji dobio direktno pitanje:“Kako mislite da se bavite politikom, ako nikog ne napadate? “ Odgovorio sam ovako: „Vi svako jutro otvarate vaš jutarnji program i nisam vas nikad čuo da ste počeli emisiju tako što ste uvredili druge televizije ili da ste za vaše koleginice rekli da ništa ne valjaju i da ste jedino vi dobri.“ Dakle, ako u drugim profesijama ne očekujete da se kolege vređaju, nemojte to očekivati od političara.

Odnos SPAS-a prema vlasti, kao i prema Savezu za promene, prema Šapićevim rečima, baziraće se na odnosu koji je gradio sve vreme, a to podrazumeva podršku svemu za šta proceni da je za dobrobit građana. Danas ga deo opozicije optužuje da nije „prava opozicija“, iako nikad nije bio u koaliciji sa SNS-om. Čak se ni Novi Beograd u javnosti ne pominje u grupi opozicionih opština u Srbiji.

– Svi opozicioni lideri su sarađivali sa SNS, jedino ja nisam nikad i ne znam da li ću to uraditi. Smatram da je Saša Janković bio dobar zaštitnik građana i nemam ništa protiv što je na tu funkciju izabran glasovima SNS koji su u parlamentu digli ruku za njega – podsetio je Šapić. – Nemam ništa protiv toga što je ta vlada podržala Vuka Jeremića prilikom knadidature za generalnog sekretara UN. Naprotiv. Takođe, ne osporavam ni to što je Dragan Đilas bio predsednik Košarkaškog saveza Srbije, ili što je kao gradonačelnik sarađivao sa Aleksandrom Vučićem, u to vreme ministrom vojske. Podržavam to. Boris Tadić je 2014. išao u SNS, da se dogovara. Nekorektno je da se meni zamera ono što ja njima ne zameram, niti smatram da je to bio loš potez – rekao je Šapić.

Predsednik SPAS-a je dodao da se Aleksandrom Vučićem nema komunikaciju. Nema komunikaciju ni sa gradonačelnikom Beograda sa kojim se od njegovog izbora za grdonačelnika čuo samo jednom, ali se nada da će je ostvariti. Za Dragana Đilasa je izjavio da smatra da je bio dobar gradonačelnik, da je vodio dobro Beograd, ali da su politički razgovori prestali kad se Đilas pre pet godina povukao iz politike.

Na pitanje o rešenju problema Kosova, Šapić je ponovio svoj stav da raspolaže sa malo podataka za validan odgovor i da odgovor mora da se potraži na referendumu, uz saopštavanje narodu istine o onom što je Srbiji ponuđeno od velikih sila. Ulazak u Evropsku uniju, trasiraće ona sama, jer „ne znamo kako će izgledati već sledeće godine“.

– Tamo nas niko i ne zove, tek sad čujemo da se pitanje stolice Kosova u UN pominje kao uslov našeg ulaska u EU. To nam ranije niko nije rekao – konstatuje Šapić.

Novinara je interesovao i Šapićev stav po pitanju odnosa prema jugonostalgičarima i činjenice da na Novom Beogradu živi veliki broj oficirskih porodica iz tog perioda.

– Ne pokušavam nikom da se dodvorim. Ljudi su u to vreme morali da se izjašnjavaju kao komunisiti, iako partizanski pokret nije bio identičan komunističkom. Srbija je zemlja koja je imala dva antifašistička pokreta – četnički i partizanski. To što je komunizam nametnut posle Drugog svetskog rata, koštalo nas je krvavog raspada zemlje devedesetih godina prošlog veka.

Izvor: KTV Zrenjanin

17.11.2018. godine