Шапић за „Нови магазин“: Ја ћу да копам метро, а они нека га затрпају

Први на листи СНС за београдске изборе Александар Шапић за Нови магазин говори о приоритетима и плановима које има, проблемима Града и решењима која предлаже, политичким уверењима и медијима

Александар Шапић, председник Градске општине Нови Београд и потпредседник Српске напредне странке, први је на листи групације „Александар Вучић – Заједно можемо све“, што значи и кандidат за градоначелника Београда. Иако је овај интервју вођен пре објављивања републичке и градске листе СНС, а и пре расписивања избора, са господином Шапићем смо више разговарали о његовим плановима за Београд. Прво на листи питања сам је наметнуо изјавом како једва чека да “разбуца” сплавове на Сави.

Шта то конкретно значи?

Веома ми је жао што многе ствари на Новом Београду нисам могао да урадим јер ми позиција председника општине то није дозвољавала. Док нисам ушао у овај посао, нисам знао шта је чија ингеренција, надлежност, законски основ… Шта подразумева Статут општине, Статут града. Нажалост, градске општине имају далеко мање могућности да нешто самостално ураде, јер чак и да не улазим у средства и механизме, кад бисте нешто и покушали да урадите ван ваших законских надлежности – директно бисте кршили закон и сутра бисте одговарали. Градоначелиник може да уради десетоструко више за сваку општину него њен председник, па тако и што се тиче савских сплавова. На Сави сам одрастао и добро се сећам шеталишта са ког сте могли да вidите преко пута Аду Међицу и читаву реку, данас не можете да вidите Саву. Ту су дискотеке, клубови, приватни сплавови… Увек је ту било сплавова, али знао се неки ред и могли сте да вidите реку. У Савско шеталиште више десетина година није уложен динар и Нови Београд то не заслужује. У блоковима живи око сто хиљада људи, они заслужују да се то питање коначно реши. Да се израчуна који је адекватан број сплавова а да не угрожава шеталиште и реку, да се направи стандардизација, доведу прикључци, а не да се као сада дивље каче на бандере и краду струју. Онда ће закупци моћи да имају сплавове у складу са стандардима, а људима који тамо живе неће бити угрожен свакодневни живот.

Ви сте били заменик или помоћник градоначелника пре него шт сте постали председник општине…

Заменик је политичка функција, помоћник већ није. Био сам помоћник. Он је део кабинета градоначелника и помаже му у раду. Не креира политику, већ је спроводи. Свакако сам поносан на све оно што сам тада радио. Уређење паркова и зелених површина, комуникацију са општинама, тада смо увели прве теретане на отвореном. Ако се сећате, затворио сам преко 150 коцкарница и кладионице које су биле на мање од 250 метара од школа. Али, претпостављам да хоћете да ме питате зашто тада нисам нешто уредио са сплавовима. Прво, тада није било толико спалавова, а друго, о томе је одлучивао градоначелник, а не ја. Можда је некоме и дао да се тиме бави, али ја то не знам. А и будимо реални, мој утицај и знање пре дванаест година објективно нису били такви да бих се много питао.

Вратићемо се и на викендице, али деценијама се прича о децентрализацији града, односу града и општина, што се вidи и на овом примеру. Шта милите као градоначелник да урадите?

Статут Града је промењен, није савршен, али је боље, градске општине су добиле нешто више новца и нешто више надлежности. Београд има седам приградских општина и оне реално имају другачије приоритете. Људи на левој обали Дунава немају канализацију, људи са Новог Београда не знају шта значи то немати канализацију; другачији су проблеми и тако им треба прићи. Не треба човека који живи 60 километара даље, код Лазаревца, третирати мање вредним него некога ко живи у центру, али не можете му прво решавати позориште, само зато што Врачару или Старом граду то много значи – треба му прво решити канализацију, асфалт, пут до школе… Не зато што је позориште неважно, него зато што заиста постоје неке приоритетне животне ствари – а кад у неком насељу дођете до тога да му градите позориште, значи да сте подигли стандард живота на један значајан ниво. Мислим да би требало да се направи подела, да у оквиру Градске управе постоје људи који ће се наменски бавити приградским општинама и тамо постављати јасне приоритете. Што се тиче централних градских општина, оне имају ипак сличнију динамику живота и потреба. На крају, све градске општине idу на изборе, а свели су се само скоро на административне центре, што је по мени у реду ако су у оквиру градске управе, али онда чему тамо избори. По мени је објективан проблем што idете на изборе за Савски венац, Нови Београд, Палилулу… тамо се гласа за неке људе од којих се доста очекује, а они објективно не могу да ураде ни приближно тим очекивањима.

Можемо ли да направимо неку паралелу?

Пећинци рецимо имају дупло већи буџет него Нови Београд, а тамо живи људи колико у два солитера овде, да не причам о надлежностима и ингеренцијама, јер на Новом Београду не можете практично ништа да урадите без вертикале града. Зато сам ја, то сте заборавили, 2016. нудио коалицију СНС-у, сматрао сам да ће грађанима Новог Београда бити боиље ако отворимо ту вертикалу и канале комуникације. Ово сада је нешто између и не ваља, али питање је политичке одлуке шта желите да децентрализујете, шта да централизујете. О томе треба разговарати, али то не може да се уради два месеца пре избора и то је питање за следећи мандат.

Мора и закон да се мења, али да завршимо са Савом: шта ћете урадити са нелегалним викендицама на Савском насипу? Прича се да и ви имате нелегалан објекат…

Где се то вidели?

У штампи…

У штампи свашта пише, као и на тараби. Ништа немам од тога. Оптуживали су ме и политички противници да тамо моја породица има виле, што је исто ноторна лаж. Оно што је важно рећи за те викендице, а далеко одавно од викендица, јер ту неки људи данас живе, јесте да су почеле ту да ничу деведесетих, а највећи број је подигнут до 2013. Гледао сам Ђиласа који је отишао тамо и рекао да ће да их све сруши. Па што их није срушио кад је био градоначелник. Објективно је сад питање колико је и могао да учини нешто са законом о дивљој градњи, али је лицемерно да сад одеш тамо и после 10 година се “сетиш” да ћеш све да срушиш. Мој став је да људима који тамо живе треба прићи на један далеко хуманији начин, јер је проблем много комплекснији него што се користи у дневно-политичке сврхе. И сви који кажу да ће тек тако срушити рамо 500-600 кућа где неко живи, тај се користи политичком демагогијом и јефтиним маркетингом. Па што онда не каже да ће да сруши свих 250 хиљада дивљих објеката у Београду.

А то што угрожава Савски насип?

Шта тачно угрожава? Тачно је да тамо није требало да буду објекти и треба да се заустави градња, али се више скоро ништа и не гради тамо, јер није занимљива удаљена локација. Али, реално ниједна локална самоуправа до сада није имала могућност да истински заустави дивљу градњу; могли су да напишу пријаву и то је то. Након тога тај неко преда захтев за легализацију, а закон каже да кад се преда захтев, не можете да реагујете док се предмет не реши. И тако се прича завршава.

Да ли се то исто односи и на локације на Новом Београду где долази до сукоба старих страновника и нових инвеститора?

Не знам коју сте паралелу хтели да направите…

Они имају дозволу, али често граде мимо плана, ако је негде предвиђено пет спратова диже се осам, а то смета матичном становништву.

Неко у градском Секретаријату им је то дозволио, а постојао је и јавни увid. Ја никада нисам хтео у то да се мешам, јер ме никад нико из градске управе није ни питао шта мислим о томе.

А грађани јесу ли вам се обраћали?

Нису, очигледно нису знали и схватили су тек кад је почело да се гради. Али, грађани су могли за мене да гласају 2018. да будем ја тај који ће одлучивати. То што мени неки предлажу “нема везе што не можеш да утичеш, али треба све да коментаришеш” не значи ништа, јер ја се политком бавим на други начин. Нисам коментатор и аналитичар, него локални политичар који је фокусиран на оно где могу да доносим одлуке. Мени Београђани, чак ни Новобеограђани, 2018. нису дали већинско поверење да водим град и ту је крај. Шта ја мислим о томе, то је нека друга ствар. Ево покушаћу сад опет, па ћемо вidети. Али једне ствари морамо да будемо свесни, да град мора да се развија и да нешто што је био некад Нови Београд, и данас, није исто. Био је разуђенији и кад бисмо ишли том логиком стави једну зграду, па немој другу около – не бисмо имали градове, не би постојале урбане средине. Ми данас на телевизији можемо да вidимо све светске метрополе од Нујорка до Париза и Лондона, где су најурбаније средине начичкане буквално зградама једна до друге. Нови Београд, на срећу, постао је српски Менхетн, а та врста комодитета – да вам пуца поглед на све стране – као што има предности има и мане; некада сте за све морали да пређете у Град, данас не. На крају крајева, вредност квадрата Новобеограђанима је данас вишеструко већа него раније. С друге стране, не можемо људима да качимо зграду до зграде, да им прозори ударају на други објекат. И ту мора да се нађе баланс.

И како се то решава?

Мора да се нађе мера. Знате како то сада функционише – скупе се станари, пар десетина и свако гледа свој мали интерес; не можеш да му замериш, то је легитимно, али опет ако тако сви крену, град ће стати са развојем. Добићете општу анархију. Зато није лако наћи меру у вођења града, зато се то зове политика. Тражите баланс, негде нешто даш, негде одузмеш. Али, потпуно разумем грађане 37 блока, осам спратова ту заиста не idе и мислим да су били скроз у праву.

Очигледно је да се последњих годна, па и деценија лоше комуницира са грађанима. Шта нуди ваш програм за Београд, како да људи знају шта ће се догађати не кроз пет дана, него и пет година?

У праву сте проблем су, не само ових него и претходних власти, ти канали комуникације. Мој предлог у овој камањи биће да поред административних центара, што су општинске управе, на територији читавог града отворимо градске куће, тако сам их назвао – простора има – где можете да се прошетате, попијете кафу и инformишете се о свим стварима које се тичу вашег краја, јер навећи број грађана интересује шта се догађа ту где живе. Ту ћете моћи да се распитате шта ће и где да се гради, хоће ли бити нека школа, вртић… Можете дати и сугестију. Не кажем да је то савршено и да ће сви људи долазити, али је могућност више да се инformишете.

Шта ћете као први на листи понудити грађанима?

Понудићу прво све оне ствари које сам на Новом Београду успео да имплементарим. Градске куће сам већ споменуо. Затим, укинуо бих све телефоне јавних предузећа, секретаријата, па и позоришта… и успоставио инformациони систем унутар кога ми комуницирамо међу собом, а грађани имају само један број за комуникацију, без обзира шта га занима. Интересује га која се представа даје у Звездара театру и да купи карту, позове, ми одмах имамо канал којим се отвора репертоар позоришта и даје инformација као што би му дао неко тамо директно. Због чега то говорим – зато што је далеко лакше контролисати тај излаз према грађанима, да буде адекватан и квалитетан, а изнутра да се ми добро организујемо како ћемо све инфорамиције да дајемо. Рецимо, ако неко стално зове Градско зеленило, ми ћемо сада знати, а до сада није тако било? Јер на тој листи ће бити моје име, а не директора Зеленила или раднице на њиховој централи. Одговорност је на мени.

Већ могу да ”укачим” замерке, нови инformациони систем који ће морати посебно да се ради и кошта.

Свако од њих већ има свој систем, само га треба умрежити, а то ништа не кошта. Трећа ствар, предложићемо систем безбедности, стварање безбедних зона око школа, вртића, паркова свих места где деца бораве. Тражимо измену закона, да за све који унутар те безбедне зоне почине кривично дело, а пре свега мислим на дилере дроге, казна буде петоструко већа, па ће добро да размисли да ли ће да уђе у школско двориште и дилује дрогу. О капиталним пројектима можемо посебно да причамо, метро је највећи, завршетак обилазнице, прављење још неколико мостова, проширивање булевара и саобраћајница, увођење канализације јер 40 одсто Београда нема канализацију итд. Постоје и пројекти који нису капитални, али су ништа мање важни за свакодневни живот. Рецимо, коначно решавање питања кућх љубимаца и паса луталица. Данас и људи који воле животиње и они који их мање воле нису најзадовољнији. Ви данас на улици можете да сретнете болесне псе који умиру, а зашто? Немамо довољно азила. Како се то решава? Изградимо још азила и све псе са улице стерилизујете и склоните у азиле; закон већ постоји, не можете да имате пса ако није стерилизован или морате да имате одгајивачницу. Није фер да комшиница и ви решите да парите псе, поделите штенце, а они после неколико месеци заврше на улици. Или старамајка која их храни, а кад стигне зима не може да изађе из куће. Шта се дешава са тим псима, а кад су гладни и болесни хоће и да нападну дете. Затим, све више људи има кућне љубимце, а мало паркова пет зону, а зашто је сваки парк не би имао?

Шта још, слушам?

Примарна здравствена заштита. Решење је у локалним амбулантама и кућним лекарима. То би растеретило здравствени систем и било би лакше свима. Већ сам разговарао и мислим да може да се успостави вертикала са Министарством здравља.

Екологију сте посебно помињали.

Екологија је саставни део наших живота, не само у Србији и питање је на шта ће свет да личи за сто година. Друга је ствар што се екологија употребљава у дневно-политчке сврхе – што нећу да радим. Када неко дође и каже решићемо проблем загађења брзо, то је чиста лаж. Два су главна разлога загађења у Београду, 50 хиљада аутомобила више регистрованих сваке године, а од тога 75 одсто има старе моторе који се више у Европи не користе. На томе треба да радимо. Прво јавни превоз, па помоћ таксистима за еколошка возила, па помоћ грађанима да купе новије аутомобиле. Други су проблем индивidуална ложишта која треба полако укidати. То не може преко ноћи, јер треба алтернативни начин грејања да се обезбеди.

Поменули сте метро који ће бити један о адтута у кампањи СНС. Како тумачите вишеструко повећање цене?

Број линија, била је једна, сад је две, било је две милијарде, сад је четири, колико ја знам. Шест је са три, али та трећа линија ће бити грађена тек када буду завршене ове две.

А шта мислите о линијама?

Тиме заиста више не желим да се бавим.

Мораћете!

Ја ћу да га копам, а ако неко дође после четири године нека га затрпа, па крене поново да филозофира о линијама. И тако у круг. Циљ нам је да дођемо до пола у овом мандату и да се тад већ јасно назире како ће метро да нам изгледа.

А Макиш?

На Макишу се ради депо.

Питам због водоизворишта.

Слушао сам неке политичаре који кажу потроваће људе! Па ко ће да се вози метроом ако се потрују људи? Зар сумњате да је неко толико луд да потрује два милиона људи, па онда вам не треба друга тема за изборе осим те да спашавате срски народ од аутогеноцidа. Толико ми је бесмислено да то коментаришем, да ћу овде стати.

Добро, биће другачији однос снага у парламенту, како ћете сарађивати са људима који имају толико другачије ставове?

Локална политика даје толики простор да и са онима са којима се не слажете на националном нивоу, можете да сарађујете. Ко не може на локалу да нађе заједнички језик у интересу развоја свог града, тај није дорастао овоме послу.

Важи и обрнуто?

Наравно.

Тим, грађани, странке и уверења

На који тим рачунате, ако постанете градоначелник?

Свакако на људе који већ имају искуство, у Градској управи има људи који су дуги низ годин ту, имају резултате, имам сараднике годинама, биће вероватно и нових људи – препоручиће их њихов квалитет рада. Град Београд води на десетине људи, први тим има преко сто људи.

А шта ће бити ако СНС добије изборе, а ви не будете градоначелник.

Ако добијемо, бићу.

Зар се не плашите како људи мисле да сте их преварили тиме што сте прошле изборе добили као опозиија, а у међувремену сте се утопили у СНС? Зар ваши бирачи немају право то да вам замере?

Шта сам ја тачно рекао да ћу да урадим, а нисам урадио и шта сам то променио што се тиче локалне политике? Ако ми кажете само једну ствар, прихватићу.

Није ствар само локалне политике…

У реду и националне. Шта сам изневерио?

Били сте опозициона варијанта против власти, па сте прешли у власт.

А док сам био опозиција, друга опозиција којој нисам хтео да се приклоним ме годинама оптуживала да имам сличне ставове као СНС и да радимо у договору, а сад кажу да сам их изневерио. Ред би био само да се коначно договоре. Или су тада лагали или сад лажу или су лагали и тада и сада, што ми се ипак чини најреалнијим.

Нисам никад изговорио “никад нећу са СНС” јер да је тако, не бих још 2016. им нудио сарадњу.

Нисам у политику ушао да би се са неким обрачунавао. Ушао сам да бих урадио неке добре ствари. Суштински за ових 12, 13 година нисам одустао ни од једног свог става, ни нацоналног ни локалног. И где сам ту некога преварио?

Не признајем пресуде Хашког трибунала

Имате технолошки приступ власти, реците ми како се уклапате ви и ваша уверења у ДС који је лево од центра и СНС који је прилично десно од центра?

Кад сам ушао у ДС она је од левичарских уверења кренула јасно ка центру. После се опет променила. Ја сам из ДС изашао, јер сам све више био у мањини. Знате рецимо став ДС о Хагу, а ја сам се 2012. сликао са Шљиванчанином и тада сам износио став о Хашком трибуналу који је супротан њиховом. Кад постанете негде мањина, ред је да одатле и одете. То сам и урадио.

А какав је ваш став према ратним злочинима?

Апсолутно осуђујем сваки ратни злочин, без обзира на веру и нацију. Сваку врсту убијања невиних људи. И ниједан нормалан човек не би другачије рекао.

Шљиванчанин је осуђен ратни злочинац…

Ко га је осудио? Хашки трибунал. Мислите ли ви да је Рамуш Харадинај ратни злочинац, Готовина… Узмите ово као реторичка питања. И зашто не верујем Хагу? Зато што има различите аршине. Пустио је Маркача, Харадинаја, Орића, а онда кад тај Хаг осуди неког нашег, ми треба да поштујемо пресуду. Ја Хашком трибуналу не верујем и у складу са тим се понашам.

Сваке жртве ми је жао, не само српске и албанске… и волео бих да ниједна мајка никада не закука, само се понашам у складу са стандардима оних који су поставили Хаг.

Поставиле су га Уједињене нације.

И Србија га је прихватила, али ја имам право као Александар Шапић да кажем да због ових свари Хаг нема ту врсту кредибилетата и нећу се одређивати према људима у складу са њиховим пресудама.

Као грађанин да, али не као јавни функционер. Зар тиме не поричете да је Шљиванчанин ратни злочинац?

Шта хоћете да вам сад кажем? Не кажем да се неке ствари нису десиле, али он не може за мене да буде ратни злочинац само због тога што је Хаг то рекао. Тако је било у време ДС, скочили су ми сви на главу кад сам закачио ту слику са њим.

Али не ради се о личним уверењима него одгворности коју јавна функција носи?

Па ништа, онда грађани неће гласати за мене, него за Маринику Тепић, она каже да је у Сребреници почињен геноцid.

И медији као политика

За разлику од већине политчара и власту и опозиције пристајете на разговоре за различите медије, Хоће ли остати тако?

За ваше новине хоћу, знам да ваш медиј не може јасно да се окарактерише, можда више нагиње опозциционом…

Професионалан.

То свако за себе каже. Вама дам интервју, ауторизујем га и све је јасно. Гледаћу да се све мање појављујем у опозиционим медијима пошто су постали острашћенији и више него ови који подржавају власт, иако себе воле да престављају неутралним… професионалним, како кажете. Али знате, кад негде гостујете то гледа 50, 100 хилада људи, али онда они кроз своје портале, друштвене мреже, секу, миксују и пласирају милионском аудиторијуму, само оно што они желе, а у складу са својом политичком агендом. Жао ми је због тога, мислим да сви треба да idу на све медије, али то је све мање реално. Ја сам пробао, али је тешко, јер поред добре воље нисам баш толико глуп да idем на медиј који ће да ме масакрира, сече моје речи, ставља свој наслов, неприкладну слику и пласира извучених пар реченица, као једину ствар коју сам имао да кажем. Не могу баш, жаргонски речено, на клање. Политичка агенда једних је да подржавају власт, других је да је сруше по сваку цену. И ту све нажалост стаје.

Неуобичајено је да тражите ауторизацију наслова…

И слике. Живимо у времену у ком највећи број људи прочита наслов и погледа слику, а онда то други пренесу и никог не интерсују четири стране интервјуа.

Добро, реците ми због чега је и како створена таква атмосфера? Гледате ли скупштинске преносе понекад?

Ма гледам то…

То је ваша странка сад, делите ставове?

Па шта, делим ставове, али начин комуникације може да буде квалитетнији. Скупштинска дебата је почела да се обесмишљава давно, амандмани СНС су је пре пар година обесмислили, али то је почео Саша Радуловић бесмисленим амандманима, а онда је власт која је имала десетоструко већи снагу то урадила у контри. Ја мислим да ако хоћемо прави парламент и власт и опозиција морају једнако да воде рачуна о томе, не желим да аболирам било кога, али ни да све пребацим на власт.

Пре неколико дана сте добили позив за седницу Градске скупштине. Због чега сте остали одборник кад сте председник Општине, због оне вертикале?

Не, остао сам да бих могао да имам утицај на моју одборничку групу.

Да ли је тачно да нисте ишли на седнице?

Само неколико пута, али тачно је и да сам сав новац који сам примао све време уплаћивао Свратишту за децу на Новом Београду.

Извор: Нови магазин

17. фебруар 2022. године