Шапић: Жртве ратова деведесетих не смемо да заборавимо како нам се нешто слично никада не би поновило
Председник Привременог органа Града Београда Александар Шапић открио је данас Споменик жртвама рата и браниоцима отаџбине 1990–1999, који се налази у Хајдук Вељковом парку, на углу Сарајевске и Немањине улице. Шапић је у име Града Београда положио венац и поручио да жртве ратова деведесетих година никада не смемо да заборавимо.
Он је нагласио да сваки споменик који постављамо постаје место сећања, а да нови Споменик жртвама рата и браниоцима отаџбине у периоду од 1990 до 1999. године има посебан значај за све нас.
– Изузетно ми је задовољство и част што смо у прилици да откријемо нови споменик посвећен људима на које, чини ми се, понекад читаво српско друштво заборави. Људи који су дали животе за наш народ и нашу земљу током деведесетих година заслужују репрезентативно спомен-обележје. Често се позивамо на ратове и жртве из деведесетих година прошлог века, који наравно нису ништа мање важни. Ипак, најсвежије ране на неки начин заборављамо због атмосфере под коју потпадамо, а која често покушава да српском народу „прилепи” етикету јединог кривца за све што се десило – рекао је Шапић.
Он је додао да то не смемо да дозволимо, јер српски народ кроз читаву историју никада никога није нападао, већ се искључиво бранио и помагао другима, а ако је и правио грешке, увек их је правио највише на сопствену штету.
– Српски народ је кроз историју, нажалост, крвљу плаћао своју слободу. Тако је било и у ратовима деведесетих, само што су нам ти ратови, поред „крви коју смо дали”, однели и неке друге ствари. У том тренутку српска држава је у неким ситуацијама показала и слабост и није до краја стала „иза” свог народа, ма где он живео. Због тога често понављам да наша држава мора да стоји иза сваког Србина, где год се он налазио. Када су припадници нашег народа ближе „матици”, то је лакше остварити и због тога је брига о нашем народу у региону нешто чега никада не смемо да се одрекнемо, без обзира на то у којој држави он живео. Када то кажем, не мислим на било какве претензије на туђе, већ на једноставну бригу о некоме своме, где год он живео. То раде све озбиљне државе и народи, али у њиховом случају се то третира као једна врста одговорности и бриге, а када то радимо ми, онда се третира као једна врста српске хегемоније и покушаја наметања свега српског тамо где му, како они кажу, није место – рекао је Шапић.
Према његовим речима, српски народ је вековима живео на одређеним подручјима, на којима га данас нема, те да то не смемо да заборавимо, како нам се не би опет поновило.
– То сам говорио и када је била годишњица „Олује”, јер уколико заборавимо како и због чега нам се то десило, поновиће нам се. Исто ће нам се десити уколико будемо стално и искључиво тражили кривца у другима. Због тога желим да одам велику почаст људима којима је овај споменик посвећен, као и њиховим породицама. Морамо да гајимо културу сећања и да их никада не заборавимо. То су људи који су током изузетно тешких и несрећних времена за нашу земљу, када су се вidеле све слабости тадашње српске државе, платили својом главом, а њихове и друге породице су изгубиле огњишта и све друго што су поседовале. Данас желим да се поклоним, да сви одамо почаст нашим палим сународницима и да нам убудуће све што се десило током деведесетих послужи за наук, како нам се то не би поновило – закључио је Шапић.